ЕКОНОМИЈА
ЈАВНИ СЕКТОР СРБИЈЕ ДУГУЈЕ 53 МИЛИЈАРДЕ ДИНАРА, А НАЈВИШЕ БОЛНИЦЕ И АПОТЕКЕ

В. Н.
13.08.2025.

Фото: BETAPHOTO/Председништво Србије/Димитрије Голл

Неизмирене обавезе директних и индиректних корисника буџетских средстава Србије, укључујући локалне самоуправе и установе у Војводини, достигле су укупан износ од скоро 53 милијарде динара, показао је обједињени извештај о дуговањима Министарства финансија, објавио је данас сајт Недељника.

Највећи део тог дуга, закључно са 8. августом ове године, чак 50,9 милијарди динара, односи се на републичке институције.

Према Закону о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, све фактуре и други захтеви за исплату које приватне компаније испоставе јавном сектору морају бити евидентирани у Централном регистру фактура, који води Управа за трезор Министарства финансија.

Тај систем, како је наведено, од 1. маја 2022. године омогућава прецизно праћење обавеза које јавни сектор има према добављачима, а подаци из извештаја о дуговањима које објављује Министарство финансија потичу из тог система.

Закон прописује и јасне рокове за плаћање, односно када је јавни сектор дужник приватној фирми, рок за плаћање не сме бити дужи од 45 дана, док је у трансакцијама између два субјекта јавног сектора, рок 60 дана.

Међутим, постоји изузетак који се односи на здравство, где закон за обавезе где је дужник Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) или корисник његових средстава, што укључује болнице и клиничке центре, дозвољава рок плаћања до 90 дана.

Истакнуто је да највише дугују корисници средстава РФЗО и то више од 29,3 милијарде динара, што чини више од половине укупног евидентираног дуга републичких корисника.

Међу појединачним институцијама, рекордер је Универзитетски клинички центар Србије са дугом већим од 2,3 милијарде динара, затим следе Апотека „Београд“ са више од 1,5 милијарди динара неизмирених обавеза.

Такође, велике дугове бележе и Универзитетски клинички центар Војводине са више од 1,3 милијарде динара и Здравствени центар Ужице са готово истим износом дуга, затим Институт за кардиоваскуларне болести "Дедиње" дугује 884 милиона, а Институт за онкологију и радиологију Србије 645 милиона динара.

"Достављена документација, која детаљно приказује износе дуговања, не садржи податке о датуму њиховог настанка, па се не може прецизно утврдити колико дуго поједине обавезе касне у односу на законске рокове", пише на сајту Недељника.

Истакнуто је да и да Министарство одбране дугује 1,37 милијарди динара, затим у сектору образовања дуг износи више од 522 милиона динара, највећи појединачни дуг има Машински факултет у Београду са више од 32 милиона динара.

Правосудни органи, како је наведено, бележе значајна дуговања, односно Виша јавна тужилаштва дугују 144 милиона динара, а Виши судови 65,5 милиона динара.

Извор