ЕКОНОМИЈА
СКУПЉИ КРЕДИТИ ЗА КОРИСНИКЕ У СРБИЈИ НЕГО У РЕГИОНУ: МОЖЕМО ЛИ ОЧЕКИВАТИ МАЊЕ МАРЖЕ БАНАКА, КОЈЕ НАЈАВЉУЈЕ НБС?

Војислав Стојсављевић
05.08.2025.

Фото: Shutterstock/MT.PHOTOSTOCK

Иако Народна банка Србије (НБС) најављује мере за смањење банкарских маржи, чињеница да грађани у Србији плаћају више камате него корисници истих банака у суседним земљама није нова, а стручњаци указују на дубље проблеме – од мањка конкуренције до нетранспарентних критеријума за обрачун камате.

Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић најавила је да НБС спроводи анализе које за резултат треба да имају предлагање конкретних решења у циљу смањења маржи банака.

6quot;У том смислу ћемо наставити да предузимамо активности у циљу налажења најбољих решења за смањење каматних стопа, односно маржи на кредите, и омогућавања повољнијих услова задуживања нарочито грађана са нижим примањима, водећи рачуна као и увек, како о свим краткорочним, тако и дугорочним ефектима најављених мера", објаснила је она.

Табаковић је указала и да исте банке немају исте марже у Србији и окружењу.

"Када се упореде услови задуживања клијената код банака чланица исте банкарске групе које послују у Србији и банака које послују у државама у окружењу, није редак случај да те банке клијентима нуде повољније кредите у погледу висине каматних стопа за исту врсту кредитног производа", нагласила је.

Они, како је појаснила, при дефинисању каматних стопа примењују ниже марже у односу на банке чланице исте банкарске групације у Србији.

Финансијски консултант и бивши генерални секретар Удружења банака Србије (УБС) Владимир Васић за Данас каже да ова тема није нова.

"О маржама се говори годинама, али до сада без конкретнијих институционалних потеза. Сама најава може имати психолошки ефекат на банке да ревидирају своје праксе, али без регулаторних инструмената и стварног надзора, тешко је очекивати системске промене", сматра он.

Људима са нижим примањима, како додаје, банке већ сада приступају опрезно, а често и конзервативно.

"Ако се жели да се њима омогући повољније задуживање, мора се решавати и питање ризика, не само марже", поручује Васић.

Он потврђује да је тачно да банке у Србији примењују више марже него исте групације у другим земљама региона, али каже да то није изненађење.

"Србија јесте земља са већим регулаторним и политичким ризиком у очима матичних банака, а додатно имамо тржиште где је конкуренција мања, а профитна очекивања изузетно висока. Марже се код нас крећу и до четири или пет одсто изнад референтне каматне стопе, док су у неким суседним земљама истих банкарских групација ниже и за један до два процентна поена6quot;, указује Васић.

Како објашњава, разлика долази из перцепције ризика, трошкова обраде, али и недостатка транспарентне конкуренције.

Васић наглашава да је лако упоредити марже које банке узимају код нас и у окружењу.

"То се најједноставније ради упоређивањем Ефективне каматне стопе (ЕКС) за исте типове кредита: кеш, стамбени, рефинанс, ауто – у Србији и, на пример, у Хрватској или Бугарској. Када упоредимо ЕКС код истих банака, лако се види да је корисник у Србији често задужен под скупљим условима. Таква анализа би требало да буде редовна пракса, и идеално би било да НБС или неко независно тело редовно објављује те компаративне податке", сматра он.

У теорији, како каже, банке су дужне да објаве све елементе који улазе у формирање камате – референтну стопу (нпр. БЕЛИБОР, ЕУРИБОР) и фиксну маржу.

&qzot;Међутим, у пракси, корисник често не зна зашто је баш њему одређена та конкретна маржа, нити да ли је могао да прође боље. Недостаје системско објашњење разлике у ризику између корисника А и корисника Б. Транспарентност постоји у папирима, али не и у суштини. Банке користе асиметрију информација у своју корист", упозорава он.

Према његовим речима, НБС мора да балансира између улоге регулатора и очувања стабилности система.

