ЕКОНОМИЈА
КАКО СЕ КОТИРА МИНИМАЛАЦ У СРБИЈИ У ОДНОСУ НА РЕГИОН И ЗЕМЉЕ ЕУ?

"Померамо се брже од већине земаља ЕУ, али и даље остајемо при дну лествице"

Војислав Стојсављевић
21.08.2025.

Фото: Shutterstock/либракв

Иако минималац у Србији расте брже него у многим европским земљама, он и даље једва успева да покрије минималну потрошачку корпу и остаје при дну европске лествице.

Минимална зарада у Србији од 1. октобра ове године биће повећана за 9,4 одсто, на 58.630 динара, односно на 500 евра, одлучено је на седници Социјално-економског савета (СЕС) у јулу ове године.

Тренутно су у току и нови преговори о повећању минималне зараде у 2026. години.

Ставови синдиката и послодаваца су различити. Синдикати траже да од 1. јануара наредне године минималац буде 600 евра, док послодавци сматрају да то није реално.

Министар финансија Синиша Мали изашао је са предлогом Владе Србије да нови минималац буде 550 евра. Преговори СЕС су отпочели и претпоставља се да ће у скорије време бити донета нека одлука.

Уколико се стране не усагласе, коначни суд има Влада, што значи да ће минимална зарада највероватније бити предложених 550 евра.

Међутим, тренутно минимална зарада у Србији износи 53.592, односно близу 460 евра. Статистичка агенција ЕУ, Еуростат, који редовно прати и ажурира податке из европских земаља, прати и кретања минималне зараде, али у бруто износу.

Па је тако, без најављених увећања, тренутна бруто минимална зарада у Србији око 618 евра. То Србију ставља негде на средину листе уколико се пореди са земљама у окружењу.

Према подацима Евростата, у Црној Гори бруто минималац тренутно износи 670 евра. Већи минималац има и Румунија са 797, затим Хрватска са 970 евра и Словенија у којој ова зарада износи 1.278 евра.

С друге стране, бруто зарада је значајно мања у Албанији где, према подацима Евростата, износи 408 евра. У Северној Македонији ова зарада је тренутно на нивоу од 584 евра, док је у Бугарској 551 евро.

Вељко Мијушковић са Економског факултета Универзитета у Београду за Данас каже да се Србија на европској мапи минималних зарада налази у доњем делу скале, али не на самом дну.

"По актуелним подацима, са садашњих око 53.592 динара месечно, а од октобра 2025. са повећањем на 58.630 динара, Србија је изнад Албаније, Северне Македоније и БиХ, али испод Црне Горе, Румуније, Мађарске, Хрватске и Словеније. Када се погледа шира слика, Србија је и даље значајно испод просека Европске уније (ЕУ), где су минималне зараде у распону од око 550 евра у Бугарској до преко 2.700 евра у Луксембургу", објашњава он.

Напредак Србије на овом пољу последњих година је убрзан, истиче Мијушковић.

"Од 2023. до 2025. раст минималца био је двоцифрен, више од 13 одсто у 2024/25, уз додатних 9,4 одсто ванредно од октобра. То значи да се по темпу померамо брже него већина земаља ЕУ, али по апсолутном нивоу и даље остајемо при дну лествице, нарочито када се упоредимо са Хрватском и Словенијом које имају двоструко или чак више од двоструко веће минималце", указује наш саговорник.

Када се гледа однос раста минималца и инфлације, према његовим речима, ситуација је сложенија.

"Инфлација је у јулу 2025. била око 4,9 одсто међугодишње, док је минимална зарада порасла за више од 13 одсто у односу на 2024, што значи да је у номиналном смислу раст надмашио инфлацију. Међутим, када се упореди са минималном потрошачком корпом, минимална зарада је на ивици – у месецима са мање радних сати тек достиже или благо заостаје за минималном корпом, док у месецима са више сати успева да је покрије6quot;, појашњава Мијушковић.

Просечна потрошачка корпа која износи око 103 до 106 хиљада динара, како наводи, остаје потпуно изван домета минималца.

"То практично значи да минимална плата у Србији обезбеђује тек основну егзистенцију, али не и достојанствен стандард", каже он.

Мијушковић подсећа да, када је реч о утицају ванредног повећања минималца, послодавци често упозоравају на ризике у виду раста сиве економије и могућих отпуштања.

"Ипак, искуство и истраживања показују да веза није линеарна. У неким случајевима раст минималца ‘гура’ и неформалне зараде навише (тзв. ефекат светионика), док се отпуштања углавном јављају у секторима мале продуктивности и код микро-предузећа6quot;, појашњава он.

У Србији је, како додаје, сива економија у последњих десетак година имала силазни тренд.

"То говори да сама повећања минималца не морају аутоматски значити и раст неформалности, већ пресудну улогу имају фискална политика, олакшице за послодавце и контрола инспекција", поручује Мијушковић.

На питање колико је реално да се Србија приближи државама ЕУ по висини минималне зараде, он каже да то јесте могуће, али само у ограниченом смислу.

"Брже приближавање може се очекивати земљама из доњег дела ЕУ скале, попут Бугарске, Румуније или Мађарске, под условом да се одржи висока стопа раста и стабилне цене6quot;, сматра наш саговорник.

Међутим, Мијушковић указује да сустизање Хрватске и посебно Словеније захтева дугорочан раст продуктивности, већу ефикасност привреде и порезно-фискалне промене које би растеретиле најниже зараде.

"То значи да је значајније смањење јаза са ЕУ могуће, али у периоду од више година и само уз шири сет реформи, а не искључиво кроз административно повећање минималца", закључује он.

Економиста Александар Стевановић за Данас наводи да је минималац у Србији сличне висине у поређењу са земљама окружења, када се пондерише просечном платом.

"Раст је погурао недостатак радне снаге, па чак и да је минималац остао, на пример 40.000 нико не би хтео само за њега да ради, без додатка на црно", указује он.

И ту долазимо до сврхе минималца, наглашава Стевановић.

"Сврха минималца у Србији је углавном да гура плате у јавном сектору, будући да се оне законски формирају на основу коефицијената. Наредна сврха је да постоји константан раст контрибуција у ПИО и РФЗО, то јест да би се избегло да запослени и послодавци превише комбинују легалне и исплате на црно", објашњава он.

То је, према његовим речима, социјална политика, "али превасходно за државни апарат и пензионере".

"У приватном сектору плате гура раст продуктивности, коригован смањеном расположивошћу радне снаге", наводи Стевановић.

Да ли минималац покрива потрошачку корпу никада није било суштинско питање, каже он.

"Мада ће свака власт да се хвали када је тако, док ће противници критиковати ако је минималац нижи или ће доводити у питање реалност саме корпе", закључује Стевановић.

Извор