АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
03.04.2020.
Регион: ВИРУС АНТИРАДНИШТВА
Друштво 03. травња 2020. Пише Драган Грозданић
Док су владајући у богатим еуропским државама пронашли мјесто у буџету за значајнију помоћ радницима, у Хрватској се епидемија користи за покушај суспензије ЗОР-а. Суговорници Новости оцјењују да мјерама резања плаћа и чувања стабилног течаја Влада заправо уводи универзални темељни доходак за банке и велике корпорације
Док ових дана радничка класа настоји како-тако очувати своје психофизичко здравље, Влада би га својим кризним мјерама за помоћ господарству могла додатно погоршати: Нацрт приједлога закона о уређењу радних односа у околностима проглашене епидемије болести Цовид-19 с Коначним приједлогом закона, у који Новости имају увид, најважнијим одредбама смјера суспендирати постојеће радно законодавство искључиво на штету радника. Посљедице које би доношењем овог закона проистекле, а како их наводи Министарство рада и мировинског сустава као његов предлагатељ, између осталог су: право послодавца да понуди раднику додатак уговора о раду којим би се у временском трајању важења одлуке о проглашењу епидемије болести Цовид-19 скратило уговорено радно вријеме, као и уговорила плаћа нижа од првотно уговорене односно уредила права на исплату једнократних материјалних права; могућност доношења одлука о распореду или промјени распореда радног времена радника; могућност одређивања рада од куће; право послодавца да донесе одлуку о кориштењу годишњег одмора радника, искључујући рокове прописане Законом о раду; и можда кључно, могућност искључења примјене појединих одредби колективних уговора, што се заправо односи на материјална права уговорена између синдиката и послодаваца.
На састанку ГСВ-а ХУП је тражио суспензију радничких права и додјељивање једностране овласти послодавцима, посебно када је ријеч о малим послодавцима - истиче синдикалисткиња Ана Милићевић Пезељ
На прошлотједном састанку Господарско-социјалног вијећа (ГСВ), иначе првом од липња 2018., Влада је мјере које су процуриле у јавност о једностраном смањењу плаћа и других материјалних права радника из одредби колективних уговора назвала алузијама, правдајући се да то није оно што она ради, јер наводно припрема више сценарија за обрану радних мјеста, док синдикати, како су рекли, нису требали ни видјети тај документ. Потврдила нам је то судионица састанка Ана Милићевић Пезељ, извршна тајница за социјални дијалог и јавне политике Савеза самосталних синдиката Хрватске (СССХ), који је отвореним писмом стао у обрану радних права. Дознајемо да нарочито из ХУП-а подупиру мјере дерогирања радног законодавства. И у овој прилици је развидно протурадничко дјеловање тог удружења, на челу са самозадовољним главним директором Давором Мајетићем, који је с првим обољелим од коронавируса у Хрватској констатирао да вирус неће ништа добро донијети господарству. Но осим продаје приче из које се може закључити да само приватници отварају радна мјеста (као да нисмо никада живјели у неком другом, хуманијем уређењу) и да би без њих ово друштво било дисфункционално, сам ХУП ће по мало чему другоме остати запамћен у домаћем господарству.
- На састанку је ХУП тражио суспензију радничких права и додјељивање једностране овласти послодавцима, посебно када је ријеч о малим послодавцима. Њихов је аргумент да ако ће такви послодавци хтјети смањити раднику плаћу и овај је одбије, онда морају том раднику исплатити отпремнину. За нас је неприхватљиво да нетко тражи да се прописом интервенира у уговорне односе. Па мали послодавац нема 50 радника, има два до пет, максимално њих десет. Инсинуира се да су радници ти који неће прихватити неку мјеру, па се жели ставити ван снаге уговорне односе. Сватко тко је склопио индивидуални уговор има другу страну с којом преговара, а исти су такав примјер и колективни уговори - каже за Новости Милићевић Пезељ.
- Усвајањем Владиних прописа сваки би послодавац, због саме чињенице короне, могао смањити права сваком раднику или суспендирати одредбе колективног уговора, неовисно о стварном стању свога пословања. Код поновне успоставе пословања питање је би ли, када и како послодавци то враћали. Враћали би тамо гдје је активан синдикат, а тамо гдје га нема, сваки би се радник појединачно морао изборити за поврат својих права. Оваквим мјерама сваког радника директно испоручујете послодавцу да одлучује, фигуративно речено, о његовом животу и смрти - сумира синдикалисткиња.
