АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
03.05.2017.
РАДНИЦИ НА ЛИЗИНГ
ТАМАРА БАКОВИЋ ЈАЏИЋ * 03.05.2017.
Фото: Марко Рупена / Kamerades
Масовни одзиви разноразним посредничким агенцијама за запошљавање које нуде искључиво привремена запослења или једноставно "изнајмљивање" радника другим послодавцима, све су чешћа појава и у Србији. Доношење неповољног закона о агенцијском раду и његово будуће регулисање само ће погоршати и онако урушене радне односе.
Стабилност у региону, скок на 47. место "Doing business" листе Светске банке, смањење јавног дуга, раст БДП-а. Затим отварање нових радних места и фабрика, пораст минималне цене рада итд. На другој страни ове листе режимских жеља стоје они који баш и не осећају статистику, студенти и студенткиње, или радници и раднице, или и једно и друго. Судећи по паролама, они баш и нису осетили смањење незапослености на 13% од доношења новог Закона о раду (ЗОР). Тај податак лепо звучи и власт никад не заборавља да га помене, али оно што изоставља да каже јесте то да је статистика ове податке дала на основу веома широко тумачене дефиниције запослености.
Можда нисте свесни да сте, помажући комшији читав један сат да подшиша живу ограду, а он вас частио пивом, целе једне седмице били запослени, али сте према статистици свакако учествовали у расту српске економије. Нешто свеснији чињенице да су макар једну недељу били запослени јесу и они који раде преко агенција за запошљавање које упућују радништво на привремени рад или, како их сад већ популарно зову -- "радници на лизинг".
Иако је врло тешко утврдити тачан број радница и радника запослених на овај начин, због недостатка законске регулативе, процењује се да се тај број креће од 60.000 до 80.000. Последњих неколико година увећао се и број агенција које осим посредовања у запошљавању нуде и услугу "изнајмљивања" радника. Аргументи за увођење овог облика запошљавања углавном се своде на "потребе савремене економије", која захтева смањење бирократских трошкова, те брзо ангажовање радне снаге по потреби обима посла и јефтинију радну снагу на пословима нестручног помоћног особља.
Утемељеност оваквих аргумената је сасвим извесно упитна, односно потреба савремене економије овде је дефинисана искључиво као потреба послодавца да смањи трошкове и ризик у пословању. Међутим, овакав начин запошљавања постаје доминантан у периферним економијама попут српске, чија се конкурентност умногоме базира на флексибилизацији радних односа, веома ниској цени рада и привлачењу страних директних инвестиција. Стога и не чуди константно одлагање доношења најављиваног законског оквира којим би требало регулисати и ограничити рад преко агенција за изнајмљивање радништва.
Какав је то рад?
Према највећем броју података који су јавно доступни и разним извештајима у медијима, радништво запослено преко агенција није у могућности да оствари основна права гарантована радним законодавством. Тако је чест случај да се потписивањем уговора о привременим и повременим пословима заобилазе минимална цена рада и основна давања за здравствену и социјалну заштиту. Чак и уколико радник или радница имају склопљен уговор на одређено време са агенцијом, према типичном уговору који склапају могу бити отпуштени у било ком тренутку уколико престане потреба за њима. Из тог разлога, нису у ситуацији да остваре право на боловање или плаћено одсуство, нити су у могућности да планирају живот. Злоупотребе се дешавају и на нивоу размене радника између агенција, с којима послодавац корисник има потписан уговор, или промене описа посла у уговору како би се заобишла сва евентуална права која би радница или радник остварили након дужег периода запослености.
Примера ради, на београдском аеродерому "Никола Тесла" скоро хиљаду радника и радница годинама је било запослено преко омладинских задруга. У својој изјави за портал радник.рс, Александар Ивић, иначе осам година запослен на београдском аеродрому преко омладинске задруге "Кнез", каже да је на сваких 120 радних дана потписивао нов уговор о привременим и повременим пословима, а да је у последње две и по године обављао исти посао иако је у сваком уговору опис посла био другачији. Јавна је тајна и да запослени на овај начин обављају послове код послодавца-корисника за које су далеко мање плаћени од оних који те исте послове обављају као директно запослени у фирми у којој раде.
