АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
17.11.2019.
БЛИЦ / БИЗНИС / МОЈ НОВЧАНИКХОЋЕМО ЛИ РАДИТИ ДО СМРТИНЕМАЧКОЈ ЈЕ МАЛО И 67 ГОДИНА ЗА ОДЛАЗАК У ПЕНЗИЈУ,КОЛИКО ЈЕ СРБИЈА ДАЛЕКО ОД ЕВРОПСКОГ ТРЕНДА
Т.Ковачевић , С. Л. 17.11.2019.
ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ / РАС СРБИЈА
Судећи по броју година потребних за пензионисање у региону, Европи и свету, Србија још и добро стоји. Посматрајући, међутим, потребе система, трендове и промене у погледу дужине животног века, питање је када ће и у Србији доћи до нових померања.
Немачкој је мало и 67 година за одлазак у пензију. Грађани се противе, али најновји предлог да се граница подигне за две године све је реалнији. У Немачкој се још од 2012. подиже старосна граница за одлазак у пензију, која би 2031. године требало да буде 67 година. Али и то је премало за државну касу. Немачка Централна банка каже да се рупе у пензионом фонду не могу попунити другачије.
У Србији мушкарци у старосну пензију у овој години иду по старом - са 65 година живота и минимално 15 година стажа уписаног у радну књижицу. Даме, данас у старосну пензију могу са 62. године и шест месеци, а 2031. биће им потребно пуних 65 година. Годишње ће се граница померати за два до шест месеци.
А шта ће бити после тога, хоће се и Србија пратити ЕУ тренд. Нови законе већ су добиле Црна Гора, Хрватска и Пољска. У наредних десет година њихови најстарији грађани ће моћи у пензију са навршених 67 година. Велика Британија и Финска у међувремену ће повећати границу на 68 година.
Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета каже за "Блиц Бизнис" да је пензиони систем у Србији тренутно одржив и да нема потребе за додатним изменама.
"Са становишта одрживости пензионог система, сада нема потребе за продужавањем година за одлазак у пензију. Ми смо свој домаћи задатак обавили 2014. године када смо усвојили нове измене и сада само треба истрајати на донетим мерама. С друге стране, могућа су подешавања у смислу флескибилности, али не обавезе. То би значило да грађани након пензионисања могу да обављају додатне послове, наравно уколико то желе и уколико за њиховим радом постоји потреба", оценио је Алтипармаков.
Стручњаци истовремено указују на "формулу" која гласи "да би пензијски систем био одржив, он мора да почива на томе да људи што дуже живе и што више раде". Практично, како се животни век у развијеним државама повећава, тако је и све присутнији тренд да се у пензију све чешће иде са 67 година, док је у источној Европи граница нешто нижа и креће се око 65, укључујући и Србију. Брину и најновији подаци Еуростата који показују да ради око 65 одсто мушкараца и 52 процената жена старијих од 55 година .
"Стопа запослености старијих од 55 година се од 2003. године до сада у Словенији и Бугарској удвостручила, а у Словачкој увећавала још брже (2,2 пута). Највише запослених најстаријих грађана је у Шведској, Немачкој и Данској, по 70 одсто, док је у Румунији, Хрватској, Пољској, Словенији и Грчкој испод 50 процената", наводи Еуростат.
Истраживање указује и да све више Европљана старијих од 65 година остаје да ради након стицања услова за пензију, тако да је на пример више од четвртине Естонаца старих између 65 и 74 године у радном односу. Прво ново повећање пензија у Србији је 1. јануара следеће године. Погледајте и детаљан списак свих пензија после повећање.: https://www.blic.rs/biznis/vesti/detaljan-spisak-svih-penzija-posle-povecanja-od-1-januara-2020/xze0crw
|