АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
31.07.2017.
"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУДАЈТЕ ДОБРЕ ПЛАТЕ, ПА ЋЕ БИТИ И МАЈСТОРА
З. РАДОВИЋ | 31. јул 2017. 21:00 | Коментара: 8
Да ли је Србији потребна јака грађевинска компанија и зашто фале квалификовани радници
ДА је Србији потребна велика, јака и модерна грађевинска компанија која би могла да ради најважније инфраструктурне пројекте у земљи и иностранству, слажу се и ресорна министарка Зорана Михајловић, и стручњаци у овој области. Иако је министарка неколико пута указивала на значај таквог предузећа, надлежни не желе да открију да ли постоји план о формирању потпуно нове фирме или се ради на удруживању већ постојећих предузећа.
Готово све домаће компаније које су некада градиле широм света пропале су због неуспешних приватизација, а један од ретких који су одолели је "Енергопројект", о чијој се судбини ових дана одлучује. Према незваничним информацијама, управо би ова фирма, која тренутно запошљава нешто више од 300 радника, а у којој држава има око 30 одсто акција, могла да буде језгро будућег грађевинског гиганта.
Горан Родић, потпредседник Грађевинске коморе Србије, сматра да је идеја о оснивању државне грађевинске компаније добра, јер нам је потребна таква фирма, која би имала бар 1.500 или 2.000 радника. Он каже да држава може да "изгура" ту причу, али да мора да уложи доста новца и да обнови радну снагу.
- Решавањем проблема грађевинске индустрије, уз пољопривреду и информационе технологије, завршили бисмо посао за масовно запошљавање људи. Чињеница је да када ради грађевинска индустрија и најзабаченије село ради - напомиње Родић. - Потребна нам је фирма која има стручњаке, механизацију и јаку банку иза себе, због гаранција. Наша предузећа, попут "Компграпа", "Рада" и "Трудбеника" радила су свугде по свету, а остао нам је само "Енергопројект" и мислим да би њега и "Мостоградњу", "Јединство" и "Путеве Ужице" требало сачувати.
Родић истиче да је пре две деценије у Србији било 150.000 до 170.000 грађевинских радника и подсећа да је, у међувремену, српску грађевинску оперативу држава у потпуности занемарила, а велика предузећа су почела да пропадају. Епилог је акутни недостатак квалификоване радне снаге. С тим проблемом суочавају се и државе у окружењу, јер неимари у потрази за бољом зарадом одлазе у земље ЕУ. Већи проблем од тога је, ипак, што столице у грађевинским школама већ годинама остају готово празне. На поједине профиле не упише се ниједан ђак.
ДА НАМ ОБЈЕКТЕ НЕ ГРАДЕ СТРАНЦИ
ПРОФЕСОР на Грађевинском факултету у Београду Александар Сенић сматра да је Србији више него неопходна макар једна велика и јака грађевинска фирма. - Не постоји ниједан разлог да наше путеве, железнице, електране граде странци - истиче Сенић. - Србија, такође, мора да се врати на тржишта на којима већ има импозантне референце, где су наши људи реализовали најзахтевније пројекте. Формирање такве компаније ће бити велико искушење, али сам сигуран да имамо довољно компетентних људи.
Петар Ракас, струковни инжењер грађевинарства, специјалиста и професор у Грађевинској школи у Београду, сматра да би извесност запослења, уз сигурне и солидне зараде довели до већег уписа ђака.
- Грађевинске школе имају више могућности да приме већи број редовних ученика за занатске, трогодишње и техничарске четворогодишње образовне профиле него у досадашњем периоду - каже Ракас. - Могуће је и ванредно школовати одрасле особе које раде без одговарајуће квалификације.
Он напомиње да грађевинске школе имају програме стипендирања ученика, да им се нуде сигурно запослење, смештај у ученичким домовима и пракса у фирмама.
Када се погледа статистика, не би се рекло да имамо мањак радне снаге у овој области. Наиме, на евиденцији Националне службе за запошљавање има чак 13.964 особе са неком од диплома ове струке. Чињеница је, међутим, да је међу онима који траже посао највише високообразованих и техничара, а најмање занатлија. Само тесара и зидара има око хиљаду, а руковалаца једноставним грађевинским машинама 576.
Разлог што на списку има много грађевинаца познаваоци ове тематике виде и у сивој зони, односно пракси послодаваца да не пријављују неимаре, па они практично раде са бироа. Соња Вукановић, председница Самосталног синдиката путара Србије, истиче да наша земља и даље има врсне грађевинске раднике. Додаје да власници фирми неће да их плате, а они више неће да раде за џабе.
- У фирмама касне плате, а радници немају ни оверене здравствене књижице - прича Вукановићева. - Наши људи су градили по целом свету и били уважавани, а доведени смо у ситуацију да смо у својој земљи потцењени. Квалификовани и стручни мајстори неће да раде за 20.000 динара.
УЧИ ИЛИ ЋЕШ НА ГРАЂЕВИНУ
ПРЕДСЕДНИЦА Самосталног синдиката путара Соња Вукановић каже да је за проблем са уписом ученика у грађевинске школе криво и васпитање.
- Деци се одмалена говори да уче или ће у супротном ићи на грађевину. То је потпуно погрешно и зато и не треба да чуди што су те професије потцењене - сматра Вукановићева. - Испада да се уписују само они који немају други избор због немаштине.
ПОДАЦИ
|