"Ако се мешање НБС у рад приватних банака огледа у тражењу више одговорности и правичности – то је позитивно. Али директно одређивање маржи би било противно тржишној логици и могло би довести до повлачења капитала или смањења кредитне активности", наводи Васић.

Уместо тога, како предлаже, НБС може да јача надзор, промовише конкуренцију и захтевати већу транспарентност, што би имало здрав и дугорочан ефекат.

Да ли ће мере НБС имати конкретне ефекте по кориснике кредита, како каже, зависи од тога које ће мере конкретно бити предузете.

"Ако се остане на вербалним порукама, ефекат ће бити симболичан. Ако се крене у смеру прецизнијег надзора, јавног поређења маржи, рангирања банака по фер условима задуживања – ефекат ће бити далеко озбиљнији. Банке реагују на репутацију и притисак тржишта, можда више него на саму регулативу", поручује Васић.

Наш саговорник предлаже још неке мере које би биле добре за заштиту грађана са нижим примањима при задуживању.

"Увођење ‘социјално оријентисаних’ кредитних линија уз подршку државе или развојних банака. Затим стандардизација минималних услова – да се јасно зна шта су основни, приуштиви производи. Даље, ту је и финансијска едукација – људи са нижим приходима често потписују уговоре које не разумеју. Пожељно је и увођење лимита за марже код кредита мање вредности, као и подстицање конкуренције кроз дигиталне банке и "финтецх" решења", закључује Васић.

Дејан Гавриловић из Удружења за заштиту потрошача Ефектива каже за Данас да без обзира што би та мера и била добра, у смислу нижих каматних стопа, она опет подразумева задуживање грађана.

"Овде видимо да је план задуживање грађана са најнижим примањима. Очигледно је препознато да они не могу да испуне неки нормалан финансијски циклус, него је потребно да им се омогући да живе и купе нешто преко кредита", указује он.

Они са најнижим примањима, како додаје, сигурно не могу да аплицирају за стамбени кредит.

"С једне стране имамо скупе некретнине које никада нису биле скупље, цене су на максимуму. С друге стране, банкарски кредити су скупи. Зато нисам сигуран да ће смањење маржи банака донети неку значајну добробит тој категорији људи, бар када причамо о стамбеним кредитима", наводи Гавриловић.

Све у Србији је скупље него у земљама региона, подсећа он.

"Ми смо правили поређење пре пар година за стамбене кредите и видело се да су фиксне камате код нас биле за до три процентна поена веће у односу на земље региона", каже наш саговорник.

Он подсећа да је и НБС раније реаговала Законом о ограничењу каматних стопа.

"Очиглдно да ни тај закон није био довољан и посеже се за новом мером и новим спуштањем каматних стопа. То неће банкама смањити профит, оне ће зарадити на неки други начин. НБС ће сигурно наћи начин да им тај губитак компензује", наглашава Гавриловић.

Он наводи да би позитивна ствар могла да буде то да грађани кредитима затворе неке скупље кредите које имају.

"Ако ти кредити буду јефтинији од постојећих, грађани би могли да узимају те нове кредите и њима затварају скупље кредите и да им остане део новца који могу да употребе за неке друге ствари6quot;, истиче Гавриловић.

Према његовим речима, најчешће примедбе грађана су те да су кредити скупи, а често грађанима са ниским примањима буду и недоступни.

"Оно што би требало да буде приоритет државе је да ради на томе да се стандард грађана побољша, а не да им се побољша ситуација да могу да се задужују путем кредита. Било које задуживање није добро, чак и да је најмања камата", указује он.

Ако би смањење маржи банака погодило и будуће кориснике стамбених кредита, како каже Гавриловић, онда би се тим људима олакшало да купе некретнине.

"Видимо да је цена некретнина на максимуму, а и продаја је успорила, а с обзиром да су у изградњи станова углавном људи блиски власти, потребно је помоћи људима да кроз јефтиније кредите купе станове од тих људи који су блиски власти. Ниједна ова мера није само због грађана, верујем да постоји и други фактор, који се не комуницира јавно, тако да се кроз неку услугу грађанима, учини услуга и на другом месту, која је властима битнија6quot;, наводи он.

Међутим, свака промена која је у корист потрошача, макар и минимална и ако обухвата ограничен број људи, јесте добра и треба да се спроведе, закључује Гавриловић.

Извор