РАДНА ПРАВА
МИНИМАЛАЦ ЈЕ ЈЕДНО, МИНИМАЛНА ПОТРОШАЧКА КОРПА ДРУГО: САМО БРОЈ У СТАТИСТИЦИ ИЛИ РЕАЛНИ ПРИКАЗ ЖИВОТА?

У понедељак су званично започети преговори између синдиката, послодаваца и Владе Србије о минималној заради за 2026. годину. И док ће ванредно повећање бити од 1. октобра ове године, узимајући у обзир инфлацију те драстичан пораст цена у продавницама, поставља се питање да ли минималац покрива основне људске потребе једног домаћинства, односно минималну потрошачку корпу.

Машина
20.08.2025.

Фото : Милован Миленковић / Камерадес

Преговори око висине минималне зараде у следећој години, који су званично започети у понедељак у Социјално-економском савету (СЕС), поново покреће полемику у јавности о висини животног стандарда у Србији.

С једне стране, актуелни режим тврди како српска економија из године у годину расте, док с друге многи стручњаци пак сматрају да је животни стандард итекако низак. У прилог таквим критикама иде теза да економски модел који се спроводи у земљи дугорочно не доноси бољитак грађанима – модел раста, а не развоја – као и чињеница да инфлација, колоквијално речено, једе плате већине домаћинстава у Србији.

Један добар економски показатељ може бити и однос минималне зараде и минималне потрошачке корпе, односно процењени износ новца потребан једном просечном домаћинству да задовољи основне животне потребе у току месеца.

Намирнице које се могу купити за минималац; Фото: Марко Милетић / Машина

Да ли је минималац довољан за основне потребе?

Када се погледа претходни период, минимална зарада за 2025. годину по први пут изједначила са минималном потрошачком корпом у Србији. Ипак, минималац је од почетка године остао исти, а цене су у том периоду драстично скочиле.

У овом тренутку, минимална месечна зарада у Србији је 53.592 динара, а према одлуци СЕС-а, од 15. јула, биће ванредно повећана од 1. октобра, за 9,4 одсто, са садашњих 308 на 337 динара по сату и износиће 58.630 динара. Ипак, минималац у Србији, према званичним статистичким подацима, прима око 90.000 запослених, те се такође поставља питање колико грађана прима примања за неколико хиљада више, односно колики је број људи који примају испод 60.000 динара на месечном нивоу.

Министар финансија Синиша Мали рекао је пре око месец дана да је предлог Владе Србије да повећање минималне зараде од наредне године буде 10,1 одсто, што значи да би од 1. јанаура 2026. године она износила 550 евра.

Међутим, из синдиката УГС Независност су саопштили да ће њихов предлог током преговора бити да се минимална зарада за 2026. повећа на око 600 евра или 70.000 динара.

Како је за агенцију Бета рекао саветник тог синдиката за економска питања Зоран Ристћ, до тог износа се дошло анализом минималне и просечне потрошачке корпе.

"Већ дуго указујемо да минимална потрошачка корпа не приказује реално потребе грађана. Предложићемо да се зарада по сату повећа од 400 до 405 динара, односно да минимална зарада износи око 70.000 динара", рекао је Ристић.

Према последњим подацима, просечна потрошачка корпа за мај је износила 107.396,23 динара, за 225,41 динар више него у априлу а минимална потрошачка корпа за мај је износила 55.869,45 динара, за 122,79 динара више од априлске минималне потрошачке корпе.

С друге стране, куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и потрошачке корпе у мају је опала за 0,2 у односу на претходни месец, а куповна моћ мерена односом нето зараде и минималне потрошачке корпе опала је за 0,1 одсто, објавило је тада Министарство унутрашње и спољне трговине у анализи кретања куповне моћи у Србији у мају, месецу који је последњи обрађен.

Такође, годишња стопа инфлације у Србији је 4,9 одсто (промена цена у јулу 2025. године у односу на јул 2024. године, у процентима). Иако су званичници Народне банке Србије (НБС) донедавно уверавали јавност да се инфлација стабилизује, последњи подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да су цене хране, нарочито воћа и поврћа, снажно порасле – воће је скупље за чак 31,6 одсто у односу на исти месец прошле године, а поврће за 11,3 одсто.

Узимајући све у обзир, делује да иако ће се минималац од октобра повећати и даље неће бити довољан за основне потребе једног домаћинства, поготово уколико се инфлација не обузда.

Намирнице за трочлану породицу из минималне потрошачке корпе које су предате Влади; Фото: Солидарност

У прилог томе иде и саопштење Центар за политике еманципације (ЦПЕ), које је издато након најаве вандредног повећања. Наиме, иако је ова организација подржала повећање минималне цене рада најављено за октобар 2025. године, такође су упозорили да је минимална зарада и даље далеко од износа потребног за елементарно пристојан живот.

"Иако кумулативно повећање од јануара 2025. године, па све до јануара 2026. године може деловати импресивно, али када га упоредимо са реалним трошковима живота видимо да је слика другачија. Минималне зараде и даље покривају тек трећину плате за живот и налазе се целих 10.000 динара испод прага ризика од сиромаштва за домаћинство са две одрасле особе и једним дететом. Уместо да се самерава са реалним трошковима живота, износ минималне зараде у Србији деценијама уназад не достиже ни оне параметре за које сматрамо да илуструју живот на рубу егзистенције", навели су тада из ЦПЕ.

Сличног размишљања је и синдикат Слога.

"Минимална зарада мора да буде услов за реалан живот и не сме бити само број у статистици. Она представља границу социјалне правде испод које се не сме ићи", изјавио је председник Удружених синдиката Србије "Слога" и народни посланик посланичке групе "Покрет радника Слога – Струка" Жељко Веселиновић пред почетак преговора о најнижој цени рада за 2026. годину.

Такође, из Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), поводом утврђивања нове минималне цене рада и нових износа минималне зараде за 2025. годину, указују да поново нису адекватно вредновани критеријуми утврђени Законом о раду, а посебно основни критеријум, егзистенцијалне и социјалне потребе запосленог и његове породице.

"Велики раст трошкова живота, посебно основних животних намирница, најављени раст цена струје који ће условити кумултиван раст свих других цена, посебно комуналија, полазак деце у школу са непримерено скупим уџбеницима, одећом и обућом и сви други надолазећи трошкови који, почетком јесени, очекују сваку породицу, захтевају озбиљан и одговоран приступ утврђивању минималне цене рада, која, практично, одређује будуће зараде и социјално економски положај сваког радника и његове породице, а који мора да буде заснован на реаланом животу и стварним животним потребама запослених уместо на пуким статистичком процентима", објашњавају из АСНС.

Како додају, по њима би минималац за наредну годину морао да износи 750 евра, односно за чак 200 евра више од предлога министра финансија и Владе Србије.

М.Б.

Извор