KSS :: KONFEDERACIJA SLOBODNIH SINDIKATA (informisitese)

ИНФОРМИШИТЕ СЕ

		брошуре
		о раду институција и организација
		КСС у медијима

ИНФОРМИШИТЕ СЕ КОРИСНИ ТЕКСТОВИ

23.05.2011.

Интервју

ДРАГАН ЂУРИЧИН: КАД ДРЖАВА ПЛАТИ ДУГ, ЗАЖИВЕЋЕ ПРЕДУЗЕЋА

Зоран Луковић | 23. 05. 2011.

Ми смо земља која је изгубила индустријску производњу и она је сада на нивоу упола нижем него што је то било 1989. године. Привреда која се базира на услугама, на јавном сектору и потрошњи, а без инвестиција, није одржива. Могуће је привид макроекономске стабилности остварити монетарним мерама, али су трошкови такве политике високи и доводе кроз раст дуга до пребацивања терета на будуће генерације, каже за �Блиц� професор др Драган Ђуричин, председник Савеза економиста Србије.

�Морамо много више да радимо�

Трошимо будућност...

Наш проблем је структурне природе пре свега због тзв. транзиционог дефицита. Србија је пала 1993. године на 40 одсто бруто домаћег производа из предтранзиционе 1989, а данас се налази на око 70 одсто. Ми смо јединствена транзициона економија. Просек за друге земље у транзицији је да се њихов бруто домаћи производ налази на око 155 одсто оног пре почетка транзиције.

Реална привреда сада има три камена о врату: неликвидност, незапосленост, инфлацију. Наша привреда је несолвентна пошто неликвидност дуго траје. Несолвентност је убица профитабилности. Када радите с губитком, повећава се вероватноћа банкротства. Први корак у добром правцу је да држава што пре плати своје обавезе према повериоцима.Тиме би порасла активност предузећа, а то доводи до новог запошљавања. То су тактичке мере. Стратегијски, нама требају велике инвестиције. То је решење које треба комбиновати с оперативним потезима. Ми смо двадесет и више година у дубокој кризи, па је зато главна ствар да се јасно окренемо према онима који стварају вредност. Морамо много више да радимо. Само они који запошљавају, плаћају порезе и извозе могу да буду друштвене иконе.

Шта је, у ствари, економска политика Србије?

Ми водимо макроекономску политику пре свега вођени упутствима које добијамо од нашег суштинског повериоца, а то је ММФ. Финансијска подршка ове организације је једно сидро, а друго сидро је кредибилитет код страних банака које су наш главни финансијер. Над нашим финансијским системом увек стоји претња повлачења капитала, што би смањило економска очекивања и, на крају, повећало нестабилност. Код нас је тражња већа од понуде, па се дефицити финансирају задуживањем. При томе се макроекономска стабилност од 2001. до данас своди на стабилност потрошачких цена. Наша централна банка није слободна у избору мера.

Имате разумевања за НБС?

Тешко је бити данас у оделу гувернера. Додуше, последњих шест годинама говорим да модел јаке валуте у слабој економији није одржив. Али то је проблем пре свега архитеката транзиције који су кренули стратегијом да се приходи од приватизације, стране директне инвестиције и дознаке наших људи користе за одржавање стабилности потрошачких цена, а не за развој. Свођење макроекономске стабилности на инфлацију потрошачких цена користи, пре свега, банкама. Жртве тако редуковане стабилности су реални сектор и грађани Србије.

Али то је неодрживо кад је тако?

Одрживо је ако финансијери наших дефицита наставе са њиховим кредитирањем као и уколико остане политички прихватљиво да ова генерација преноси терете своје неефикасности на будуће генерације.

Шта је онда решење?

Наше шансе су пре свега у инвестицијама које се неће финансирати кредитима и секторима са разменљивим производима. Приоритети су енергетика, пољопривреда (и прехрамбена индустрија) и инфраструктура. У питању су велике инвестиције које ефектом мултипликатора могу да оживе друге секторе. Мислим да губимо време чекајући да ЕУ нешто смисли. У енергетици и пољопривреди могуће је да се инвестиције финансирају докапитализацијама. Код других приоритета могуће су концесије и партнерства приватног и јавног власништва. Да бисмо преживели, морамо да направимо храбре геополитичке искораке. Кина је у 2010. години више инвестирала у земље у развоју него Светска банка.

Погрешна стратегија транзиције

Комора каже да је стање у привреди алармантно, Влада да излазимо из кризе. Шта каже струка?

- Разумљиво је да Комора каже да је стање у привреди алармантно, за очекивати је да Влада каже то што је рекла, посебно ако се зна да је Србија статистички још у трећем кварталу 2010. године изашла из рецесије. Међутим, излазак из рецесије није праћен растом запослености. С друге стране, Влада не води рачуна само о економским интересима земље, већ мора да води и рачуна и о социјалној стабилности. Проблем је у томе што оно што Влада чини није дугорочно одрживо. Али то је проблем до кога смо довели сви ми својим понашањем. Влада је само на врху леденог брега, основу проблема чини погрешна стратегија транзиције.