АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
09.01.2019.
НИЈЕ КОРИСНО ЗА ДЕЦУ, АЛИ ЈЕ ЗИМСКИ РАСПУСТ ПОДЕЉЕН НА ДВА ДЕЛА ЗБОГ ТУРИЗМА?
Вечерње новости , Блиц 09.01.2019. 13:48 Коментара: 0
ФОТО: З. ИЛИЋ / РАС СРБИЈА
За основце и средњошколце у Србији (без Војводине) данас се завршава први део зимскг распуста. У школу ће ићи три недеље, а онда следи други део зимског одмора који траје од 1. до 14. фебруара.
И док су деца задовољна што имају могућност да се у кратком року два пута одмарају од школских обавеза, родитељи и наставници сматрају да би било боље да је зимски распуст из једног дела, као што је то случај у војвођанским школама. Тамошњи ђаци на распуст су отишли 21. децембра, а у клупе ће се вратити 15. јануара.
- Деца у целој Србији, укључујући и Војводину, требало би да имају један зимски распуст, није важно у ком месецу - каже за "Новости" Ђурађ Бањац, директор Електротехничке школе из Земуна.
Он истиче да је проблем "исцепканог" распуста то што се прекида континуитет наставе, ремете се планови контролних вежби, па се оне често одржавају наврат-нанос.
С друге стране, Милан Бајић, директор ОШ "Јосиф Панчић", сматра да пауза од 31. децембра до 1. јануара није распуст него су то нерадни дани због празника: Нове године и Божића.
- Деца заправо имају један распуст у фебруару. Многе професије имају 10 првих дана јануара слободно, и то није проблем - каже Бајић за "Новости".
Како год да се зове - распуст или пауза, родитељима најчешће не одговара овакав распоред.
- Волела бих да је распуст из једног дела, није важно да ли је у јануару или фебруару - каже Данијела Богуновић, мајка двеју девојчица, једне средњошколке и једне ученице шестог разреда, пише овај лист.
Таман се навикну на школу, оно распуст
Као разлоге, она наводи следеће:
- Када је распуст од једног дела, деца се на дужи период опусте и искључе из наставе, па кад почне друго полугодиште, могу пуном паром да почну да уче. Овако се мало искључе, па онда брзо уследи шок и полазак у школу. Када се мало привикну, онда опет стиже распуст и тако укруг.
Ова мајка подсећа на време када је постојао један распуст, кога се сећа као фантастичног периода испуњеног санкањем, гледањем телевизије, потпуним опуштањем.
Отац једног основца као проблем наводи и то шо број радних дана у првом полугодишту није исти, а од ученика се тражи да ураде исти број контролних вежби и да имају исти број оцена.
Два распуста иду у корист туризму?
Иначе школски распуст из два дела уведен је у школској 2015/16. години на иницијативу неких школа и туристичке привреде.
Многи сматрају да је овим интерес туристичких центара стављен испрд интереса деце, јер је дељењем распуста центрима загарантована попуњеност током зимских месеци.
- То је само један од разлога. Други је смањење гужви на путевима, како се не би цела Србија са одмора враћала у једном дану. Али тачно је да су туристички центри раније имали кратку сезону и да се раздвајањем распуста њима изашло у сусрет. Не можемо бити себични и мислити само на себе, и људи у туризму треба да имају посао. Међутим, туризам зависи од новца, а не од распуста, а промет је повећан за 10 до 15 одсто. Тако је свуда у Европи. У Немачкој, на пример, не крећу сав деца у школу истог дана, управо зато да би се смањиле гужве на путевима - каже за "Новости" Александар Сеничић, директор YУТА.
Деца здравија, а и већи приходи?
Како су раније писали медији, иницијативу да зимски одмор буде из два дела покренуле школе у западној Србији и туристичка привреда. Ову иницијативу покренули су активи директора основних школа из Ужица и Чајетине, уз подршку школских одбора и савета родитеља и у сарадњи са златиборским туристичким делатницима.
Придружили су им се "Скијалишта Србије", Удружење туристичких агенција "Јута", Скијашки савез Србије, Пословно удружење хотелско-туристичке привреде Србије "Хорес" и други.
Тај предлог, упућен Министарству просвете, иницијатори су образложили читавим истраживањем о утицају боравка на снегу по здравље деце, о просечној висини снежног покривача у појединим периодима зиме на нашим најпосећенијим планинама, утицају реорганизације распуста на процес ђачког учења, модела школских календара у 35 европских држава...
Међутим, сада када је та идеја заживела, мишљења родитеља и наставника су се променила, а главна њихова замерка је та се због те расцепканости деца таман навикну на школу, па одмарају, па онда опет мало школа...
|