Тенденција привременог запошљавања преко агенција постала је свеприсутна и у јавном сектору у готово свим његовим деловима, од јавних предузећа и јавих сервиса, до државне управе и правосуђа. Забрана запошљавања у јавном сектору негативно утиче на конкурентност јавних предузећа која учествују на тржишту и квалитет услуга јавних сервиса, што се често покушава премостити ангажовањем радништва преко агенција за привремено запошљавање.
Илустративан је само пример ЈКП Градске чистоће, која по основу уговора о привременим и повременим пословима запошљава скоро хиљаду радника преко агенција за запошљавање. У штрајку крајем прошле године, радници ЈКП Градска чистоћа запослени преко агенције скренули су пажњу јавности на немогућност остваривања права на годишњи одмор и боловање и катастрофалне услове рада с којима се суочавају. Неки од њих запослени су на овај начин дуже од десет година. Осим што онемогућава и синдикално организовање, овакав вид запошљавања у најнеповољнију ситуацију ставља нискоквалификовано радништво, које ради на пословима попут одржавања, обезбеђења и на оним местима која нису предвиђена или су укинута систематизацијом. Тако највеће последице трпе они који су већ у најгорем материјалном положају, па осим што су минимално плаћени, долазе у ситуације неизвесне и по рад и по живот.
Спорни закон
Још од 2013. године, када је Србија ратификовала Конвенцију 181. о приватним агенцијама за запошљавање Међународне организације рада (МОР), обећава се доношење посебног закона који би уредио рад преко агенција. Србија је потписивањем ове конвенције званично увела у свој национални оквир постојање оваквог облика рада, и у обавези је и да га у свом националном законодавству регулише.
Проблем са овим видом радног односа, и разлог што су радници и раднице у толико несигурном и незаштићеном радном положају, лежи у чињеници да је послодавац у овом случају агенција, док запослени посао обавља код послодавца -- корисника тј. фирме која је изнајмила радника или радницу од агенције (послодавца) на одређено време. Без законодавног оквира остаје нејасно, рецимо, на ком месту радништво остварује права на удруживање или право на колективно преговарање, на који начин се утврђује одговорност за надокнаду штете, итд. Изменама и допунама ЗОР-а из 2014. године, којима је првобитно требала да буде регулисана ова област, предвиђена је само могућност упућивања запослених на рад код другог послодавца, али и много лакши начин отпуштања запослених, што је само поспешило оснивање на десетине агенција које се поред посредовања у запошљавању баве и изнајмљивањем радне снаге.
Почетком марта 2016. формирана је група за израду нацрта Закона о упућивању на привремени рад код послодавца, где су се осим представника синдиката, ресорних министарстава, привредне коморе, послодаваца и правних стручњака из области радног права, нашли и представници највећих агенција за посредовање у запошљавању. У разговору за Машину, Зоран Стоиљковић, председник УГС Независност, истакао је да су синдикати ушли у радну групу за израду нацрта Закона о упућивању на привремени рад код послодавца, како би могли да утичу на драстично ограничење оваквог начина запошљавања.
Јавна предузећа на тај начин ангажују своје бивше раднике по далеко неповољнијим условима. То не сме бити сврха и смисао тих агенција, и није пристојно од синдиката да о томе уопште разговарају. За нас ангажовање преко агенција има оправдање једино за послове који имају сезонски, привремени карактер.
Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката, нагласио је да је у другим државама рад преко агенција изузетак, а да је јасно да у Србији то постаје правило.
Иако нацрт још није готов, оно што можемо да видимо на самим преговорима јесте да не постоји воља да се уграде заштитни механизми за радништво у тај предлог и да се ограничи рад преко агенција. У Словенији, на пример, постоји предлог да уколико послодавац жели да запосли радника на краћи временски период преко агенције, мора да плати већи порез.
