ЕКОНОМИЈА
КОЈА СУ БИЛА НАЈТРАЖЕНИЈА ЗАНИМАЊА У 2024. ГОДИНИ И КОЛИКЕ СУ БИЛЕ ЗАРАДЕ?

Е. Д.
14.01.2025.

ЗА ОНЕ који сами уплаћују доприносе за пензијско и инвалидско осигурање од јануарске уплате важе нове основице које су за 14,5 одсто веће у односу на претходну годину и оне ће се на месечном нивоу у 2025. кретати од 11.028 до 157.542 динара, објавио је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО).

Фото: Shutterstock/Кингарион

Прошлу, 2024. годину обележила је стабилност на тржишту рада у Србији, са укупно објављених 73.732 огласа за посао, што је за свега 0,7 одсто више него у 2023. години. Овај благи раст указује на одсуство великих промена, али и на континуитет у потражњи за радницима, показују подаци сајта Послови Инфостуд.

Тржиште рада истицало је неколико кључних области које су традиционално у врху по броју огласа. Како подаци показују, на самом врху налазе се трговина, односно продаја, производња, услужни сектор и занати, угоститељство и ИТ сектор.

Најтраженије позиције током године одражавале су чињеницу да су послодавци у већој мери тражили раднике са средњом стручном спремом.

Према подацима сајта Послови Инфостуд, међу њима су се издвајали административни радници, хигијеничари, комерцијалисти, конобари, магационери, кувари, продавци, радници у производњи, телефонски оператери и возачи. Ове позиције указују на значај сектора који подржавају свакодневне пословне активности и осигуравају њихову несметану реализацију.

Када говоримо о најтраженијим позицијама, послодавци су током 2024. године нудили зараде које су значајно варирале у зависности од радног места и сектора.

Највишу просечну зараду остваривали су лимари са 176.000 динара, што их ставља на врх ове листе. Са друге стране, возачи су имали просечну плату од 120.000 динара, што их такође сврстава у групу високо плаћених занимања. Комерцијалисти су могли да очекују зараде од 110.000 динара, док су кувари просечно зарађивали 105.000 динара.

Даље, подаци показују да је телефонским оператерима нуђено у просеку 100.000 динара, а радницима у производњи и магационерима 79.000 динара и 74.000 динара. На доњем делу најтраженијих занимања налазе се административни радници, који су просечно могли да остваре 77.000 динара, продавци са просечном зарадом од 70.000 динара, и хигијеничари, са најнижом просечном платом од 66.000 динара.

Разлике у висини плата рефлектују различите захтеве и специфичне вештине потребне за обављање ових послова, али и тржишне услове који диктирају вредност појединих занимања.

Дефицит радне снаге наставио је да погађа занатски сектор, где се током године осећала најизраженија потреба за фризерима, зидарима, аутолимарима, лимарима, армирачима, пекарима, металостругарима, месарима, козметичарима, водоинсталатерима и куварима.

Сва ова дефицитарна занимања омогућавала су зараде које су најмање биле у рангу просечне плате на републичком нивоу, док су поједини огласи нудили чак и до 3.000 евра за одређене позиције. Ове бројке указују на велику потражњу и спремност послодаваца да значајно плате ретке и потребне вештине.

За младе људе који тек улазе на тржиште рада, 2024. година донела је значајан број прилика, наводе са сајта Послови Инфостуд.

Наиме, чак 17.329 огласа било је намењено младима, што представља 23,5 одсто укупног броја. Ови огласи нудили су шансу за стицање првих радних искустава и улазак у свет рада.

Нажалост, инклузивност је остала изазов за тржиште рада у Србији. Особе са инвалидитетом имале су на располагању свега 4.918 огласа, што чини само пет одсто укупне понуде. Ови подаци указују на потребу за јачањем напора како би се инклузивност подигла на виши ниво и створиле равноправније могућности за све.

Извор