АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
22.07.2019.
ИНТЕРВЈУЂорђевић: ГАЗДЕ ЋЕ МОРАТИ ДА ОСИГУРАЈУ РАДНИКЕ
Ј. Ж. Скендерија | 22. јул 2019. Министар за рад о закону који ће обавезивати послодавце. После повреде запослени ће одмах наплаћивати штету
Фото З. Јовановић
ПОСЛОДАВЦИ у Србији ускоро ће морати све своје раднике да осигурају од повреда на раду код осигуравајућих кућа. Закон који ће их на то обавезати биће донет на јесен и више неће бити повлачења по судовима, а у случају повреде, новац ће се одмах исплаћивати.
Ово, у разговору за "Новости", открива Зоран Ђорђевић, министар за рад, и најављује да ће на истом заседању на дневном реду бити и дуго најављиване измене Закона о финансијској подршци породицама са децом.
- Ускоро почиње јавна расправа о четири предлога измена који долазе из мог и министарства на чијем је челу Славица Ђукић Дејановић. Очекујем да примена почне од Нове године, док ће оне мере које не утичу драстично на буџет моћи да ступе на снагу одмах. Код овог закона морамо да водимо рачуна о томе да нам се не деси сценарио као у Црној Гори када буџет није могао да покрије прописане мере. Зато смо ми за почетак почели са мерама на 10 година и направили смо једну врсту подршке деци, не родитељима. Волели бисмо да дођемо у ситуацију да тешко издвајамо новац јер би то значило да имамо много деце. Ове године смо повећали издвајање за породиље за пет милијарди у односу на лане.
- Ова четири наша предлога траже већа финансијска средства. Обећали смо да ћемо у складу са могућностима државе издвајати више за децу. Трудићемо се да никоме не ускратимо права, већ само да их увећавамо. Нико неће штедети на мајкама ако могућности постоје. За исплату накнада зарада за породиље, родитељски и дечији додатак и трошкове боравка деце у предшколским установама ове године биће издвојено дупло више новца у односу на 2008. годину. Обезбедили смо рекордан износ у последњих 10 година, од 58 милијарди динара. Да подсетим, у 2008. у те сврхе утрошено је 25,8 милијарди динара.
* Шта је у протеклих неколико месеци урадио тим за економске миграције?
- Нема науке и теорије која може да каже шта треба да се ради по питању одласка људи из земље, то зависи од саме државе. И из Чешке, у којој су стабилне плате, људи одлазе. Разлози не морају увек да буду материјалне природе. Тражио сам на Влади да се донесе економска стратегија Србије за наредних 50 година, да утврдимо стратешки циљ, шта желимо да урадимо у том периоду. Да се осврнемо на образовни систем, а не да школујемо децу коју немамо где да запослимо.
* Да ли постоји статистика или и даље имамо само процене о броју људи који у току једне године напусте земљу?
- Не постоји статистика, јер нико нема обавезу да се јавља држави када одлази. Не знамо колико људи трајно оде, а колико привремено. Иако нема званичне статистике, свесни смо да то није мало. Искуство других говори нам да тек када уђемо у Европску унију и отворе се границе, ситуација може драстично да се погорша. Румунија, Бугарска, Хрватска, па чак и Словенија и Чешка, прошле су тај сценарио. Зато смо ми сада почели да размишљамо о томе.
ВИШЕ НОВЦА
У првој половини ове године, на основу Закона о финансијској подршци породици са децом, утрошено је 22,7 милијарди динара за накнаде породиљама и за одсуства ради неге детета, а са родитељским и дечјим додатком 34,5 милијарди динара, наводи министар Ђорђевић. Само за родитељски додатак за прво, друго, треће и четврто дете издвојено је више од 11 милијарди динара.
Примера ради, новчана давања у наведене сврхе целе 2009. године износила су само 31,1 милијарду, следеће године 34,6, док је 2011. године исплаћено 37,6 милијарди динара.
ПРИМЕРИ ИЗРАЕЛА И ФИНСКЕ
* ДА ли постоје државе које су успеле да се изборе са одласком људи из земље?
- Имамо пример Израела који је успео да заустави одлазак људи из своје земље. Њихов пројекат се заснива на раду са издвојеног места. Људи живе у Израелу, а раде за компаније из других земаља. У Финској су најталентованије људе задржали тако што су им дали максималне плате које би имали у иностранству. Запошљавали су их углавном у средњим предузећима, плате је давала држава, а после годину дана послодавци су сами одлучили да их задрже на истом нивоу зарада, јер им је посао напредовао, а и запослили су нове људе.
|