ЕКОНОМИЈА
КО ВИШЕ ЗАРАЂУЈЕ, ПЛАЋА ВЕЋУ СТОПУ ПОРЕЗА: ЗАШТО СЕ СИНДИКАЛЦИ, АЛИ И ПОСЛОДАВЦИ ЗАЛАЖУ ЗА ПРОГРЕСИВНО ОПОРЕЗИВАЊЕ?

Гојко Влаовић
21.01.2026.

НИН / Митар Митровић

Систем опорезивања у Србији није праведан и расподела пореског терета треба да буде праведнија, а они са нижим примањима заштићенији него сада, сматрају у синдикатима, због чега се залажу за увођење прогресивног опорезивања зарада.

Руководилац пројекта у међународном одељењу Савеза самосталних синдиката Србије Душко Вуковић изјавио је да је порески систем у нашој земљи "антисоцијалан", због чега ће та централа инсистирати да се промени.

"То није идеолошко питање, већ питање социјалне правде и одрживости система. Управо због тога представници СССС ће кроз свој рад у Социјално-економском савету од надлежних затражити промену модела опорезивања зарада", каже Вуковић за НИН.

Према његовим речима, проблем је тај што Србија има "раван" порез на зараде јер исту пореску стопу плаћају и они који примају минималну зараду и ои који имају вишеструко већу зараду од просечне.

"Такав систем не узима у обзир економску снагу појединца и зато продубљује неједнакости. Због тога проблем није само у односу радник - послодавац, већ и то што порески систем није прогресиван", истиче Вуковић.

Према његовим речима, терет социјалних доприноса претежно се сваљује на раднике, "док се терет послодаваца већ деценијама смањује, а они често и избегавају плаћање, али без последица, то није прихватљива економска и социјална политика, већ друштвена неправда, апсурд и цивилизацијски преживели модел".

Систем прогресивног опорезивања присутан је у већем броју земаља Европске уније, а заснива се на једноставном принципу: што је већа зарада, већи је и проценат пореза који се плаћа. Уместо садашњег "равног" пореза од око 10 одсто за све, пореске стопе би се различито примењивале по нивоима примања, како би се увела већа мера правичности.

Основна идеја прогресивног система је да се смањи неједнакост у друштву и да грађани са нижим и средњим приходима плаћају мањи порез у односу на богатије слојеве. На тај начин би се, бар у теорији, омогућило да више новца остане у рукама оних који су слабије платежно способни. У пракси би то могло да значи да се, на пример, зараде до одређеног износа уопште не опорезују, док би за плате више од тог прага пореске стопе расле постепено рецимо 10, 20 или 30 процената, у зависности од висине примања.

Заговорници ове реформе истичу да би увођење прогресивног опорезивања донело низ позитивних ефеката. Повећао би се нето приход запослених са најнижим и нижим средњим зарадама, што би, осим већег животног стандарда, довело и до осећаја праведније расподеле друштвеног богатства. То би, према њиховом ставу, смањило и социјалне тензије и повећало поверење грађана у државу. Истовремено, држава би добила простор да боље усмери јавне приходе у социјалне програме, образовање, здравство и инфраструктуру, чиме би се додатно ублажиле економске разлике у друштву. То би представљало корак ка социјално одговорнијој држави која више води рачуна о заштити најугроженијих.

нивое како би систем био праведан, али и да не би подстакао рад "на црно" или одлив стручњака са највишим примањима. Неопходно је и да реформа иде руку под руку са променама у систему доприноса, који већ сада чине велики удео у укупним трошковима рада. Без таквих измена могло би доћи до повећања сиве економије и притиска на предузећа. Отуда економисти упозоравају да свака промена мора бити постепена и пажљиво израчуната, уз претходно тестирање различитих модела и симулација. Виши саветник за економска и социјална питања Уједињених гранских синдиката "Независност" Зоран Ристић за НИН каже да та синдикална централа сматра да је неопходно извршити реформу пореског система у Србији.

"Сходно томе, може се ићи на увођење прогресивног опорезивања или неког другог модела који би био праведнији од садашњег. Оно што је потпуно извесно је то да би прогресивно опорезивање омогућило да се смање велике социјалне разлике које постоје у нашем друштву. То би се обезбедило на тај начин што би пореском реформом ниже зараде биле мање оптерећене у односу на личне дохотке оних са високим примањима. Такође, допринело би смањењу јаза између богатих и сиромашних, који је веома изражен у Србији", објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, пореска реформа би омогућила и раст ниских зарада, односно новац који је послодавац уплаћивао држави за доприносе могао би да се дода на нето зараду запослених, а тиме би се свакако побољшали њихов животни стандард и куповна моћ.

"Сматрамо да би увођење прогресивног опорезивања било учинковито решење, али не претендујемо да знамо боље од надлежних у Министарству финансија. Ако они могу да понуде неко друго решење које ће имати исте ефекте, ми смо спремни да га прихватимо.Оно што је пак нужност је то да се садашњи модел замени бољим или да се у потпуности реформише како би се исправиле социјалне неправде које узрокује", наводи Ристић.

Професор Економског факултета у Београду Михаил Арандаренко за НИН каже да се за увођење концепта прогресивног опорезивања као праведнијег модела залаже већ 20 година.

