02.10.2012.

Привредни преглед

ЗАКОН МАКСИМИРАО И ШТРАЈКОВЕ

Закон о утврђивању максималне зараде у јавном сектору, који је усвојен у пакету са сетом економских закона и ребалансом буџета за 2012. годину, показује да се, поред обећања нове владе, наставља пракса доношења кључних аката без расправе и социјалног дијалога. Овим лошим потезом надлежни су дотерали цара до дувара. Запослени су притерани уз зид, стигли смо до дна иако круже приче о чланству ЕУ. На седници председништва одлучено је да се председнику Томиславу Николићу упути писмо са захтевом да не потпише донети акт, а Влади поручујемо да се не игра стрпљењем, падом стандарда, али и потписаним колективним уговорима, који се преко ноћи сторнирају и фактички бришу, истиче у разговору за Привредни преглед Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката (КСС).

Које су основне примедбе и зашто тражите повлачење овог закона? Уопште није јасно на кога се примењује, јер се изузимају предузећа која имају конкуренцију, што је јасно за Телеком, али магловито за многе, на пример ПТТ и ДХЛ...Уводи се уравниловка када су најниже зараде у питању и то на 27 хиљада динара, што важи за помоћно особље у здравству и возача у електросистемима. План уштеда није дат, а не слажемо се ни са одредбом којом се утврђује да ће Влада одређивати критеријуме за исплату зарада. Предлажемо да се прерасподеле средства која се из буџета дају фирмама, здравству и осталима, да се уведе контрола потрошеног. Сматрамо да ће тада уштеде бити много веће. Некоме ко је имао плату од 35.000 смањујемо на 27 хиљада, иако је цена синдикалне корпе прешла 50 хиљада динара, а пуне кошаре чак 100. Шта су ваши предлози за сређивање проблематике плата? Проблематика јавног сектора и покушај да се смањи буџетски дефицит, директно је повезана са слабим реалним сектором који није у могућности да сервисира огромну потрошњу. Уштеде би биле далеко веће ако се уведе ригорознија контрола јавних набавки јер се ту ради о милијардама проневера. Нелогично је и то да су арбитар у одређивању зарада министар финансија и Влада, а ову лошу формулу није тражио ни ММФ. Ми нудимо платформу да се овај закон не потпише, већ врати на дораду и поново уђе у скупштинску процедуру. Ми већ сада тражимо да будемо консултовани при изради буџета за 2013. годину, да бисмо избегли веће штрајкове и протесте. Још једном су се показале све слабости социјалног дијалога, на шта дуже указујете? Поново су на сцени тензије које смо већ видели претходне четири године иако је нова влада и премијер Ивица Дачић обећао бољи дијалог. Апсурдно је да су чланови Социјално-економског савета нерепрезентативна Независност и Унија синдиката, док КСС, иако је добио репрезентативност, није укључен, а окупља највећи број чланова фирми из јавног сектора. Дошло је до револта, јер већина схвата да ће цех платити ниже плаћени радници, уз смањење цене рада.

Штрајк због плата и цена

Једносатни штрајк упозорења због Закона о максимирању зарада одржаће се 10. октобра у великим јавним предузећима, пошти, железници, електропривредним компанијама и слично, те установама образовања, здравства, социјалне заштите... Израђен је и детаљан план протеста и штрајкова, каже Цветановић, указујући да је у разговорима с ММФ-ом речено да се не тражи сеча плата особљу већ реорганизације и уштеде целог јавног сектора. Влада треба да засуче рукаве и на плану обарања незапослености од 26 одсто, али и јачања куповне моћи. Ко да објасни зашто је лане куповна моћ грађана опала за 30, а од почетка ове године још 30-ак одсто, јер су храна, енергенти, превоз отишли чак и 40 одсто, плус девалвација динара...Терет кризе није правилно прераспоређен кроз смањење корупције и контролу трошкова из буџета, додаје он уз апел да се и власт понаша домаћински. Масовни штрајкови могући су након 100 дана од избора.

Криза не продаје Телеком

Надам се да нико неће донети одлуке о продаји Телекома, иако се најављује продаја за 2,5 милијарди евра, а чак ни ММФ не врши на то, што нам је и речено током разговора. Наш став је да за време кризе не треба продавати компанију, већ задржати већинско државно власништво. Пакети бесплатних акција су иначе легли на рачуне,15 одсто за грађане, 200 евра за годину стажа радницима, исплата није почела јер је одлука у рукама нове владе и менаџмента на челу с Предрагом Ћулибрком, тврди наш саговорник.