АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
04.01.2019.
ШОПИНГ-МОЛОВИ ГАСЕ РАДЊЕ НА ЋОШКУ
НОВОСТИ - Ј. Субин | 04. јануар 2019. 22:02 | Коментара: 3
И код нас је све више нових тржних центара и ритејл паркова који затварају наше традиционалне, мале трговинске објекте. Потрошачи у Србији прихватили светски тренд и не желе да лутају за паркинг-местом због набавке
Фото М.Анђела
СВАКЕ године се у Србији отвори најмање један нови тржни центар или ритејл парк. Исто тако, сваке године на десетине малих радњи, у уском градском језгру, сигурно буде затворено. Овај тренд, ипак, све више узима маха, и у свету и код нас, а стручњаци сматрају да се малим, занатским радњама, свакако не исплати да иду у тржне центре, већ само својим квалитетом и посебношћу могу да привуку купце.
- Отварање шопинг-молова само прати понашање потрошача, јер они не желе више да губе време тражећи паркинг и да иду с једног краја града на други - каже Жарко Малиновић, секретар Удружења за трговину Привредне коморе Србије. - С друге стране, логистички трошкови за радње у централним градским улицама су знатно већи. Ту је компликовано урадити пријем робе, рецимо у Кнез Михаиловој улици. Радници курирске службе често морају пешице да носе робу. Самим тим већи су и трошкови ових операција. Шопинг-центри имају магацинске просторе, паркинг, дефинисано време снабдевања. Уз то, они су атрактивни и за потрошаче и за трговце.
Како објашњава Малиновић, у мањим местима нема толике потражње, па са једним шопинг-центром може да се заокружи читава потреба потрошача. Оно што је постало пракса код нас, али и у свету, јесто то да су у централним градским улицама трговачки објекти замењени угоститељским. То постају пешачке зоне које могу бити атрактивне само за одређене премијум брендове, који могу и да плате веће закупнине.
- Нама недостају пешачке зоне и затворене улице - истиче Малиновић. - Малим занатским радњама се не исплати да иду у тржне центре, али оне треба да постоје и да имају ознаку квалитета, па да по томе буду специфичне. Занатски произвођачи не могу да се ценовно такмиче са великима. Ко ради милионске серије једног производа у старту је јефтинији. Али оно где они могу да буду конкурентни су квалитет и специфичност израде. То су најчешће они који шију одела и кошуље по мери, посластичари који могу да направе другачије производе од оних индустријских.
Према речима Малиновића, начини на које мали произвођачи могу да се боре јесу иновативност, дизајн и квалитет. Има људи који су спремни да за производ по мери плате много више него за неку брендирану робу.
ЗБОГ ПРОФИТА НУДЕ САДРЖАЈЕ
ТРЖНИ центри, иако већина њих сигурно добро ради, труди се да што више привуче посетиоце и купце. Они су, сматра Малиновић, свесни да њихов бизнис зависи од броја посетилаца, па унутар тога често организују шоу-програме, концерте, тестирање разних производа, многи имају биоскопе, играонице и друге забавне и рекреативне садржаје, чиме желе да додатно привуку потрошаче.
|