РАДНА ПРАВА
ПОВЕЋАЊЕ МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ: ДА ЛИ ЈЕ ФАРСА, МОЖДА ЈОШ БИТНИЈЕ, ДА ЛИ ЈЕ ДОВОЉНО?

Оно што је министар финансија Синиша Мали најавио у јуну је, на изненађење многих, и испуњено. Минимална цена рада у Србији од октобра ће бити већа за 9,4 одсто и износиће 58.630 динара, односно сада већ чувених 500 евра, односно цена радног сата је са 308 скочила на 337 динара.

Машина
17.07.2025.

Фото: Марко Милетић / Машина

Утренутку енормне друштвено-политичке кризе у земљи, помало је испод радара прошла најава Малог о ванредном повећању минималца. Како и не би, када поред свакодневних блокада и протеста актуелни режим има и историју давања обећања о бољитку живота грађана у тренуцима када се осете угрожено – а која су пречесто или неиспуњена или делимично испуњена.

Ипак, у тренуцима огромне инфлације, односно скока цена основних животних намирница, мало ко неће поздравити овакву одлуку.

Минимална зарада у овом тренутку износи 53.592 динара, односно 457 евра, након што је у јануару ове године повећана за 13,7 одсто. Према најавама режима, циљ је да до краја 2027. године, односно од 2028. минимална зарада буде 651 евро.

Од јануара следеће године је такође најављено да ће минималац бити повећан на 550 евра, што представља додатних 10,1 одсто. Преговори тек следе у августу, кад се буде расправљало о томе може ли минималац да порасте на 550 евра. Уколико се испостави да може, са већ спроведеним повећањем од 13,7 одсто почетком 2025, укупно увећање минималца за годину дана износиће 33 одсто.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Зоран Михајловић рекао је за агенцију Бета да ће тај синдикат тражити веће повећање минималне зараде за 2026. годину од предвиђених 10,1 одсто, односно са 500 на 550 евра. Јер, како је додао, минималац у Србији, и са повећањем са 500 на 550 евра, и даље био најмањи у односу на те зараде у земљама у окружењу.

С друге стране, Центар за политике еманципације (ЦПЕ) саопштио је да подржава најављено ванредно повећање минималне цене рада од октобра 2025. године, али упозорава да ће и поред тога велики број радница и радника у Србији и даље живети испод границе сиромаштва.

"Овај проценат звучи импресивно све док минималну зараду не упоредимо са стварним трошковима живота", наводи ЦПЕ.

Како се наводи у саопштењу, према прорачуну међународне мреже Цлеан Цлотхес Цампаигн, плата за живот у Србији за 2023. годину износила је 144.457 динара, што је готово три пута више од тренутног минималца од око 54.000 динара.

ЦПЕ упозорава да се и даље игноришу елементарне потребе радника и њихових породица, јер минимална зарада у Србији не покрива основне трошкове као што су становање, храна, образовање, здравство и приступ култури. Посебно истичу да је садашња минимална зарада за око 10.000 динара мања од прага ризика од сиромаштва за трочлано домаћинство, који износи 64.000 динара. Иако ће повећања из октобра и јануара достићи тај праг, инфлација ће у међувремену померити границу сиромаштва навише.

Такође, из ове организације оцењују да се у Србији деценијама уназад сиромаштво поставља као норма, јер се висина минималне зараде одређује према вредности минималне потрошачке корпе, која описује трошкове живота најсиромашнијих домаћинстава, укључујући старачка, самачка и она која преживљавају уз помоћ народне кухиње.

Фото: Машина

Откуд сад минималац?

И док су многи остали затечени оваквом одлуком, али и поздравили је, поставља се питање да ли је иста још један пуки политички трик. Напослетку, такође се поставља питање ко ће највише изнети поменуто повећање – држава, послодавци или сами грађани?

Координаторка програма за радна права у ЦПЕ Бојана Таминџија у разговору за Машину наводи да није очекивала ово повећање. Осврћући се на најаву министра финансија прошлог месеца, она напомиње да су обично таква обећања на некаквом дугом штапу.

"Али, ако узмемо тренутну политичку ситуацију у земљи, где је видно да је власт сатрана у ћошак, и не чуди да су спремни на разне уступке. Ја ово смештам у такав контекст, односно да овим обезбеђују себи политичке поене. У суштини, овакав уступак за њих није толико скуп. Јер иако то звучи као радикално повећање, исто бих напоменула да синдикати већ две године траже да се утврђивање минималне зараде дешава два пута годишње. Управо због инфлације и да би се колико толико пратили реални трошкови живота", сматра Таминџија.

На питање о будући преговорима, односно најави синдиката да ће тражити веће повећање од 10,1 одсто, саговорница Машине је рекла да је то исправан став. Ипак, увиђа и потенцијални проблем.

"Парадоксално, ова повећања ће на неки начин синдикатима везати руке. Јер власт онда може да каже ‘па шта ви хоћете више?’. Односно, режим ће синдикате много лакше откачити од преговарачког стола. Ми већ годинама имамо ситуацију да су преговори око минималне зараде у ствари фарса, зато што годинама председник државе већ негде на пролеће обелодани колико ће повећање бити. И то тако увек и буде. Такође имамо и ситуацију где се преговарачке стране не сложе, па онда Влада изађе са својим предлогом који буде и усвојен", указује Таминџија.

Упитана о томе ко ће сносити највећи терет, она напомиње да ово повећање није толико велико за буџет државе, те да се неће одразити толико н ацене у малопродаји, које су свакако подивљале. Ипак, она опет у свему види једног јединог победника, а то није нити власт, нити грађани – већ страни капитал.

"Оно што је проблем наше државе је то што цену рада не одређујемо ми. Наш минималац је политички договарана категорија, као напослетку и свака минимална зарада, али је договарано између крупног капитала и наше државе и нашег пристанка да радимо за толико низак новац. Минимална зарада у Србији нема никакве веза са реалним трошковима живота, и то је оно што је највећи проблем овде. Та повећања су минорна у односу на оно шта би та минимална зарада требала да буде, јер је она већ у старту постављена јако ниско. Највећа субвенција страним компанијама је то што је зарада овде прениска. С тим у вези, највећи добитник су и даље управо они", закључује Таминџија.

М.Б.

Извор