ЕКОНОМИЈА
ТРОШАК ЗА ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА ПРОСВЕТАРИМА БИЋЕ ИЗМЕЂУ 60 И 70 МИЛИОНА ЕВРА: ШТА ТО ЗНАЧИ ЗА ДЕФИЦИТ И ИНВЕСТИЦИОНИ РЕЈТИНГ?

Сузана Пељто
18.01.2025.

Фото: Shutterstock/либракв

Влада Србије одобрила је радницима у просвети још два повећања плате ове године од по пет одсто, а након што су у јануару већ порасле за 11 одсто.

Прво повећање најављено је за 1. март, а друго за 1. октобар. Повећање ће добити запослени у основним и средњим школама, као и у предшколским установама.

Подсетимо, просветни радници су прошле године тражили повишицу већу од 11 одсто, али је њихов захтев одбијен са образложењем да за тај додатни трошак у буџету нема новца.

Због тога су просветари почели са штрајком у новембру, а завршили га 15. јануара, јер су прихватили понуду Владе Србије да им плате буду увећане још два пута током ове године.

С обзиром на то да је реч о непланираном додатном трошку за буџет, истражили смо да ли ће овај расход продубити дефицит.

Груба процена Фискалног савета: Трошак за повећање плата просветарима између 60 и 70 милиона евра

Главни економиста Фискалног савета Данко Брчеревић рекао је за Данас да је груба процена Фискалног савета да би трошак за повећање плата просветним радницима ове године могао да износи између 60 и 70 милиона евра.

"Није занемарљив трошак, али би могао да се уклопи у постојећи буџетски оквир", сматрају у Фискалном савету.

Објашњава да су до ове рачунице дошли узимајући, за почетак, у обзир да исплата првог дела повећања од пет одсто заправо почиње у априлу, а следећа у новембру.

"Тако да од овог укупног повећања од 10 одсто то ће у буџету повећати износ плата за просвету између четири и пет одсто", навео је Брчеревић.

Следеће што је Фискални савет узео у обзир за добијање ове рачунице јесте то да неће сви у просвети добити повећање, због чега ова рачуница не може бити потпуно прецизна.

"Ми из Фискалног савета тумачимо уредбу Владе Србије да нису све позиције у Министарству просвете укључене у повећање, попут домара, спремачица, портира. Због тога и то умањује укупан трошак ове мере", каже Брчеревић.

На питање како ће се овај расход одразити на дефицит, главни економиста Фискалног савета каже да се ради о расходу који је испод 0,1 одсто БДП-а и у тој институцији су уверени да ће држава ребалансом буџета успети да нађе тај новац.

"Причамо о реду величине који је испод 0,1 одсто БДП-а, док је дефицит планиран три одсто БДП-а. Дакле, иако је 60 до 70 милиона евра приметан трошак, у односу на величину буџета то није толико велико. Очекујемо да ће влада у ребалансу, који обично буде у другој половини године, наћи та средства у оквиру дефицита од три одсто БДП-а који је договорен с ММФ-ом, јер сигурно неко неће потрошити све што је планирано за ову годину", сматра Брчеревић.

Због свега наведеног не очекује да ће доћи до додатног повећања дефицита, наводећи да би то било лоше за кредибилитет земље.

"Већи дефицит могао би да угрози добијање кредитног рејтинга од друге две агенције"

Међутим, професор на Економском факултету Милојко Арсић каже за Данас да ће повећање плата просветарима, уколико не буде било никаквих додатних промена у буџету, имати за последицу повећање расхода и фискалног дефицита.

"Немам тачну рачуницу колико би то износило, али то није мали износ с обзиром да је то најбројнија група запослених у јавном сектору. Тај ефекат ће нарочито бити снажан у следећој години, а у овој години не толико велики, зато што ће у највећем делу године повећање заправо износити пет одсто", рекао је Арсић.

Међутим, додаје, када се у октобру дода још пет одсто и још седам одсто од 1. јануара 2026. године то ће бити, истиче, "релативно значајно".

"Увек постоји могућност да држава неку другу расходну позицију смањи тако да се ублажи ефекат на повећање расхода и фискалног дефицита", указао је Арсић.

Професор понавља да ефекат додатног повећања плата просветарима на буџет не мора да буде толики уколико држава смањи неке друге расходе, али је, указује, проблем што је држава обећала и најавила повећање још неколико других расхода.

Један од њих су субвенције за стамбене кредите за куповину станова за младе.

"Ако се све то дода, а ништа се не смањи, онда ћемо имати значајнији раст фискалног дефицита и то може да доведе у питање позитивну оцену Међународног монетарног фонда око реализације аранжмана који је у току са њима", рекао је Арсић.

Између осталог, Арсић сматра да би то смањило шансу за добијање инвестиционог кредитног рејтинга код друге две агенције.

Подсетимо, Србији је прошле године потврђен кредитни инвестицони рејтинг од агенције Стандард анд Поор’с, док српски званичиници очекују да ће ове године то учинити и преостале две агенције Fitch и Moody’s.

На питање да ли ће повећање плата просветарима утицати на повећање инфлације, Арсић сматра да то не би требало да се догоди, али да би могло да је задржи на тренутном нивоу.

"Могао би да је задржи на овом садашњем нивоу у дужем периоду, а тај ниво није тако мали. Циљ је да она падне на око три одсто, али она је сада 4,3 одсто, односно близу горње границе циљног интервала. Ако се повећају плате просветарима то ће утицати да она остане дуже на том нивоу", рекао је Арсић.

Уколико не буде неких других великих поремећаја, Арсић не очекује повећање инфлације, али очекује да би Народна банка Србије могла да задржи каматну стопу на истом нивоу уколико се инфлација задржи на овом нивоу.

Колико плата просветним радницима износи у новцу?

У парама рачуница изгледа овако: цена рада од 1. јануара 2025. износи 5.555 динара, што значи да је почетна плата наставника са факултетским образовањем сада око 96.200 динара (до јануарске повишице износила је око 86.670 динара).

Повећањем коефицијента за пет одсто у марту он ће за наставника износити 18,19, што значи да ће стартна плата бити око 101.000 динара.

Уз додатну корекцију за пет одсто у октобру наставник ће имати коефицијент 19,10, а почетну плату нешто преко 106.000 динара.

Ако се од 1. јануара 2026. цена рада повећа за седам одсто она ће износити 5.944 динара, па би почетна плата била око 113.500 динара.

Уз повећање цене рада за 11 одсто од 1. јануара ове године наставницима би плате биле веће кумулативно за 31 одсто.

Извор