О томе да су радници и сада испоручени послодавцима говори и то што су појединим радницима у сектору угоститељства, како дознајемо, већ и плаће за вељачу умањене на разину минималца од 3.250 куна, што је Владина мјера према послодавцима у сврху очувања радних мјеста, иако су тог мјесеца радили у редовним околностима и зарадили редовну плаћу. Представљајућу у сриједу нови пакет мјера за помоћ господарству, премијер је најавио да ће се накнада за запослене у подузећима с финанцијским тешкоћама за травањ и свибањ подићи на 4.000 куна нето, а држава ће преузети и терет плаћања доприноса у износу од 1.460 куна.
Независни цестарски синдикат објавио је пак на својим страницама кратки преглед основних радничких права у доба корона-кризе, намијењен прије свега синдикално неорганизираним радницама и радницима. У њему наводе неповољне аранжмане на које радници не требају пристати и права која могу потраживати ако им послодавац откаже уговор о раду због пословно увјетованих разлога. Тако радник ни у којем случају не би требао пристати на потписивање захтјева за неплаћени допуст, што послодавац нема право једнострано одлучити, као ни на споразумни раскид уговора о раду, чиме не може остварити право на отпремнину и новчану накнаду за случај незапослености. Питамо синдикалисткињу зашто би држави било у интересу озаконити огромну моћ послодаваца у доба здравствене кризе.
Влада је спремна жртвовати запослене и у јавном и приватном сектору, стављајући их на минималац, само да би сачувала еуроизираност економије и премоћ банака. Нема сумње да је овакав план скројен у трокуту ХДЗ, ХУП и ХУБ - каже Домагој Михаљевић
- Многи у нашем друштву не разумију радне односе, појам колективних уговора или уговора о раду. Овдје је ријеч и о одговорности Владе, која би прва требала познавати темељне појмове социјалног дијалога, социјалних партнера, као и то да је колективни уговор пожељан за друштво. Свака досадашња влада као законски предлагатељ мијења прописе тако да иду на руку послодавцима, а одговорност је државе заправо направити прописе који су потицајни за колективно преговарање - каже наша суговорница.
Приједлогом наведених мјера Влада даје до знања да ће радници очито сносити терет нове здравствене и господарске кризе, а резањем њихових права у приватном и јавном сектору корпорацијама би се омогућило да преживе кризу преко леђа својих запосленика.
Економист Домагој Михаљевић сматра да је у случају јавног сектора рупа у буџету неминовна јер пандемија значи да ће приљев девиза од туризма, који је постао готово једина дјелатност у држави, у најбољу руку бити врло мален, што ће Влада сигурно санирати резањем плаћа запослених, новим задуживањима и чекањем на помоћ Еуропске уније. Циљ мјера је, шире гледајући, осигурати стабилност течаја, што је темељни проблем хрватске економије више од 25 година.
- Стабилним течајем очувала би се солвентност банака јер би превелик раст течаја значио да дужници, и кућанства и подузећа, не могу отплаћивати еурске кредите и банке би одмах упале у финанцијске проблеме. Стабилним течајем чува се и стабилност цијена у трговинама. Влада је спремна жртвовати запослене и у јавном и приватном сектору, стављајући их на минималац идућих годину дана, само да би сачувала еуроизираност економије и премоћ банака, и то ће представити као заштиту дужника и чување стабилности економије. Нема сумње да је овакав план скројен у трокуту ХДЗ, Хрватска удруга послодаваца и Хрватска удруга банака. Постоји опасност од великог броја људи на минималцу и раста течаја, али и раста цијена у трговинама, што се већ сада догађа, и кретања у смјеру потпуног колапса - каже за Новости Михаљевић.
Приједлог мјера за суспензију радног права није дочекан жешћим критикама политичке опорбе и других политичких актера. Предсједник Зоран Милановић, у чијем је премијерском мандату СДП-ова влада итекако посезала за смањењем радничких права измјенама Закона о раду, казао је да је ово прилика и да се јавни сектор, издвојивши притом министарства, јавне установе, школе, али не и ХЕП и Ину, укључе у ношење терета и да се плаће у том сектору смање за одређени постотак, али не на минималце јер би то била катастрофа... Милановић такво што изриче у тренутку када су сектори попут образовног лањским штрајком тек мало исправили неправду у виду дугогодишње потплаћености. Домагој Михаљевић каже да актуална пандемија поставља кључна питања о уређењу и циљевима економије, а то је хоће ли владајући заштитити раднике или пак капиталисте.
