ЕКОНОМИЈА
НАЈВЕЋИ СИНДИКАТИ ДОЧЕКАЛИ 1. МАЈ ЗА ИСТИМ СТОЛОМ: КОЈИ СУ ГЛАВНИ ЗАХТЕВИ КОЈЕ ШАЉУ НОВОЈ ВЛАДИ СРБИЈЕ?

Војислав Стојсављевић
01.05.2025.

Архива Фото: BETAPHOTO/МИЛОШ МИШКОВ

Закон о раду и Закон о штрајку, два су највећа проблема које синдикати годинама појединачно покушавају да наметну. Међутим, ове године њихови захтеви добијају нову снагу кроз уједињење пет највећих синдикалних организација, које по први пут 1. мај дочекују за истим столом.

Из перспективе синдикалног деловања у Србији, овај 1. мај дочекује се у до сада тешко замисливим околностима.

Наиме, овогодишњи Дан рада свих пет највећих синдиката у нашој земљи – Савез самосталних синдиката Србије, Уједињени грански синдикати – Независност, Асоцијација слободних и независних синдиката, Конфедерација слободних синдиката и Удружени синдикати Србије Слога дочекују "за истим столом".

Синдикати су у марту ове године успели да се окупе на истом месту са истом идејом, а на иницијативу студената у блокади.

Тада је донета одлука о заједничком синдикалном деловању, као и о формирању радне групе правника, која треба да ради на конкретним предлозима и усаглашавању захтева синдиката.

Они су као највеће проблеме означили Закон о раду и Закон о штрајку, чије се измене најгласније траже и које треба да буду почетак мењања лоших прописа који негативно утичу на раднике и синдикално организовање.

Председница УГС Независност Чеданка Андрић за Данас каже да је идеја да се пренесе порука Влади Србије да су то два кључна закона, која у што краћем року треба да претрпе измене на начин како синдикати из искуства сматрају да треба да буду промењени.

Према њеним речима, до сада социјални дијалог није уродио плодом, када је у питању измена законодавства.

"Те измене су и раније предлагали сви синдикати, само појединачно. Чак су се са неким изменама представници власти и слагали, али никада ништа оперативно није урађено. Тако да је ово прилика да пошаљемо поруку да је радно законодавство за нас приоритет и тражимо да то буде приоритет и за владу ову или неку другу", наглашава Андрић.

Неке од главних ствари којима се радне групе баве, кад је у питању Закон о штрајку, јесу рокови најаве штрајка, који предлажу да се скрати.

"Затим начини утврђивања минимума процеса рада, да се преиспита у којим делатностима је то заиста неопходно. С друге стране, да то буде системски закон, да се питање штрајка регулише искључиво овим законом", појашњава наша саговорница.

Када је у питању Закон о раду, ту је јако битна дефиниција запосленог, указује Андрић.

"Покушавамо да обухватимо све који обављају рад код послодавца, без обзира коју врсту уговора имају. На неки начин ће то омогућити заштиту свих. Такође, боље решење за отказ уговора о раду и престанак радног односа. Јако је битно и питање заштите синдикалних представника, као и бољи начин уређења колективног преговарања", наводи она.

Андрић подсећа да има сијасет тема које би требало да се обраде, као и да су из Независности својевремено предлагали и цео нови Закон о раду.

"Сада смо се договорили са колегама да ипак радимо да издвојимо неке кључне и најкрупније ствари, па да видимо како ће ићи. То су неке суштинске ствари које треба да се ураде у овој фази. Компромис је направљен да се иде на измене, тежећи да добијемо мало и на брзини. Лакше је изменити закон, него радити цео нови", појашњава она.

И измене закона траже време, наглашава наша саговорница.

"Траже да ресорно министарство формира радну групу, да се крене са радом. Ту су онда и послодавци и држава који се, такође, питају. Неке приоритете смо морали да направимо", каже Андрић.

Ако Влада не буде имала слуха за њихове захтеве, она додаје да ће се онда разговарати шта даље може да се уради и на који начин да се појача притисак.

"Ајде да прво видимо каква ће бити њихова прва реакција, па ћемо да планирамо даље", поручује Андрић.

Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије (АСНС) Ранка Савић за Данас каже да, пре свега, траже структурне промене у друштву.

"Промене које ће обезбедити ефикасно функционисање институција, професионалан и одговоран рад државе од врха до последњег службеника, ефикасно и непристрасно судство, социјалну правду и правну и свакодневну сигурност за грађане и њихове породице", поручује она.