"Актуелни модел ствара потпуно погрешну слику о вредности минималних зарада у Србији у односу на оне у развијеним земљама. Примера ради, када се анализира бруто минимална плата у нашој земљи и упореди са онима, рецимо, у Аустрији или Немачкој, не изгледа да је реч о ниском износу. Али, ако се погледа само нето, долази се до закључка да је разлика драстична. Управо зато је, између осталог, потребно увођење прогресивног опорезивања", наглашава наш саговорник.

Међутим, он додаје да то није довољно да би се положај запослених са нижим примањима побољшао у значајнијој мери.

"Кочница која то код нас спречава су веома висока давања за доприносе у односу на порез на зараду. Порез је, наиме, знатно нижи. Примера ради, ако се на доприносе издвајају три динара, део који се опорезује је мањи од динара. Другим речима, ако износ доприноса остане исти као и досад, а уведе се прогресивно опорезивање, тачно је да ће порасти поједине плате које су нижег износа. Али, тај проценат неће бити велики. Да би се у значајнијој мери поправио положај запослених са најнижим примањима, поред увођења прогресивног опорезивања, требало би снизити и доприносе на зараде, а како буџет из кога се исплаћују пензије, социјална и друга давања не би трпео, потребно би било повећати и износ пореза. Такође, једна од мера за побољшање социјалног положаја би била и увођење универзалног дечијег додатка који би добијали сви, а то у Србији у овом тренутку није случај", истиче Арандаренко.

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић за НИН каже да успостављање прогресивног опорезивања представља једну од ретких тема у којој се послодавци и синдикалци слажу у потпуности.

"Показало се у пракси да модел линеарног опорезивања не може да обезбеди смањење социјалних разлика. Стога га треба мењати и увести принцип да они који више зарађују и више издвајају кроз порезе за буџет. То је свакако праведније, а чињеница је да већина земаља, међу њима има и оних које су високо развијене, практикује управо такав модел. Стога нема разлога да и Србија не реформише свој порески систем управо у том смеру", објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, послодавци сматрају да порез више не би требало да се наплаћује на минималне зараде.

"Од тога би бенефит имали запослени, али и послодавци. С обзиром да пореза више не би било, сума коју су послодавци издвајали за његово измирење могла би да се прелије на зараде радника. Такође, послодавци који запошљавају раднике на минималцу и стога имају проблеме сваки пут када се цена минималне зараде повећа имали би олакшицу јер не би више морали да плаћају порез на зараде. То би им омогућило да одрже своје пословање у условима повећања минималца. Не би морали да размишљају о затварању погона или отпуштању радника", наглашава Атанацковић.

Председник Конфедерације слободних синдиката Ивица Цветановић истиче да је централа којој је на челу такође става да треба увести прогресивно опорезивање.

"Нема никакве дилеме да они који више зарађују треба да плаћају већи порез. Сасвим је логично да би они који остварују већи профит и у већој мери него што је то сада случај морали више да издвајају за државни буџет. Тако је скоро свуда у свету, па би исто тако требало да буде и код нас", изричит је Цветановић. Он додаје да је нужно да надлежни разраде озбиљан и ефикасан модел који би заиста допринео смањењу социјалних разлика, те да раст зарада буде такав да обезбеди бољи живот запосленима са нижим примањима.

"Другим речима, њихове плате треба да се повећају сразмерно висини трошкова живота. Потребно је, наиме, да порасту износи не само минималних, већ и свих других плата. Да порасту и оне које су у износу око медијалне. На тај начин би се елиминисала декомпресија плата, која је присутна у овом тренутку. Прогресивно опорезивање је праведнији модел од линеарног и требало би га увести што пре јер је у интересу запослених", објашњава наш саговорник.

Примери из региона показују да је такав модел не само могућ него и одржив. Словенија, рецимо, примењује чак пет пореских разреда од 16 до 50 одсто, при чему већина грађана плаћа ефективну стопу од око 20-25 одсто. Захваљујући томе, тамошња домаћинства са нижим приходима имају осетно више новца него што би га имала у систему равног пореза. Чешка је, после дугог периода примене једнаке стопе, 2021. године увела блажу прогресију са стопама од 15 и 23 одсто, уз оцену да је то помогло да се опорави средња класа и умањи социјални јаз. Обе земље задржале су стабилан приход буџета, док су се ниже зараде релативно растеретиле, што су оценили позитивним искуством и међународни економски посматрачи.

Оно што је битно нагласити је то да разлога због којих модел прогресивног опорезивања не би био применљив у Србији једноставно нема. Са друге стране, његово спровођење на овим просторима није само пуко фискално питање, већ и одраз вредносног избора. Ради се о одлуци какав систем желимо да градимо, да ли онај у коме је терет распоређен праведније и у коме више учествују они који имају више, или пак онај који наставља са моделом у којем сви плаћају подједнако, без обзира на реалну платежну моћ. Ако се добро осмисли и спроведе, а уз јасну стратегију и дугорочну визију, прогресивно опорезивање би у знатној мери неминовно допринело стварању стабилнијег и солидарнијег друштва.

Извор