АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
24.03.2020.
УСТАНОВА СТУДЕНТСКИ ЦЕНТАР "БЕОГРАД" АПЕЛУЈЕ НА СТУДЕНТЕ, СТАНАРЕ СТУДЕНТСКОГ ГРАДА, ДА ДО ЧЕТВРТКА 26. МАРТА ИЗНЕСУ СТВАРИ ИЗ СВОЈИХ СОБА ИСЕЉЕЊЕ ВИШЕ ХИЉАДА ЉУДИ ТОКОМ ЗАБРАНЕ ОКУПЉАЊА: ПЛАШИМ СЕ ДА ЋЕМО СЕ ЗАРАЗИТИ КОРОНАВИРУСОМ ДОК СЕ ГУРАМО У МАЛОМ ХОДНИКУ
Пише: У. Милетић 24. марта 2020. ИЗВОР: ДАНАС
Плашим се јер сам схватила колико је држава неорганизована и колико нас посматра као стоку коју може да помера са једног места на друго и назад, без бриге о нашем здрављу и психичком стању.
Фото: Стефан Петровић
Плашим се јер сам схватила да стално издаје наређења, а одлуке су јој катастрофалне. Док идем по ходницима Студењака, у реду са још стотину људи, осећам се као да сви хрлимо у смрт - тако Мина Милошевић, студенткиња драматургије у Београду коментарише то што студенти који су пре само неког времена били принуђени да на брзину напусте своје собе у Студентском граду, сада поново морају да одлазе у тамо, у сред епидемије коронавируса, по своје ствари, па опет натраг кућама.
Наиме, Установа Студентски центар "Београд" је на свом сајту објавила саопштење https://sc.rs/sc/studentski-grad/ у коме стоји да се студенти станари Студентског града моле да изнесу своје ствари из соба због могућности да се студентски домови користе у сврхе лечења оболелих од COVID-19.
"Као најсвеснији и најенергичнији део популације и будућности овог друштва" студенти се у овом саопштењу "моле да уколико струка процени да су студентски домови потребни за лечење, верују држави Србији, буду хумани и разумни и своје ствари изнесу до четвртка 26. марта до 14. часова".
- Дат нам је рок од два дана да дођемо по ствари и изнесемо их, иако јавног превоза нема, иако смо у дану ограничини на неколико сати кретања. У тренутку епидемије нас неколико хиљада треба да се, након недељу дана, поново нађе у Студентском граду, а онда да се вратимо кућама. Не желимо да угрожавамо породицу, желимо да имамо могућност да се заштитимо у овом периоду. У време забране окупљања организују колективно исељење неколило хиљада људи - указује за Данас Исидора Радовановић, студенткиња социјологије са Филозофског факултета. Она објашњава да није правичан начин на који су обавештени, као ни то што се претпоставља да су они и њихове породице "имуни на све ово и да је епидемија нешто што се не дешава и њима".
Фото: Исидора Радовановић
- Празни велики хотели и стамбени комплекси у Београду би били много лакше решење, али се од њихових власника солидарност не очекује - примећује Радовановић, док Милошевић објашњава да има пријатеље који немају ауто и који не могу да дођу, као и оне чији родитељи раде за 12 сати, док не траје полицијски час. Њен отац, како каже, вози југо у који не могу да стану све њене ствари из дома.
Студенти кажу и то да су звали управнике, као и све бројеве студентског центра које су могли да нађу, међутим нико још увек не зна шта ће са њиховим собама бити. Радовановић указује да је проблем настао још када су их пре недељу дана иселили.
- Речено нам је да можемо да оставимо ствари у собама и да је потребно само да напустимо домове. Синоћ смо чули како председник спомиње могућност да Студењак постане смештај за заражене, али да се то још увек не зна. Ни пола сата касније, Студентски центар је објавио саопштење да морамо доћи по своје ствари и да уколико то не урадимо бићемо кажњени плаћањем станарина током ванредног стања, када у дому уопште и не живимо - указује она и закључује: "још увек се не зна да ли ће наше празне собе имати неку сврху у овом периоду, али ми смо у обавези да их испразнимо".
Радовановић објашњава да, иако је Студентски центар данас објавио да студенти који не дођу по своје ствари ипак неће сносити санкције, - "али да ће то отежати пражњење соба", многи су због синоћњег саопштења већ похрлили у Студењак.
- Уцењивати плаћањем станарина у овом тренутку је у најмању руку нехуман потез - примећује Радовановић констатујући да се сви тренутно труде да штеде колико могу, јер су плате смањене, а цене потрепштина расту, док велики број људи остаје без посла. Радовановић зато сматра да је обавештење требало да стигне још пре недељу дана док су студенти били у Студењаку. Сада имају рок од три дана, односно три преподнева да оду по ствари и да се са њима врате у своје градове.
- Ја нећу отићи, јер ту могућност тренутно немам, једини превоз који користим су аутобуси, а они су укинути. Многи неће доћи јер није безбедно, а највећи део због тога што предалеко живе. Такође, границе су затворене, а у Студентском граду не живе само људи из Србије - указује ова студенткиња.
Фото: Исидора Радовановић
"Требало би да их је срамота што су нам првобитно дали 24 сата да напустимо своје собе, а сада нас терају назад по ствари у сред ванредног стања. Тада су ме послали у Пријепоље оцу који је срчани болесник и припада ризичној групацији, али очито им није било довољно да само једном угрозе животе многих родитеља, бака и дека" пожалила се Данасу Кринка Баковић, студенткиња антропологије у Београду и додала: "Немам чиме да дођем по ствари, а цео живот ми је у тој соби. Верујем да су многи у тој ситуацији".
Игор Шљапић, студент електротехнике каже да у његовој породици нико не поседује ауто, а посуђивати исти од других у ситуацији кад је јавни превоз укинут и док постоји забрана кретања је према његовим речима - сулудо.
- И даље ми није јасно зашто нам Управа Студентског центра није рекла да понесемо све ствари када нас је прошли пут исељавала, тада је постојао међуградски превоз - закључује студент електротехнике.
Исчекивање и пре короне
"Живот у Студењаку није безбрижан, иако немамо гомилу рачуна које морамо да плаћамо на почетку месеца. Пре свега јер смо у јулу, током испитних рокова очекивали исељење због Европских универзитетских игара (које још увек нису одложене), а тим поводом Студењак је ове године био свакодневно реновиран. Све време током реновирања ми чекамо да баш наша соба дође на ред и да нас пребаце у другу, а то се често радило без икаквих најава. Не желим да све ово што се нама дешава одговори било кога од живота у дому, већ да ми који живимо ту, радимо на томе да се овакав однос Управе према нама и таква пракса не настави - констатује студенткиња Исидора Радовановић.
|