Затим траже и измене и допуне Закона о раду.

"Оне промене које иду у правцу сигурности радних места, укидању прекарног рада, мобинга на радном месту, малих зарада, али и тежњи послодаваца и власти да се синдикати у Србији укину или барем маргинализују", наглашава Савић.

Наша саговорница објашњава да траже и нови Закон о штрајку, али у духу европских закона.

"Где се обим минимума процеса рада ставља у нормалне оквире и јасно се прецизира ко покреће Генерални штрајк и коме се захтеви подносе. Штрајк је основно оруђе у рукама синдиката, а у нашој земљи је то право потпуно обесмишљено", упозорава Савић.

Она истиче као велику ствар то што су коначно 1. маја свих пет највећих синдиката на истом месту.

"То су успели по први пут, барем од када сам ја у синдикату. Несумњиву заслугу за то имају студенти, који су успели да нас окупе и да нам дају нову енергију", наглашава Савић.

Међутим, она додаје да за то заслуге имају и сами синдикати.

"Синдикати су коначно схватили да само заједно и уједињени могу да направе помак у побољшању положаја радника. Схватили смо да није добро, да свој посао не радимо како треба, јер шта год покушамо наилазимо на зид", објашњава наша саговорница.

Институције, према њеним речима, слушају глас политичара, а инспекција рада је у служби власти.

"Министарство рада је утешна награда за заслужне партијске кадрове, а не сервис радника", упозорава Савић.

Она поручује да је суштина свих промена системске промене.

6quot;Без њих нико од нас, ма колико се трудио, неће добро радити свој посао. Потребно нам је ослобађање заробљене државе. Без тога, можемо донети најбоље законе на свету, али ако се они не поштују или се поштује селективно, све нам је џабе", закључује Савић.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Љубисав Орбовић за наш лист објашњава да су захтеви синдиката исти они који су фактички усвојени на Социјално-економском савету, али да је Влада остала нема на то.

"То су у питању измене Закона о раду, Закона о штрајку и Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Казнени поени, када је у питању пензијско и здравствено осигурање, су једна велика неправда која стоји већ годинама од када је уведена, поготово за људе који су у том периоду изгубили посао и нису могли да се запосле", указује он.

Када је у питању Закон о штрајку, Орбовић наводи да је потребна његова измена јер је тај закон донет још 1996. године и крајње је време да се неким делатностима, које сада немају право на штрајк, то омогући.

"Што се тиче Закона о раду, под број један је заштита запослених, а као друго је заштита синдикалних лидера. Такође, једна од најважнијих ствари је питање могућности потписивања колективних уговора. У овом моменту у закону стоји да реални сектор фактички не може да потпише колективни уговор", упозорава наш саговорник.

Он подсећа да су овакви захтеви већ раније предавани Влади.

"Сада је формирана нова влада и желимо да укажемо још једном на то. Ако не буде било разумевања, онда ћемо донети одлуку шта ћемо радити, да ли ћемо неким агресивнијим методама то решавати. Али надамо се да ће то коначно моћи преговорима да се реши", поручује Орбовић.

Што се тиче радне групе, он каже да оне раде и да њихови правници учествују у томе.

"Ми као органи нисмо донели још никакве одлуке. Они раде много темељније и дубље ова питања, не само поједине измене и допуне закона, већ чак и озбиљније израде тих закона. Кад то буде усвојено, онда то мора да буде и на органима свих пет синдиката и онда ће се о томе одлучивати", објашњава Орбовић.

Председник синдиката Слога Жељко Веселиновић за Данас наводи да је главна ствар овог првомајског протеста та што су студенти окупили пет највећих синдиката у Србији за заједнички сто.

"Као и то што већ месец дана радимо заједно на променама Закона о раду и Закона о штрајку" истиче он.

Веселиновић наглашава да су студенти дали нову енергију радницима и синдикатима.

"Шта ће се дешавати у будућности видећемо, али ако сарадња синдиката буде настављена очекујем да ће се поверење у синдикални покрет повратити", верује он.

Веселиновић поручује да је крајње време да се Закон о штрајку промени.

"Прилично је штур и недефинисан и практично онемогућује било какву штрајкачку активност, а Закон о раду је већ свакако прилично лош и о његовој измени већ годинама говоримо и то је нешто где већ постоји консензус свих синдиката и што свакако радницима Србије треба као најважнија ставка", закључује он.

Извор