почетна

о нама

активности

правна акта

информишите се

архива

контакт
АРХИВА
текући месец
претходни месец
текућа година
за период:
година: 
месец:  

АРХИВА    ТЕКУЋА ГОДИНА

сви 2026. (!)


05.02.2026.

ДРУШТВО
МОГУ ЛИ ПЕНЗИЈЕ ДА ПОКРИЈУ РЕАЛНЕ ТРОШКОВЕ ЖИВОТА?

Машина
05.02.2026.

Председница Народне скупштине Ана Брнабић је јуче на телевизији Пинк изјавила да откако је Српска напредна странка на власти пензионери све боље живе. Она је том приликом навела и да пензије у Србији све више расту и могу да покрију све већи проценат трошкова, како је рекла, квалитета живота. Какви су реални показатељи разговарали смо са Владимиром Симовићем, социологом и координатором програма за радна права Центра за политике еманципације.


Фото: Саша Чолић / Камерадес

Наш саговорник наводи да реални показатељи нису добри. Просечна пензија у Србији износи око 56.000 динара са најновим повећањем које је ступило на снагу крајем прошле године. Међутим, то је далеко од онога што је довољно за живот, наводи Симовић.

"Ана Брнабић је рекла да све више могу, али није нам рекла да ли заиста могу да покрију оно што су трошкови живота. Она је поредила пензије у Србији са пензијама рецимо у Хрватској. У Хрватској су просечне пензије негде око 700 евра, у Србији су око 470, дакле значајније је бољи стандард пензионера у Хрватској. Генерално је у Хрватској бољи стандард него у Србији", наводи Симовић.

Просечна пензија покрива тек половину просечне плате

Али, додаје Симовић, ни у Хрватској пензионери не живе, како је навео, баш сјајно са 700 евра и тамо исто просречна пензија покрива тек половину просечне плате што је иста ситуација практично и у Србији, да просечне плате су негде око 112.000 динара нето док су просечне пензије тих 56.000 динара.

"Оно што су много драстичнији показатељи и оно на шта треба константно скретати пажњу, јесте да су минимале пензије значајно мање од онога шта је просек, па је тако минимална пензија од децембра прошле године биле тек негде око 31.000 динара, дакле око 260 евра што је изразито ниска цифра, али у још горем положају су пољопривредници, дакле пољопривредне пензије су око 24.000 динара, односно око 200 евра. Само нека људи замисле шта могу за месец дана са 24.000 динара", наводи Симовић.

Упитан колико заправо просечна пензија у пракси може да покрије трошкова живота, Симовић наводи да се Центар за политике еманципације позива на обрачун плате а живот.

Тај обрачун, тврди Симовић, показује шта је оно што је заиста потребно за некакав достојанствен живот у Србији. "Последњи обрачун који је Центар за политике еманципације објавио 2025. године каже да је плата за живот 150.670 динара. Па сад када то упоредимо са просечном пензијом која је 56.000 динара видимо да пензија покрива тек негде око 30 одсто онога што би био достојанствен живот."

Наш саговорник додаје да када говоримо о минималним или пензијама пољопривредника овај проценат је далеко нижи и наводи да чак и када бисмо поредили са висином просечне потрошачке корпе, проценат који пензија покрива је далеко нижи.

Обрачун плате за живот, о чему сте раније могли да читате на Машини, обухвата оне трошкове који су потребни трочланом домаћинству. Како наводи наш саговорник, они укључују становање, храну, одећу, комуналије, телекомуникације, транспорт, културу и могућност одласка на одмор.

Минималне пензије су испод прага ризика од сиромаштва

Упитан да прокоментарише то да подаци Републичког завода за статистику показују да сваки четврти пензионер живи на ивици сиромаштва, Симовић наводи да према последњим подацима у ризику од сиромаштва живи око 20 одсто становништва генерално, али упозорава да је праг ризика од сиромаштва је јако ниско постављен.

"Праг ризика од сиромаштва каже да једна особа која има на располагању више од 35.600 динара, није сиромашна. То је јако ниско постављен праг, али и такав праг који је обрачунат за 2024. годину, што значи да је та цифра до данас расла. Када је упоредимо са оним шта је минимална пензија, видимо да су минималне пензије данас испод прага ризика од сиромаштва за 2024. годину. Можемо рећи, са статистичком сигурношћу да се људи који примају минималну пензију налазе у сиромаштву. То је један податак на који је важно подсећати."

Симовић истиче и други податак који говори о томе шта су приходи просечног домаћинства у Србији. Према последњим подацима из Анкете о потрошњи домаћинства се види да су просечни приходи домаћинстава у Србији око 97.000 динара. „Оно што је важно напоменути јесте да од тих 97.000 динара 30 одсто у том приходу учестују пензије. Дакле, пензије и даље, баш због ниских зарада, значајно пуне буџет домаћинстава.

Наш саговорник истиче да, уколико пензионери живе сами, са тим приходима не могу да задовоље своје потребе, али да такве пензије чешће функционишу као нека врста допуне буџета домаћинства него што могу фигурирати као свота новца која је довољна да људи преживе или достојанствено живе, јел је у старости након својих година и деценија проведених на раду, закључује Симовић.

И.П.

Извор

КОНФЕДЕРАЦИЈА СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА
www.KSS.org.rs www.KonfederacijaSS.org.rs konfederacija.ss@mts.rs 011/3863.033, 3863.233, 3863.313 факс: 011/3863.200