АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
17.07.2017.
ОТПРЕМНИНА ЧЕКА 1.200 НАСТАВНИКА
И. МИЋЕВИЋ | 17. јул 2017. 13:54 > 21:46 | Коментара: 5
Репрезентативни синдикати и министар просвете Младен Шарчевић преговарали о технолошким вишковима. Из школа ће отићи предавачи који немају ниједан час у фонду. По години стажа 200 евра, највише 8.000
ДО 1.200 технолошких вишкова у школама мораће од септембра, уз отпремнине, да оде из образовног система. Добиће отпремнине од 200 евра по години стажа, до максималних 8.000 евра, а они који су на мање од две године до пензије моћи ће да добију шест месечних зарада.
Влада је обезбедила 1,6 милијарди динара за 1.200 отпремнина, а за ова средства неће моћи да се пријави свако. Новац је намењен за наставнике који немају ниједан час у фонду, а годинама уназад примају пуну плату, јер није било новца за њихове отпремнине. Предвиђен је и одлазак осталих запослених у школама за чијим радом је престала потреба због смањења броја ђака или других разлога.
- Засад у систему постоје 354 колеге које испуњавају овај услов. Министар просвете Младен Шарчевић рекао нам је да се процењује да је реалан број око хиљаду, те да ће их толико отићи из школа - каже Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника, једног од репрезентантивних синдиката чији су представници данас преговарали са министром просвете. - За ова средства неће моћи да конкуришу колеге које имају део часова или пуну норму, а из неких разлога желе да напусте посао.
У пракси, без посла ће, уз отпремнине, највише остати учитељи због смањења броја деце или наставници из стручних школа када се укине њихов предмет или смањи број ученика. Рецимо, наведено је на конференцији Уније, у Текстилној школи постоји седам текстилних инжењера који не могу да предају у другим школама.
У овом синдикату, међутим, посебно су забринути што пакет просветних закона неће бити усвојен пре почетка нове школске године.
- У систему постоји 857 колега који су напунили 65 година. Према важећим прописима, они не морају да иду у пензију до 70. године живота. А нови кровни просветни закон предвиђа да са 65 морају да напусте посао. Да је закон усвојен на време, по хитном поступку, од септембра би се ослободило још 857 радних места - казао је Владимир Аџић, члан председништва Уније.
ЉУДИ НА МИНИМАЛЦУ
СИНДИКАТИ су од министра затражили да хитно реши проблем плата са средњом стручном спремом у школама, јер многи, на пример благајници, примају минималац. Просек зарада у просвети је, кажу, 17 одсто испод републичког просека.
На састанку министра Шарчевића и представника четири репрезентативна синдиката - УСПР, Синдиката радника у просвети, "Независности" и Синдиката образовања Србије било је речи и о процени ММФ-а да у просвети постоји 10.000 запослених. За ту процену Јасна Јанковић је рекла да је нереална и да нису узете у обзир сеоске школе са малим бројем ученика, тј. последице њиховог гашења.
- Пројекцију ММФ-а о вишку броја запослених у просвети свели смо на разумну меру. Али морамо бити свесни да се одређен број радних места прикрива и да имамо неконтролисано запошљавање на основу уговора на одређено време - рекао је Шарчевић после састанка. - Заједнички рад Министарства и синдиката на збрињавању технолошких вишкова у претходној школској години показао је да је могућа ефикасна сарадња, која ће бити настављена и у новој школској години.
Министар је додао да нови образовни профили захтевају нова радна места, док ће профили за које ученици нису заинтересовани престати да постоје, а самим тим и радне позиције.
БЕОГРАД: ВИШАК 300 ПРОФЕСОРА
МЕЂУ 1.200 просветних радника за које су, према најавама министра Младена Шарчевића, спремне отпремнине, јер се налазе на списку технолошких вишкова, наћи ће се и запослени у београдским средњим стручним школама. Како наводе у Форуму средњих стручних школа Београда, радни однос би престао за око 300, углавном, професора стручних предмета.
Према речима Милорада Антића, председника Форума, реч је о запосленима у машинским, грађевинским, текстилним, кожарским школама, који годинама не држе наставу, пошто је реч о образовним профилима на које се из године у годину уписује све мање ученика. Он додаје да запослени у основним школама нису "угрожени" и да је исплата новчане надокнаде уз прекид радног односа намењена просветним радницима који раде у школама са занатским занимањима попут молера, керамичара, металостругара...
- То су колеге које по пет-шест година примају пуну плату, а ништа не раде. Неки од њих чак и не долазе у школу - каже Антић. - Може да се размотри могућност преквалификације кадра, где је то изводљиво. Такође, отпремнине не би требало исплаћивати старијима од 65 година, зато што има директора који су на тој функцији више од деценије. Они ће себе ставити на списак технолошких вишкова, како би успели да добију отпремнину пред одлазак у пензију. (Б. Б.)
|