ЕКОНОМИЈА
СИРОМАШТВО У СРБИЈИ: СКОРО 40 ОДСТО ГРАЂАНА НЕ МОЖЕ ДА ПРИУШТИ НЕДЕЉУ ДАНА ОДМОРА ВАН КУЋЕ

М. О.
20.06.2025.

фото (BETAPHOTO/ДРАГАН ГОЈИЋ)

У 2024. години стопа ризика од сиромаштва износила је 19,7 одсто и у односу на 2023. годину нижа је за 0,2 процентна поена.

Истовремено, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености износила је 24,3 одсто, мања је него претходне године за 2,9 процентна поена, показују подаци Републичког завода за статистику.

Стопа ризика од сиромаштва представља проценат лица чији је расположиви еквивалентни приход нижи од прага ризика од сиромаштва, који је у 2024. износио 35.606 динара просечно месечно за једночлано домаћинство.

Праг ризика од сиромаштва за домаћинство с двоје одраслих и једним дететом млађим од 14 година износио је 64.091 динара, док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце млађе од 14 година износио 74.773 динара.

Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености показује проценат лица која су у ризику од сиромаштва, или су изразито материјално и социјално ускраћена, или живе у домаћинствима веома ниског интензитета рада.

Старији од 65 година, највише су изложени ризику од сиромаштва. Скоро сваки четврти, односно 23,6 одсто је у рузику од сиромаштва, док то важи за 22,7 одсто становника из старосне групе од 55 до 65 година.

Најнижу стопу ризика од сиромаштва имала су лица старости од 25 до 54 године – 16,4 одсто.

Према типу домаћинства, највишу стопу ризика од сиромаштва имала су једночлана домаћинства које чине старији од 65 година – чак 36,9 одсто.

Осим тога у зантном ризику од сиромаштва, 34,5 одсто, су самохрани родитељи са децом. Такође, ризик је висок и код породица са троје или више издржаване деце-29,1 одсто.

С друге стране, најнижу стопу ризика од сиромаштва имала су домаћинства која чине три или више одраслих особа – 11,8 одсто.

Како што се може и очекивати, највећи ризик од сиромаштва имају незапослени, више од половине (50,8 одсто). Занимљиво је да су у знатно већем ризику од сиромаштва незапослени мушкарци (57,6 одсто) него незапослене жене (45,2 одсто).

Самозапослена лица имала су већу стопу ризика од сиромаштва од лица запослених код послодавца, 12,7 одсто у односу на 4,8 одсто. За пензионере ова стопа износила је 21,1 одсто.

Стопа ризика од сиромаштва расте уколико се из прихода искључе социјална давања на 24,7 одсто. А да су пензије најзначајнији социјални фактор показује и податак да је стопа ризика од сиромаштва када се из прихода искључе и пензије чак 41,6 одсто.

У односу на 2023. годину, у прошлој години повећана је неједнакост. То показује Џини коефицијент који је повећан на 31,9 са 31,7. Што већи коефицијент неједнакост је већа. Додуше, ово је знатно мање него 2022. када је износио 32,6.

Други показатељ неједнакости, квинтилни однос, односно однос прихода и потрошње најбогатије и најсиромашније петине становниптва остао је на истом нивоу. Петина становништва са највећим приходима имала 5,6 пута веће приходе од 20 одсто најсиромашнијих.

Стопа ризика од трајног сиромаштва је смањена на 11,6 одсто са 12,9 одсто у 2023.

Иако се ситуација, према подацима РЗС, из године у годину побољшава, чини се да је превелики део становништва материјално ускраћен.

Рецимо, 38 одсто грађана живи у домаћинствима која не могу себи да приупте недељу дана одмора ван куће.

Око 15 одсто становништва не може да приушти месо или рибу за оброк сваког другог дана.

Више од трећине не може да поднесе неочекивани трошак, а 9,3 одсто не може да приушти адекватно загревање стана.

РЗС мери и субјективну стопу сиромаштва, односно колико људи има потешкоћа да састави крај с крајем.

На ово питање, са веома тешко је одговорило 11,4 одсто, а тешко 22,7 одсто анкетираних.

Више од половине становништва (52%) каже да саставља крај с крајем са извесним тешкоћама.

Сваки десети каже приллично лако, а лако свега 2,8 одсто. На крају, они који веома лако састављају крај с крајем мере се промилима, или 0,06 одсто.

Трошкови становања представљају једно од највећих финансијских оптерећења за домаћинства. За 46,6 одсто ови трошкови знатно оптерећеују буџет домаћинства, а за 49,4 одсто у извесној мери га оптерећују. Свега четири одсто домаћинстава каже да га трошкови становања уопште не оптерећују.

Извор