Веома је занимљиво да су у радну групу за израду нацрта закона позване искључиво три највеће стране агенције, најконкурентније на тржишту радне снаге. Према речима Николе Милосављевића, представника мултинационалне агенције за запошљавање Adecco, агенције се не баве само посредовањем на тржишту радне снаге него и учествују у привлачењу директних страних инвестиција. Ово је трка до дна, у којој агенције које могу да унајме највећу флескибилну резервну армију рада по најнижим ценама имају приступ креирању закона који би требало да регулише њихово постојање.
Таква ситуација натерала је мање агенције, углавном домаће, у којима услови рада нису ништа бољи, да покушају да заштите свој опстанак на тржишту, доставивши радној групи, у коју нису ушле, готов предлог нацрта закона. Парадоксално, овај предлог је садржао могућност остваривања колективних права радништва, накнаде штете, превременог престанка радног односа и најбитније -- ограничавање броја запослених преко агенције код једног послодавца-корисника.
Нацрт предлога закона израдио је Марио Рељановић, ванредни професор Правног факултета Универзитета Унион. Предлог закона, касније дорађен по сугестијама синдиката, Министарство за рад је одбацило, да би по, Рељановићевим речима, у радну групу пристигла верзија текста закона која ове најважније заштите рада у потпуности заобилази. Рељановић напомиње да не постоји никакво легитимно оправдање за непостојање границе броја привремено запослених преко агенција, јер то једноставно не може одговарати обиму посла који један послодавац обавља. Уосталом, ако нема ограничења броја запослених преко агенција на једном радном месту, лако ће се избећи Директива Европског парламента и Савета министара ЕУ о привременом агенцијском раду (2008/104/EC), која налаже да радници ангажовани преко агенција за запошљавање током свог ангажмана имају најмање исте услове рада као да су директно запослени. Уколико би, рецимо, сви радници у фирми у којој обављају послове били запослени преко агенције, могло би се сматрати да су услови рада за све запослене једнаки.
Могући отпор
Чини се да власт нема намеру да ограничи овај несигурни и потплаћени облик рада, напротив. Са овом тврдњом слаже се и Југослав Ристић, председник Већа Савеза самосталних синдиката Крагујевца, који за Машину каже да једино што можемо да очекујемо од доношења Закона о упућивању на привремени рад код послодавца јесте озакоњење већ постојећих пракси експлоатације.
Потпуно је јасно да тај облик рада служи само богаћењу појединаца науштрб велике већине. А очигледно је да се влади жури да учини страним компанијама и донесе један такав закон који ће нас гурнути само даље у несигурност, сиромаштво и неједнакост.
Ристић је скептичан у погледу тога да ће синдикати бити у стању да спрече доношење неповољног закона о агенцијском раду, и једину наду види у стварању ширег друштвено-политичког отпора.
Није ли могуће ову скепсу довести у везу с неуспехом великих синдикалних централа да се 2014. године супротставе усвајању измена и допуна Закона о раду? Чињеница је да је режим у јеку борби против доношења новог ЗОР-а против синдиката водио медијски рат. Но, ово само по себи није довољно оправдање за тадашњу немогућност великих синдиката да анимирају несиндикализовано радништво и мобилишу ширу јавност. Данас, након скоро месец дана свакодневних протеста, пароле које доминирају и захтеви који се почињу артикулисати такви су да се можда може назрети потенцијал за стварање ширег социјалног отпора. Престану ли синдикалне вође да се питају где су 2014. године били студенти, можда их примете и сад, и на улици и на факултету и на несигурним радним местима. Додуше, нису сви на протестима студенти, неки су само годинама запослени преко омладинских задруга и агенција или раде на црно, доста њих је и незапослено, и синдикално неорганизовано.
Текст је настао уз подршку Међународног центра Олоф Палме и представља наставак истраживања тема отворених на конференцији Рад у дигитално доба, коју је организовао Друштвени центар Октобар уз подршку ове фондације.
|