АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
09.01.2017.
ЗА ВЕЋИ МИНУС МАЊА КАМАТА
С. МОРАВЧЕВИЋ | 09. јануар 2017. Вечерње Новости
Српски банкари могли би да недозвољене "позајмице" наплаћују грађанима знатно јефтиније. Улазак у "црвено" коштао би као и неплаћен рачун, 12 одсто годишње. Дозвољено прекорачење и до 36 одсто за годину дана
ПОЈЕДИНЕ банке зарачунавају знатно веће камате на дозвољени минус, него када им клијенти уђу у "црвено". Тако, на пример, банка може позајмицу да наплати 32,30 одсто, али ако грађанин уђе у недозвољени минус, онда ће зарачунати камату од само 12 одсто годишње или законску затезну камату! Практично, грађанима се више исплати да уђу на одређени период током месеца у "црвено", односно да дугују за рату кредита или чекове, него да користе дозвољени минус који је и до три пута скупљи.
Али, наравно, веома је мали број банака који је спреман да наплаћује законску затезну камату, када им клијенти прекораче одобрену позајмицу по текућем рачуну. За сада то чине само две банке, док тек три "кажњавају" клијенте са каматом мањом од 20 одсто на недозвољени минус. Све остале папрено зарачунавају сваки дан у "црвеном", што на годишњем нивоу може да нарасте и до 63,55 одсто!
Банке и поред препоруке НБС да коригују своје камате на позајмице по текућем рачуну, и обезбеђених услова да могу да буду ниже, пре свега обарањем цене новца, и даље зарачунавају камате од 26,42 до 37,31 одсто годишње.
Уколико неко користи позајмицу од 75.000 динара, што је износ и до две просечне плате, месечно ће за дозвољени минус са каматом од 37,31 одсто, морати да издвоји 2.517 динара, а годишње нешто више од 30.000 динара. Када би клијент ушао у недозвољени минус, на пример за рату стамбеног кредита од 25.000 динара, на две недеље, то би га са затезном каматом од 63,55 одсто коштало још 2.320 динара. То значи да ће грађанин банци тог месеца платити готово 5.000 динара камате за дозвољено и недозвољено прекорачење.
Ако би само ушао у недозвољени минус за целу рату стамбеног кредита од 25.000 динара код банке која наплаћује само законску затезну камату, од на пример, 12,60 одсто две недеље, онда би добио "казну" нешто већу од 400 динара.
- Каматна стопа на дозвољени минус утврђује се искључиво уговором између банке и клијента, што не мора бити случај код каматне стопе на недозвољено прекорачење - наводе у Центру за заштиту корисника финансијских услуга НБС. - Неке банке на недозвољену позајмицу примењују прописану годишњу стопу затезне камате, односно референтну каматну стопу централне банке увећану за осам одсто. Сада је референтна камата четири одсто. Пошто је прописана годишња стопа затезне камате углавном нижа од уговорене каматне стопе на дозвољени минус, код тих банака камата на "црвени" минус може бити нижа од оне на дозвољену позајмицу.
ОТПЛАТА КРЕДИТА
Код кашњења у отплати кредита, банке би требало да зарачунавају законску затезну камату, која тренутно износи 12 одсто годишње. Али, како су кредити код многих везани за текуће рачуне, онда се сваки динар закаснеле рате обрачунава, код појединих банака, као кашњење по текућем рачуну. Грађани би требало да провере уговоре које су потписали када су узимали кредите, односно ставку која се односи на кашњење и да виде коју камату банка примењује.
|