АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
09.01.2019.
СВАКИ ТРЕЋИ ТАТА БЕЖИ ОД ДЕЦЕ
НОВОСТИ - В. Ц. С. - Ј. Ж. С. | 09. јануар 2019. 22:00 | Коментара: 15
Самостално старатељство над наследницима у Србији у највећем броју случајева добијају мајке. Чак трећина очева испуњава обавезе само зато што то захтева супруга или држава
Depositphotos
САМО осам одсто очева у Србији добија на суду самостално старатељство над децом после развода брака. Проценат је најмањи у Београду, око пет одсто, а највећи на југу Србије, и иде до 10 процената, каже Дејан Вишекруна из Удружења "Тата".
- На југу је већа стопа исељавања жена у иностранство или већи град у Србији ради посла. Зато мајке дају очевима самостално вршење родитељског права да би предупредиле административне проблеме око давања сагласности за путовања и у сличним ситуацијама, пошто су далеко - објашњава Вишекруна.
Колики је тачно број очева којима после развода додељују децу не зна се, пошто су ови поступци тајни и нема централних регистара података ни у судовима ни у центрима за социјални рад. Али зато се зна да суд ни у једном једином случају није доделио заједничко старатељство мајци и оцу, а да се они пре тога о томе нису децидирано договорили.
- Код нас је друштвено прихватљив традиционални став да дете до седам година припада мајци и да је она најодговорнија за његово васпитање - каже наш саговорник. - Тиме се више дискриминишу жене него мушкарци. Оне немају слободно време, спремају оброке, брину о вакцинацијама и одласцима код лекара, брину о школи, увече су ту да децу сместе у кревет... Врло мало времена имају за себе, док мушкарци проводе са децом само време које им је одредио суд у игри и релаксацији.
Како каже, то је пасиван модел, за разлику од скандинавског, активног, где суд поверава дете и једном и другом родитељу. За овај модел су се, како каже, определили још пре три деценије, да би у оквиру концепта родне равноправности омогућили женама напредовање у професионалној каријери. Самим тим су морали да их растерете дела породичних обавеза и да озбиљно укључе очеве у васпитање својих потомака.
АЛИМЕНТАЦИЈА
ЗАМЕРКЕ из удружења очева стижу и на рачун алиментације. Наиме, по њиховом мишљењу, минимална алиментација не сме да буде већа од минималне зараде у Србији. Они наглашавају да мора да се уведе табела за алиментацију како не би долазило до оваквих ситуација. Они наглашавају да су прописи прилично застарели, да управну и судску власт у 40 одсто случајева имају жене, које готово у сваком поступку децу додељују мајкама. За њих је то класичан пример родне неравноправности.
Центар за социјални рад код нас даје мишљење коме ће дете припасти на основу разговора са децом и родитељима. Многи очеви у старту "падну тест" јер се испостави да не знају о својим малишанима скоро ништа, од календара вакцинација, па надаље. Јер, о деци су одувек бринуле само мајке.
- Пракса је показала да је трећина мушкараца максимално посвећена деци и њиховим потребама, трећина је потпуно незаинтересована, док трећина испуњава и пре и после развода обавезе само зато што им се тако каже. Иду на родитељски јер им супруга или бивша супруга тако наложи, или плаћају алиментацију јер је суд донео такву пресуду. Ова прва, посвећена трећина, најчешће је у бракоразводним поступцима оштећена, јер врло ретко добијају самостално или заједничко старатељство над дететом - констатује Вишекруна.
Зоран Ђорђевић, министар за рад, сматра да наши центри за социјални рад добро раде свој посао у овој области и да се држава на најбољи могући начин брине о деци.
- Добробит деце нам је увек на првом месту, па тако и у случају додељивања малишана једном од родитеља после развода - каже министар. - Примера ради, накнаде за боловање су у Србији 100 одсто, чиме се може похвалити ретко која земља.
|