РАДНА ПРАВА
ПАСИВИЗИРАЊЕ ПРОСВЕТЕ ПРЕД 1. СЕПТЕМБАР: МИНИСТАР НАЈАВИО ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да је план да почетна плата у просвети буде 114.000 динара и да се тако изједначи са просечном платом у Србији.

Машина
12.08.2025.

Протест у Новом Саду, 1. фебруар 2025. Фото: Машина

Како преноси Н1, министар Дејан Вук Станковић је за телевизију Пинк изјавио да је актуелно министарство на путу да се са репрезентативним синдикатима постигне "оно што је циљ био свих досадашњих министарстава, да почетна плата у просвети буде идентична са просечном платом у Србији.6"

Већ је фолклорна припрема штрајка просвете пред 1. септембар и почетак нове године. Ове године то није најављено, но с обзиром на ситуацију у друштву није неочекивано да ће управо почетак школске године бити динамичан.

Протест просветних радника испред Уставног суда; Фото: Машина

Мало откази, мало повећање плата

У последњих годину дана просвета представља једну од најактивнијих али и најугроженијих грана. Протести су почели током пролећа прошле године, када су просветари захтевали решавање материјалог положаја наставника и унапређење безбедности наставног особља. Нико није размишљао да ће само неколико месеци касније, у јеку просветног штрајка започети масовне блокаде на факултетима и штрајкови матураната у средњим школама.

Убрзо су почели притисци, претње отказима, смањење плата, али и физички напади на студенте, матуранте и њихове предаваче који су излазили на акцију Застани Србијо како би одавали пошту погинулима испод надстрешнице у Новом Саду.

Тако су у моменту јачања протеста у просвети бивша министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и три репрезентативна синдиката потписали колективни уговор којим је, између осталог, уведен и мораторијум на штрајк.

До потписивања је дошло у моменту у ком су представници Независног синдиката просветних радника Србије и Асоцијације школа у штрајку тврдили да све више школа не ради, а према подацима Црте реч је било о 68 одсто средњих и 48 процената основних школа у Србији.

Томе су претходили разговори синдиката просвете са Александром Вучићем, Аном Брнабић, Славицом Ђукић Дејановић, Сашом Стевановићем (државним секретаром у Министарству финансија), Ивицом Којићем (шефом Кабинета председника Републике) и Јованом Цилић Радоњић, саветницом председнице Народне скупштине.

Да ли просветаре очекује нови круг разговора са представницима власти? Да ли министар просвете Дејан Вук Станковић најављује нове мере којима би се просветарима поново увео мораторијум на штрајк и подршку потенцијалним будућим блокадама и простестима. Да ли унутар синдиакта постоји незадовољство начинима преговора са влашћу?

Поново приче о страним универзитетима?

Дејан Вук Станковић је за телевизију Пинк такође додао да није за потцењивање иницијатива о довођењу франшиза страних факултета у Србију.

"Дошло би до конкуренције на тржишту високог образовања која би била још већа него што је сада, са доласком странаца са отварањем врата за транснационално образовање, добили бисте већу конкуренцију која може да произведе бољу услугу", изјавио је Станковић.

Како смо раније писали на Машини, прошле године, пре факултетских блокада, је власт покушала да „изгура“ долазак страних универзитета у Србију кроз усвајање измена Закона о високом образовању, али их је отпор целе академске заједнице спречио. Након тога је члан Председништва Српске напредне странке Владимир Ђукановић причао како би држава требало да покрене потпуну приватизацију већине државних школа, како основних тако и средњих и са друге стране да субвенционише и да афирмише отварање што већег броја приватних школа.

"Једнако се ова идеја односи и на универзитете. Мора да се створи што већа конкуренција, да имамо што више универзитета, да се факултети такмиче у квалитету наставног програма и да не буде више систем – радио не радио – свира ми радио", писао је у ауторском тексту за Политику.

Тако власт поново покреће причу о комодификацији и последично могућој приватизацији високог образовања и то оног нивоа образовања који у великој мери већ јесте недоступан многима. Бројке говоре у прилог томе, Алтернативни извештај о положају и потребама младих за 2023. годину говори да је 12 одсто младих било приморано да одустане од образовања из економских разлога, а 15 одсто је то навело као један од разлога, писали смо раније.

Нема пуно дилеме да почиње нови круг штап и шаргарепа политике према просвети. Сада најава повећања плате, сутра, ко зна.

И.П.