ВЕЛИКА ЈЕ ПУКОТИНА У ДРУШТВУ

Таг: друштво, Јанковић, Независност, пукотина
28.12.2025.

Више нико озбиљан не негира дискриминацију жена и рањивих група, а ни ону која је готово системска препрека друштва – по основу политичких убеђења, каже Бранкица Јанковић.

Доскорашња повереница за заштиту равноправности (у два мандата) у разговору за портал Независност указује на промене у Србији.

Бранкица Јанковић Фото: Н1

– Примећујем огромну промену и велику пукотину у друштву. Сад ми почетак првог мандата изгледа као златно доба иако сам тада већ разумела колико проблема имамо. У томе се и огледа највећи помак што се дискриминације тиче, јер смо отворили готово сва питања и осветлили проблеме и више нико озбиљан не негира ни дискриминацију жена, ни особа са инвалидитетом, ни младих људи, ни припадника ромске највише, а повремено других националних мањина, као ни ону дискриминацију која је постала готово усуд и/или системска препрека нашег друштва – по основу политичких убеђења и чланства у политичким организацијама, јер не треба заборавити да је и давање предности дискриминација.

Сматра да је најважније то што је дискриминација расветљена и што је грађани пријављују све више. У међувремену је, решен значајан број случајева и отклоњене су неке системске препреке за једнак законски третман свих људи.

Поводом навике да се и после деценију и по постојања институције њен рад најчешће везују за родну не/равноправност, Јанковић да је то можда "и жеља, свесна или из пуког незнања", да се функција Повереника за заштиту равноправности маргинализује – "као то је нешто, оно тамо, за жене. Дакле небитно."

– Жене нису никаква мањина у друштву, већ половина знања, рада и стваралаштва, па сам, логично, тему равноправности жена држала високо на својој агенди. Уосталом, у ове две групе одређене по полу спадају све остале друштвене групе, а не треба заборавити ни да је интерсекцијска и вишеструка дискриминација врло присутна. Овај концепт сам врло радо примењивала у раду, не каснећи за европским стандардима, увек свесна да смо ми део европске културне и политичке заједнице.

На примедбу да је и сама била 6quot;практично жртва дискриминације6quot;, чак и од посланика који су два пута гласали за њен избор, Бранкица Јанковић каже да јој је "жао људи који изговарају увредљиве, агресивне, ниподаштавајуће и вулгарне речи, смишљене с намером да унизе друга људска бића".

Бранкица Јанковић Фото: МЦ-БГ

– Често иза агресије и насиља стоји преживљено насиље или понижавање, али то не оправдава говор мржње и увреде. У политици су често људи принуђени да деле време и простор са људима са којима иначе то не би чинили. У том смислу је време за редефинисање улоге те професије. И мислим да ми улазимо у фазу политичке зрелости у којој ће бити недопустиво таргетирање институција и очекивања да су оне ту због уског круга људи на власти, а не због грађана. Ваљда ће онда онакве речи бити апсолутно неприхватљиве, а мислим да заслужују већу пажњу у процесу коренитих реформи које нас чекају.

Јанковић сматра да у друштву има и солидарности и упорности за супротстављање дискриминацији, посебно у цивилном друштву, па и академској заједници, те да "и пословна заједница показује вољу и у значајној мери поштује принципе равноправности и води инклузивне радне политике".

– Механизми заштите су такође важни – не заборавите наше стратешке парнице које смо водили и по којима је поступао у крајњој инстанци Врховни касациони суд, са јасном поруком у пресуди коју бих кратко сажела – да је било какво неједнако поступање према жени у вези са трудноћом, порођајем и негом детета дискриминација. Сећате се и случаја запослене која је добила отказ јер се разболела, где је суд, по нашој поднетој тужби, такође, био јасан – забрањена је дискриминација по основу здравственог стања и не можете добити отказ јер сте се разболели, од тешке болести у конкретном случају.

Наводи да и на политичком нивоу, "декларативно су сви за равноправност жена", али да можда није ни потребно да каже како је у пракси, иако "имамо изузетне жене и у власти и у опозицији."

Јанковић указује да је дискриминација најраспрострањенија на тржишту рада, али да је све већа спремност "да се пријављује, иако не у потпуности, због страха од одмазде, виктимизације, губитка посла и немогућности налажења новог".

– Синдикати морају ојачати и сачувати своју изузетно важну улогу у заштити права радника. Они боље од мене знају шта све ваља учинити у годинама пред нама, а ја имам веома позитивно искуство сарадње са њима. Сведоци смо фаворизовања неких синдиката који су по вољи послодаваца, нарочито у јавном сектору. Имали смо у последње време значајнији број притужби по овом основу дискриминације где су подносиоци притужби указивали да се у привилеговани положај се стављају запослени који имају чланску карту одређеног синдиката или им се, супротно томе, отежавао положај због чланства у синдикату – казала је доскорашња повереница за равноправност.

У том контексту поменула је случај „од пре више година, у коме запослена бива кажњена и премештена са радног места лаборанта на место чистачице“, само зато што је њен муж био председник синдиката. Подсетила је и на најсвежији случај због кога је поднела предлог за оцену уставности и законитости Правилника о радној дисциплини и правилима понашања у Народном позоришту. Указала је у предлогу да је управа Позоришта доношењем тог акта прекорачила законска овлашћења и ограничила слободу мишљења и његовог изражавања.

Извор