ОЛАКШИЦЕ ЗА СТАРИЈЕ ЗАПОСЛЕНЕ
СЛОВЕНИЈА УВОДИ МАЊЕ РАДНИХ САТИ: РАДНИЦИ ЋЕ БИРАТИ СЛОБОДАН ПЕТАК ИЛИ КРАЋИ РАДНИ ДАН

аутор: nova.rs
06.08.2025.

Shutterstock/ Triff

Осим што предвиђа повећање накнада за незапослене и учеснике јавних радова, као и лакши приступ тржишту рада за младе, студенте и пензионере, закон ће омогућити и радницима који се приближавају пензији да скрате своју радну обавезу, преноси портал Нова.рс.

Конкретно, запослени старији од 58 година, као и они с најмање 35 година радног стажа, моћи ће да бирају: да петак имају слободан и тако продуже викенд или да раде скраћено, по шест сати дневно.

Ово је потврдило Министарство за рад, породицу, социјална питања и једнаке могућности за словеначке медије, а у току је израда подзаконских аката који ће омогућити спровођење ових нових правила.

Модел назван 80-90-100 предвиђа радно време од 80 одсто, плату од 90 одсто и пуне доприносе као да се ради 100 одсто. Ова идеја делимично преузима искуства Исланда, Ирске и Немачке, где су слични модели довели до позитивних резултата: веће продуктивности, мање изостанака и боље ефикасности. У Словенији су већ спроведени пилот-пројекти у технолошким фирмама, који су показали сличне резултате.

Из Министарства рада, на чијем челу се налази Лука Месец из партије Левица, наводе да ће, ако се промене покажу успешнима, кренути и корак даље у либерализацији радних прописа.

До краја 2028. године могуће су и додатне промене: додатак за рад суботом, обавезни божићни бонус за све запослене и увођење радне недеље од 38 сати.

У оквиру прве фазе законских измена предвиђене су и додатне мере. Незапослени у Словенији од 2026. године добиће више новца кроз накнаде. Максимални износ који ће незапослени примати током прва три месеца након престанка радног односа износиће 130 одсто просечне бруто минималне зараде, што тренутно премашује 1.660 евра. Ако ни након три месеца не пронађу посао, следи накнада од 110 одсто, затим 100 одсто, а на крају 70 одсто просечне бруто минималне зараде.

Значајне промене и повећања предвиђена су и за ученике, студенте и учеснике јавних радова. Они ће имати веће минималне сатнице и боље услове рада. Планирани су и посебни подстицаји за запошљавање особа старијих од 59 година, до 40 одсто месечне нето накнаде. Ова категорија грађана добиће право и на више дозвољених сати повременог и привременог рада.

Пензионерима се месечни лимит рада повећава са 60 на 85 сати, чиме се пропорционално повећава и максимални годишњи приход који могу остварити по том основу.

Министарство финансија забринуто због буџетског оптерећења

Усвајању овог закона претходили су дуготрајни преговори са социјалним партнерима, али је закон на крају донет по хитном поступку, јер је његово усвајање било повезано са повлачењем 140 милиона евра из европских фондова.

Међутим, Министарство финансија, на чијем челу је дугогодишњи менаџер и бивши директор Адриа Аирwаyса Клемен Боштјанчич, изразило је резерве у вези са финансијским оптерећењем које ове мере доносе.

Укупни трошак за државни буџет процењује се на преко 40 милиона евра, па ће подзаконски акти који регулишу тржиште рада бити доношени постепено, до краја 2028. године – ако влада левог центра опстане до тада.

Извор