АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
17.09.2018.
БЛИЦ / БИЗНИС / ПРИВРЕДА И ФИНАНСИЈЕПрофесор Милојко Арсић: ПРОСЕЧНА ПЛАТА ОД 500 ЕВРА 2021. ГОДИНЕ
Сузана Лакић 17.09.2018.
ФОТО: МИЛОШ БОЈОВИЋ / РАС СРБИЈА
Пензије и плате у јавном сектору могле би до краја године да расту око седам одсто, а просечну зараду од 500 евра треба очекивати 2021. године, каже у разговору за "Блиц" Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду.
- Дугорочно одрживо повећање плата и пензија не може да буде веће од збира реалног раста који ће ове године бити од 4,2 до 4,3 одсто и инфлације која ће износити 2,5 процената. То значи да би плате и пензије у просеку могле да расту око седам одсто. Толики раст је одржив и на горњој је граници која не би угрозила раст привреде у наредним годинама и не би довела до истискивања инвестиција, раста спољнотрговинског дефицита и погоршања дефицита државе - оценио је Арсић.
Да ли би повећање могло да буде веће знајући да су плате и пензије и до сада расле у нивоу који није био економски оправдан?
- То се дешавало у прошлости и могуће је да и сада имамо нешто већи раст него што је то економски оправдано. То не би тренутно довело до драматично негативних последица, али би било лоше ако би се таква политика наставила у дужем периоду. Ако би из године у годину повећање било веће од раста БДП, онда бисмо се вратили у ону ситуацију у којој смо били у 2014. Пре фискалне консолидације пензије су чиниле 14 одсто БДП, а плате 11 одсто. Сад смо то свели на одрживе оквире. Истраживања показују да већи издаци за плате и пензије од нивоа који није у складу са економским могућностима привреде значе и мање јавне инвестиције, мања издвајања за образовање и здравство...
Да ли ће са растом зарада од седам одсто бити простора за раст инвестиција и најављено смањење пореза на зараде?
- Хоће. Смањење пореза, међутим, не може да буде велико и могло би да износи око 20 милијарди динара. Практично, укупно оптерећење рада сада износи 63, 64 одсто, а смањење би могло да износи од два до три процентна поена. Што се тиче јавних инвестиција, повећање би могло да износи од 25 до 45 милијарди динара.
Има ли основа за повећање плата и пензија и током 2019?
- Мислим да нема јер је тешко очекивати да раст буде толико велики. Можда је могуће повећање на самом крају 2019, што значи да би се повећање практично односило на 2020. годину и оно не би могло да буде веће од шест до седам одсто. Нигде у свету плате не расту десет одсто годишње, осим тамо где имате велику инфлацију, а ми сад имамо инфлацију као развијене економске земље и плате треба да се повећавају за неколико процената годишње, колико расте и продуктивност.
Када можемо очекивати најављену просечну плату од 500 евра?
- Толика просечна зарада може бити економски одржива тек 2021. Брже би могло само када би динар много ојачао или ако бисмо занемарили јавне инвестиције. Народ би такву политику подржао јер би краткорочно довела до раста стандарда, али бисмо онда доживели нагло слабљење динара због чега би и плате биле реално смањење. Реално је да плате у наредних неколико година годишње расту од 20 до 30 евра и толики раст треба очекивати у наредној години. Битно је да се сваке године додаје толико јер је то одрживо повећање.
Верујете ли да тако размишљају и у Влади?
- Политичари су увек у искушењу да одступе од тога. То често раде и политичари на Западу јер се они труде да кроз велико повећање стандарда придобију наклоност гласача. Гласачи су са друге стране често кратковиди и не размишљају много о томе шта ће бити у будућности.
Најављено је и да пензије од наредне године неће расти у складу са инфлацијом већ по одлуци Владе?
- Мислим да то није добар предлог. Такав начин одређивања пензије могао би да буде политички злоупотребљен на тај начин што би Влада значајно повећала пензије уочи избора или кад оствари неке приходе од приватизације или концесије. Такво повећање било би неодрживо па би стога Влада у будућности морала да замрзава пензије или чак да их смањује. Пензије треба да се усклађују једном годишње, а то повећање треба да буде предвидиво. Стога би требало да се утврди трајно правило за повећање пензија, према коме би пензије расле нешто брже од инфлације, али нешто спорије од зарада.
У јавности се стиче утисак да инвестиције никада нису биле веће. Да ли је баш тако?
- Укупне инвестиције нису довољне, износе 20 одсто БДП, а требало би 25 одсто. Мале су пре свега домаће приватне инвестиције, а управо би оне требало да буду покретач раста домаће привреде. Оне износе око 10 одсто а треба да буду 15 одсто БДП и ту треба кривити државу јер није створила добар амбијент за улагање. Држава јесте остварила велики напредак јер је створила макроекономску стабилност, стабилизовала је инфлацију, смањила каматне стопе, решила лоше кредите, али то није довољно.
Које су основне замерке?
- Генерално може се рећи да су нам институције доста слабе, а од институција зависи раст привреде и стандарда грађана у дугом року. Заштита уговора и својине је слаба, а корупција је и даље висока. Сива економија се одржава на високом нивоу, док дивља градња поново буја. Управљање јавним предузећима је такође проблем. Највећи проблем је ЕПС, где би требало повећати ефикасност, смањити вишак запослених, повећати квалитет услуга. Локална комунална предузећа нису способна да реализују инвестиције и када имају средства. Проблем је и неефикасна реализација јавних инвестиција.
Страхови и ризици
- Основни ризик је да ли ће Влада успети да искористи резултате које смо остварили за дугорочни раст привреде или ћемо их проћердати као што смо радили у прошлости. Питање је да ли ћемо само повећати плате и пензије или улагати у здравство, образовање, путеве... Није сигурно да ли има политичке спремности да се унапреде институције, а без тога нема раста привреде и стандарда у дугом року - каже Арсић.
|