АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
21.03.2018.
ЗАКОН О НЕСТАЛИМ БЕБАМА У СКУПШТИНСКОЈ ПРОЦЕДУРИ
Београд -- Предлог закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце, за коју се сумња да су нестала из породилишта у Србији ушао је скупштинску процедуру.
ИЗВОР: ТА НЈУГ СРЕДА, 21.03.2018.
НЕ ЗНА СЕ МЕЂУТИМ, КАДА ЋЕ ДОЋИ НА РЕД.
Циљ овог закона, како се наводи у образложењу Предлога који је објављен на сајту Скупштине, јесте утврђивање свих чињеница на основу којих се може утврдити истина о статусу деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима.Такође, закон би требало родитељима деце за коју се сумња да су нестала, омогући да остваре право на новчану накнаду због повреде права на породични живот или због тога што није могуће утврдити положај несталог детета. Родитељи, као и рођаци нестале деце моћи ће да покрену судски поступак бесплатно - ослобођени су плаћања таксе, а највиша накнада за обештење која је предвиђена законом износи 10.000 евра у динарској против вредности.
Предлог закона предвиђа да ће предлог за утврђивање чинејница о несталом детету бити могуће поднети надлежном вишем суду у року од шест месеци од ступања закона на снагу.
Закон о несталим бебама Србија је обавезана да донесе на основу пресуде Европског суда за људска права из 2013. године, којом је поводом представке Зорице Јовановић у чију је корист пресудио, тај суд држави Србији наложио да законски и институционално реши питање несталих беба.
Према расположим подацима Министарства правде које је предлагач закона, број родитеља који ће моћи да траже своје право према овом закону креће се од 350 до 650.
То су родитељи који су се обраћали државним органима у вези са положајем детета за које сумњају да је нестало из породилишта, у законом прописаном периоду - од 1. јануара 1970. до 9. септембра 2013. године, када је наступила правноснажност пресуде Европског суда за људска права у случају Зорице Јовановић.
Том одлуком је Србији наложено да исплати 10.000 евра одштете и судске трошкове Зорици Јовановић јер држава ни после 30 година није успела да објасни шта се догодило са њеном бебом, која је рођена као здрава на клиници у Ћуприји у октобру 1983, а затим три дана касније умрла.
Породиљи никада није понуђено објашњење нити јој је било дозвољено да види тело детета, а власти нису успеле да пронађу ни бебину умрлицу ни резултате аутопсије, а тужбе против особља клинике одбијене су као неосноване.
Сходно Предлогу закона, ако ниједан родитељ није жив, поступак могу да покрену брат, сестра, деда или баба несталог новорођеног детета, без обзира на то да ли су се обраћали државним органима или породилишту у вези са статусом новорођеног детета.
|