АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
27.02.2017.
Републички завод за статистику почиње да користи податке Пореске управе у обрачуну зарада:ПРОСЕЧНА ПЛАТА УБУДУЋЕ ПО СТВАРНИМ ЦИФРАМА, НЕ АНКЕТИ*Статистика не узима у обзир предузетнике који у 90 одсто случајева исплаћују минималац. Уз то када би доделили нулу свима онима који су радили, а нису добили плату, просечна плата не би била виша од 32.000 динара по мом уверењу, каже Милан Кнежевић из АППС
Републички завод за статистику и Пореска управа потписале су споразум о сарадњи по ком ће захваљујући електронским пореским пријавама РЗС добијати податке директно од ПУ уместо од извештајних јединица, односно анкетом.
Осим што ће овакав начин размене података смањити трошкове и оптерећеност привреде јер се једном достављен податак ма којој државној институцији неће слати другој, већ ће их државни органи међусобно размењивати у РЗС истичу да ће прелазак на коришћење административних података довести до промене методологија. Уместо спровођења статистичких истраживања на бази узорка, од сада ће статистичари ради са комплетним подацима.
Како објашњавају у РЗС, подаци Пореске управе ће се користити за обрачун статистичких показатеља о зарадама, за истраживање о расходима у области социјалне заштите, за истраживање о приходима и условима живота и за обрачун макроекономских агрегата сектора домаћинства и МСПП.
Једна од замерки на обрачун просечне зараде у Србији била је и то што статистика није узимала у обзир зараде предузетника.
У РЗС кажу да ће "у обрачун просечних зарада ући и зараде запослених код предузетника, што је и до сада био случај, али ће обухват свакако бити бољи, па самим тим очекујемо и квалитетније податке. Када је реч о предузетницима, у обрачун просечне зараде ће ући они предузетници који остварују зараду. Подсећамо да многи од њих не остварују зараду већ само профит".
Ово је била и једна од главних замерки јавности на обрачун просечне зараде који је објављивао РЗС. Наиме, статистика није узимала у обзир зараде предузетника уз објашњење да нису довољно поуздани. С друге стране, упућени тврде да предузетници у 90 одсто случајева исплаћују минималац, а пошто их је око 240.000, то би утицало и на смањење просечне нето плате у Србији која је у децембру износила 53.456 динара. Наравно, просечна плата је највећа у децембру јер се тада исплаћују разни бонуси, подстицаји, па чак и делови јануарских плата због празника.
Милан Кнежевић, члан Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника, истиче да је просечна плата у Србији далеко мања од приказане из два разлога.
"Статистика не рачуна зараде предузетника које су углавном минималац. Други разлог је што се нето исплаћена плата представља као нето просечна плата. Али када би доделили нулу свима онима који су радили а нису добили плату, просечна плата не би била виша од 32.000 динара по мом уверењу", сматра Кнежевић.
Такође је проблем што се не зна поуздан број предузетника нити број запослених код њих. Кнежевић истиче да ће Пореска управа доставити податке за предузетнике, али само за оне који исплате плате.
"Увек остаје та мањкавост јер нема нигде оних који не исплате зараде, што не решава питање да се нето исплаћене плате изједначавају са нето просечном платом", указује Кнежевић.
Други проблем у вези статистике запослености такође ова промена неће решити, сматра Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду. Према његовим речима, Анкета о радној снази којом је мерена неформална запосленост, односно рад на црно, претходних година имала је "чудан и необјашњив раст" због чега су и укупни резултати о запослености деловали "спектакуларно".
"Добро је да РЗС добија све расположиве административне податке и од Пореске управе и од Централног регистра пореских обвезника, али остаје проблем процене РЗС из Анкете о радној снази о неформалној запослености. Код формалне запослености никада није ни било проблема, али раст неформалне запослености као у Србији претходних пар година није забележен ни у једној другој европској земљи иако се Анкета о радној снази ради по истој методологији. Такође, није подржан ни растом БДП-а који чак и укључује процену сиве економије. Такође, толики раст неформално запослених би значио да је у претходне две године продуктивност пала за 15 одсто пошто је БДП стагнирао. То би онда значило пад плата у реалном сектору, а то се није десило", истиче Арсић.
Детаљније:
|