СУДИЈА У АУТОРСКОМ ТЕКСТУ ОБЈАШЊАВА ЗАШТО СУ ДАНАШЊЕ ИЗМЕНЕ ПРАВОСУДНИХ ЗАКОНА МНОГО ВИШЕ ОД "ТЕХНИЧКИХ КОРЕКЦИЈА"

ХРОНИКА Аутор: Нова.рс
14.01.2026.

Скупштина Србије седница Фото:Марко Љутица

Судија Привредног апелационог суда Данијела Секулић написала је ауторски текст у ком објашњава зашто су данашње измене правосудних закона о којима би требало да се расправља у Скупштини, много више од "техничких корекција". Текст чији је аутор судија Секулић преносимо у целости.

Аутор: Данијела Секулић

Данас се у Народној скупштини разматра сет измена више кључних правосудних закона – и то по хитној процедури.

Реч је о прописима који директно уређују:

• организацију судова и тужилаштава
• положај и надлежности Високог савета судства и Високог савета тужилаштва
• систем избора, напредовања и управљања у судовима и тужилаштвима
• институционални оквир борбе против високотехнолошког криминала.

Другим речима: мења се архитектура правосудне власти.

У правној држави то никада није "мала ствар".

Шта је формално циљ?

Званично, циљ измена је:

• унапређење ефикасности
• боља организација судске мреже
• прилагођавање система новим врстама криминала и оптерећењу судова
• обезбеђивање континуитета у управљању судовима и тужилаштвима

И све то, наравно, јесу легитимни циљеви.

Али у правосуђу није пресудно само шта се мења – већ како и под којим условима.

Зашто је хитна процедура проблематична:

Правосудни закони нису обични административни прописи.

Они су системски закони који непосредно утичу на:

• независност судија
• самосталност тужилаца
• односе између грана власти
• поверење грађана и инвеститора у правну сигурност.

Због тога се у европским стандардима инсистира на:

• јавним консултацијама
• мишљењима струковних тела
• транспарентности процеса
• нормативној стабилности

Када се такви закони мењају по хитној процедури, без пуне стручне дебате, то ствара озбиљан ризик:

• да се добије брзина, али изгуби легитимитет
• да се добије формална реформа, али ослаби поверење у систем.

Ово није политичко питање.

Ово је питање уставне равнотеже.

Да ли се:

• правосудни систем гради као независна грана власти

или

• се његово унутрашње уређење мења у складу са тренутним политичким и институционалним интересима?

Управо зато се у савременом европском праву сматра да процедура је супстанца:

начин доношења закона је део њихове уставности.

Зашто је ово важно и за привреду и инвестиције

Правна сигурност не зависи само од текстова закона, већ од:

• стабилности институција
• предвидивости правила
• одсуства политичког притиска на судове

Када се правосудни оквир мења нагло, без консултација и без ширег консензуса, то се директно рефлектује на:

• инвестициону климу
• арбитражне спорове
• поверење страних и домаћих инвеститора
• и коначно – на владавину права као такву.

Правосудне реформе су неопходне.

Али реформе без струке, без дебате и без времена за анализу нису реформа – оне су ризик.

У демократском друштву судови не смеју бити брзи, ако тиме престају да буду независни, стабилни и предвидиви.

Радна група Националног конвента о Европској унији за Поглавље 23, која се бави правосуђем и основним правима у процесу приступања Србије ЕУ, данас је позвала Народну скупштину да не разматра предлог измене правосудних закона по хитној процедури, већ да се читав реформски процес врати у оквир транспарентне, инклузивне и законите процедуре, у складу са Уставом Републике Србије и обавезама које Србија преузима у процесу европских интеграција.

У саопштењу радна група је изразила озбиљну забринутост због чињенице да је хитна процедура искоришћена за доношење системских закона о правосуђу, што представља непримерен и необичан поступак за овако важне прописе који уређују унутрашње уређење судства и тужилаштва. Таква процедура, како наводе, никада до сада није коришћена за правосудне законе оваквог значаја, чиме се, како оцењују, обесмишљава улога струке и институција које су успостављене са циљем заштите независности правосуђа.

Илустрација Фото: Н1

Радна група посебно истиче да је јавно слушање и стручна расправа о предложеним изменама правосудних закона свесно избегнута — између осталог и зато што формални предлагач није Министарство правде, како би то био стандардни поступак, већ народни посланик. Према оцени Конвента, тиме је пропуштена прилика да стручна и општа јавност учествују у дебати о реформама које имају дугорочне импликације по правосудни систем

У саопштењу Националног конвента указује се и на најтеже критиковане одредбе предложених измена, међу којима су:

• продужавање в. д. стања у тужилаштвима,
• укидање комисије Високог савета тужилаштва која одлучује о приговорима на обавезна упутства,
• измене које се односе на Посебно јавно тужилаштво за високотехнолошки криминал.

Чланови Радне групе оцењују да се предложене промене дешавају у тренутку када се бира нови састав Високог савета судства и Високог савета тужилаштва, у атмосфери појачаних јавних напада на судије и тужиоце и протеста правосудних професионалаца. У таквом контексту, како се наводи, демо¬кратски и транспарентни поступак доношења закона је посебно важан, а исхитрене и нетранспарентне законодавне интервенције представљају, према Конвенту, ризик по независност правосуђа и владајућих принципа владавине права.

Радна група Националног конвента о ЕУ поново је апеловала да се процес реформи правосуђа врати у редовну процедуру, са пуном укључености струке, цивилног друштва и јавности, како би се обезбедило законодавство које је легитимно, квалитетно и у складу са европским станда

Извор