АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
16.01.2020.
БЛИЦ / ВЕСТИ / ДРУШТВО - ГРАЂАНИ СРБИЈЕ СУ ЗА 8 ГОДИНА ПЛАТИЛИ ПОЛА МИЛИЈАРДЕ ЕВРА ЗА "ЕКОЛОШКЕ НАКНАДЕ", А ДОК СЕ ГУШИМО У ЗАГАЂЕЊУ, ЕВО ГДЕ ЈЕ НОВАЦ ОТИШАО
Андриана Ранковић 16.01.2020
ФОТО: МИЛАН ИЛИЋ / РАС СРБИЈА
Од 2010. до 2018. године у Србији је ненаменски потрошено готово пола милијарде евра наплаћених од привреде и грађана на име еколошких накнада, сазнаје "Блиц". Да је тај новац утрошен за заштиту животне средине, чему је и намењен, грађани Србије се данас не би гушили у загађеном ваздуху, окружени депонијама. Информације о ненаменском трошењу новца резултат су истраживања о финансирању заштите животне средине у Србији које је током осам година спроводио Еколошки центар "Станиште".
ФОТО: ПРЕДРАГ ВУЈАНАЦ / РАС СРБИЈА Србија је прва у Европи по смртности од последица аерозагађења
"И док се грађани целе земље гуше у загађеном ваздуху, а депоније из дана у дан бивају све затрпаније, Србија све мање новца планира да уложи у животну средину, а новац од еколошких накнада се распоређује за друге сврхе", упозоравају из "Станишта".
А колико је ситуација алармантна, показује податак да је током јучерашњег дана у 13 часова ваздух у Београду био веома нездрав. Ниво доминантног загађивача, честица ПМ-2,5, био је чак 229, упаљен је љубичасти аларм, претпоследњи на скали загађења. Толики ниво загађења, према речима стручњака, на нивоу је здравственог упозорења на ванредне услове, што значи да је читава популација осетила здравствене тегобе. Још 2018. у Србији квалитет ваздуха био је оцењен трећом категоријом, што значи да је био прекомерно загађен. И поред тога, у Србији се у заштиту животне средине улаже мање новца него што је потребно, између 0,25% у и 0,7% БДП-а годишње.
- До краја 2015, средства од еко-накнада била су наменска и морала су се трошити кроз Зелени фонд, а на локалном нивоу кроз буџетски фонд за заштиту животне средине. Но, и поред ове обавезе, знатни износи прихода од еко-накнада су без последица трошени ненаменски - објаснили су аутори истраживања.
ФОТО: БРАНКО ЈАНАЧКОВИЋ / РАС СРБИЈА Још 2018. квалитет ваздуха у Србији био је оцењен трећом категоријом
Примера ради, новац намењен за животну средину трошен је на субвенције комуналним предузећима, асфалтирање улица, реконструкцију мостова, саобраћајнице, зимску службу, чишћење канала...
- Новац је трошен и на санирање штете од поплава, хватање паса, чак и на накнаде за уједе паса и судске трошкове! Затим на сузбијање комараца и крпеља, санацију бунара, изградњу и реконструкцију водовода, набавку аутобуса, плаћање дуга за гас, јавну расвету, уградњу столарије, поправку кровова - навели су из "Станишта".
Када се све сабере, што мимо фондова, а што кроз њих, од 2010. власт, чини се, није марила за заштиту животне средине. Јер, за сав тај ненаменски потрошен новац, примера ради, могло се изградити 20 регионалних депонија. Забрињава и то што расте број локалних самоуправа које су укинуле фонд за заштиту животне средине. - У 2013. Сремска Митровица је укинула фонд, да би до 2019. то учиниле 22 општине и града - рекли су из "Станишта".
Највише ненаменски потрошеног новца имају градови са највишим приходима од накнада, дакле, које имају највише загађивача.
ФОТО: НЕНАД МИХАЈЛОВИЋ / РАС СРБИЈА На загађење утиче и магла која задржава загађен ваздух при земљи
- Ту предњаче Београд (3.157.405.014 дин.), Пожаревац (1.413.480.608 дин.), Бор ( 605.090.692 дин.) - објаснили су из "Станишта". За њима су Панчево (551.408.398 дин.), Уб (336.307.924 дин.), Лајковац (325.790.632 дин.) и Пећинци (304.777.463 дин.).
Заштитник грађана покренуо поступак контроле загађења
Заштитник грађана Зоран Пашалић покренуо је, на сопствену иницијативу, поступак контроле Министарства животне средине због прекомерне загађености ваздуха већег броја градова, а која траје већ дужи временски период.
ФОТО: НЕНАД МИХАЈЛОВИЋ / РАС СРБИЈА
Такву је меру предузео оценивши да Министарство, али и други надлежни органи, нису предузели а ни спровели ниједну конкретну меру, те да је потребно да се активније приступи решавању проблема загађености ваздуха.
Све више људи умире због загађења ваздуха
Подсетимо, према резултатима опсежног истраживања Глобалног савеза за здравље и загађење (ГАХП), Србија је прва у Европи по смртности до последица загађења, понајвише због загађеног ваздуха, али и девета у свету, чак и испред Индије.
Више од 6.000 смртних случајева годишње приписано је загађењу ваздуха у Србији, а од тога готово 2.000 грађана изгуби живот у Београду, подаци су Светске здравствене организације.
Без ветра на видику
На изузетно велико загађење које је присутно последњих дана у Београду, али и већем делу Србије, много је утицала и магла која је задржавала загађени ваздух при земљи. Према најавама метеоролога, такво време се очекује и наредних дана, па би Београђани требало да буду веома опрезни. - Кошаве и јаког северца нема на видику. До краја недеље и даље остаје слабо струјање ваздуха, те нам се задржава време које погодује загађеном ваздуху - каже метеоролог Ђорђе Ђурић. На квалитет саобраћаја утичу интензиван саобраћај, грејање на чврсто гориво и индустрија, попут електране у Обреновцу.
|