АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
27.02.2020.
ЈАВНИ СЕКТОР И ДАЉЕ ИМА "ДЕБЉУ" КОВЕРТУ: ПРОСЕЧНА ДЕЦЕМБАРСКА ЗАРАДА 508 ЕВРА
С. БУЛАТОВИЋ | 27. фебруар 2020.
Просечна децембарска зарада за последњих пет година порасла непуних 10.000 динара. Раст углавном пратио кретање привреде, сем у 2019. када је био чак 11,9 одсто
Фото М. Анђела
ДЕЦЕМБАРСКА плата, како су показали подаци Републичког завода за статистику, достигла је 508 евра. Традиционално најдебља "коверта" је последњег месеца у години, јер они успешни деле бонусе, награде и подстицаје, па је у 2019. достигла 59.772 динара. Када се упореди са децембром 2014. године, већа је за непуних 10.000 динара, док је у европској валути већа за 97 евра.
Током последњих пет година зараде су махом пратиле кретање привреде. Лане је први пут да су значајно прескочиле кретање бруто домаћег производа. Док је БДП, према последњим проценама, одскочио за 4,2 одсто, зараде су у "плусу" чак 11,9 одсто. Тешко је са сигурношћу предвидети како ће се зараде кретати у будућности, али надлежни на измаку 2025. године обећавају просек од чак 900 евра.
- Са реалним растом од четири одсто до краја 2025. године могли бисмо да дођемо до зацртаног циља - каже економиста Иван Николић. - Случај Румуније показује да је то могуће. Да ли ће то тако бити, видећемо. Изазови су пред нама. Тек треба да видимо како ће се завршити вирус корона. Под претпоставком нормалног развоја, какав смо имали последње две године, могуће је. То зависи и од структуре бруто домаћег производа. Направили смо претходних година и малу резерву продуктивности и то пружа прилику да у краћем року плате расту брже. Врло брзо ћемо доћи до природне стопе незапослености, тако да ће послодавци, који желе да се шире, морати и да плате више. Најважније је одржати релативно високе стопе раста. Ако та динамика промени привредну структуру, рашће и продуктивност. Раст већи од четири одсто, вођен инвестицијама и извозом, засигурно нас доводи до циља.
Субјективан осећај многих не прати статистичке налазе. Јер ко год би се заклео да му стандард није толико порастао, званично се не може жалити ни на скок цена. Потрошачке цене ових година су расле у просеку од 1,1 до највише три одсто.
- Просечна плата у Србији није велики показатељ, јер је код нас велика неједнакост у расподели дохотка - сматра економиста Драгован Милићевић. - Медијална зарада, која показује до ког износа прима половина, а изнад ког друга половина запослених, нешто је бољи параметар. Она износи око 42.000 динара. У Србији тек трећина запослених прима просек и изнад просека, а две трећине мање од њега. Просечна зарада је значајан параметар у земљама у којима није велика разлика између десет одсто најбогатијих и десет одсто најсиромашнијих. То код нас није случај.
БЕОГРАД НАЈПЛАЋЕНИЈИ
ПРОСЕЧНА нето зарада за децембар прошле године у Београду била је 74.717 динара, према званичном просечном курсу НБС износила је 636 евра. Просечна плата у новембру у Београду износила је 69.713 динара, што значи да је за последњих месец дана у протеклој години плата у Београду повећана за више од 5.000 динара.
ЈАВНИ СЕКТОР ПРЕДЊАЧИ
И ПОДАЦИ о децембарској заради потврђују да је просек зарада већи у јавном сектору - 65.987 динара, док је у приватном 56.959 динара. Далеко је већа разлика између оних који раде у већим компанијама и код предузетника. У фирмама је просек 63.704 динара, а код предузетника - 30.768 динара.
|