- Ако радници контролирају кључне индустрије, онда сваки егзистенцијални шок може бити смањен и ублажен. Но ми на власти имамо једну дегутантну компрадорску клику, што значи да ће шок кризе пасти на терет оних који су и прије кризе били најугроженији, јер заштита тржишта и профита мора остати изнад друштвених потреба изазваних пандемијом - истиче Михаљевић.
Домеће да је право вријеме да се за сваког незапосленог одмах уведе универзални темељни доходак. Но ми имамо потпуно обрнут сценариј, гдје Влада мјерама резања плаћа и чувања стабилног течаја уводи универзални темељни доходак за банке и велике корпорације.
- Хрватска нема буџетски капацитет да уведе универзални темељни доходак, осим ако се не отворе капацитети монетарне политике. Треба ипак нагласити да Владине мјере неће избјећи економску и социјалну депресију. С обзиром на то да, како смо рекли, капиталу од туризма слиједи деструкција, буџетски дефицит мора расти - пад у приходима приватног сектора мора бити надомјештен растом јавне потрошње, а то ће бити могуће само уз помоћ монетарне политике. Ако се то не догоди, слиједе спирални банкроти у приватном сектору који ће уништити преосталу продуктивну базу - сматра наш суговорник.
Смањивање плаћа и права није потребно и неће спријечити господарску кризу, поручио је у писму премијеру Андреју Пленковићу синдикат КБЦ-а Загреб, који као највећи синдикат унутар те здравствене установе од око 5.500 запосленика броји 900 активних чланова.
- Свјесни смо ситуације у којој се земља налази, међутим резигнирани смо и очајни да нам у тренутку епидемије и потреса, када смо као синдикат у сталном контакту с нашим члановима који су остали без крова над главом, Влада сервира овакав приједлог. Такођер треба узети у обзир да здравство тренутно подноси велик терет ове кризе и да радници раде изнад својих капацитета - каже за Новости Тања Леонтић, предсједница Синдиката и Радничког вијећа КБЦ-а Загреб.
Наш позив искористила је и да укаже на чињеницу да се у суставу социјалне скрби, гдје имају одређен број својих чланова, епидемиолошке мјере и мјере превенције адекватно не проводе јер свим запосленицима није доступна радно-заштитна опрема попут маски, рукавица и дезинфицијенса.
На најаве о могућој суспензији радних права у Хрватској за вријеме пандемије Цовида-19 реагирала је и Еуропска конфедерација синдиката (ЕТУЦ) која је упутила допис премијеру Пленковићу и министру рада и мировинскога сустава Јосипу Аладровићу, од којих тражи да одмах одустану од таквих приједлога.
Умјесто тога, Хрватска би могла размотрити да, попут Данске, три мјесеца исплаћује плаће свим радницима који ће због пандемије силом прилика боравити код куће. Податак да Данска исплаћује чак 75 посто плаће својим радницима истиче и синдикалисткиња Милићевић Пезељ, која подсјећа да очување радних мјеста и прихода радника неупитно користи и послодавцима. Не може, другим ријечима, радник нешто добити, а да то истовремено није на корист и послодавцима.
- Владајући у богатим државама попут Њемачке, Данске или Велике Британије могу пронаћи мјеста у буџету да радницима у вријеме незапослености исплаћују скоро пуну плаћу, али упитно је може ли то и Хрватска - истиче Домагој Михаљевић.
Поставља се и питање, домеће он, сљедећег потеза који ће повући ЕУ, односно хоће ли Унија управљати кризом тако да заштити све угрожене економије и њихове раднике или ће ова криза водити у даљње продубљивање јаза између језгре која се богати на рачун осиромашења периферије.
- Одговор ЕУ-а засад је чврсто на страни капитала и никаква солидарна рјешења нису на столу - закључује Михаљевић.
Од избијања глобалне економске кризе 2008., која је уз дугогодишњу рецесију и јаки пад БДП-а у Хрватској генерирала и 200.000 изгубљених радних мјеста, махом у приватном сектору, док су многа друга (п)остала прекарна, прошло је тек нешто више од десетљећа, а нова криза изазвана пандемијом коронавируса пријети додатним осиромашењем радништва. Умјесто продуктивних расправа примјерице о укидању валутне клаузуле, што би, како каже Домагој Михаљевић, отворило капацитете монетарне политике, заштитило задужене и омогућило активно управљање кризом, при чему би требало пустити банке да сносе терет, медији снимају људе како на балконима пјевају 'Моју домовину'. Као да ће то икога спасити.
Потражите нови број тједника Новости од петка на киосцима. Информације о претплати пронађите овдје.
|