АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
20.06.2020.
ПОРАЖАВАЈУЋА СТАТИСТИКА - ОД 4.700 СЕЛА 1.200 ЈЕ У ФАЗИ НЕСТАЈАЊА, ОКО 100 ЈЕ НАПУШТЕНО: ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА ПЕНЗИЈА МАЊА И ОД СОЦИЈАЛНЕ ПОМОЋИ
НОВОСТИ - Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА | 20. јун 2020. 20:00 | Коментара: 0
Списак пензионера у Србији који се баве сточарством, воћарством и земљорадњом у последњих 10 година скраћен за чак 54.000
Фото Танјуг
У ПОСЛЕДЊИХ 10 година на имања српских пољопривредника стиже 54.000 пензионих чекова мање него што их је стизало дотад. Поштари данас све чешће заобилазе паоре, што говори и податак Фонда ПИО, који је 2010. месечно исплаћивао новац за 222.480 сељака, а према статистици за март ове године, само за 168.623 корисника. Рачуница Фонда показује да је у 2005.... 224.178, док се само пет година раније бележи 207.289 корисника.
Чињеница је да су миграције становништва из села у градове све веће, али постоје и други разлози који су довели до скраћивања пољопривредног списка. Када је средином осамдесетих година усвојен Закон о пензијском осигурању пољопривредника, држава је, да би убрзала њихово пензионисање, поклонила 10 година тзв. солидарног стажа. Тако смо већ деведесетих добили прве пољопривредне пензионере, а у исто време и проблем са текућим уплатама стажа.
Дугови су расли јер до 2004. године иступање из осигурања није било могуће, а од тада је обавеза да један члан домаћинства буде осигуран. Међутим, пропис се мења 2010, па до 2015. иступања поново није било. Изузетно, увек је могуће једногодишње мировање стажа.
ПОДСТИЦАЈ
ЗЕМЉЕ Европске уније подстичу пољопривреднике дајући им по хектару од 480 евра, колико добијају у Хрватској, до чак 900, у развијенијим земљама. Наш сељак од државе може да очекује од 35 до 45 евра по хектару.
- Према подацима Фонда од 1997. до 2020. године, корисника пензије из категорије пољопривредника било је највише 2006. године, и то 229.293 - кажу у Фонду ПИО. - У годинама после тога статистика почиње да бележи постепен пад.
Просечан износ на пољопривредном чеку тренутно је 11.882 динара, а услови за остваривање права су исти, без обзира на категорију осигурања. То значи да једнаке могућности имају они који су стаж стекли као запослени, осигураници самосталних делатности или они који су се бавили пољопривредом. Разликују се само у зависности од врсте права, односно да ли је у питању старосна, превремена старосна, инвалидска или породична пензија.
Бранислав Гулан, члан Националног тима за препород села, каже, за "Новости", да постоје многобројни разлози који доводе до одумирања пољопривредних пензионера, а као један од најважнијих је износ на чеку, који је мањи чак и од социјалне помоћи. Српско село такође данас карактерише старије становништво - просек њихових година је 43,6, док је у граду 41,3 године.
- С друге стране, просечни носилац пољопривредног газдинства стар је 61 годину и има два лета више него 2012. године - објашњава наш саговорник. - Тек сваки 14. је млађи од 40 година. Пољопривреда је, нажалост, у последње три деценије бележила раст од само 0,45 одсто годишње.
Како тврди Гулан, није краћа само листа пољопривредних пензионера, већ и газдинстава. Од 566.000 газдинстава, колико их је Србија имала 2012. године, сада је тај број мањи за чак 66.000. Од укупног броја, код 217.000 је посед мањи од два хектара, а над 120.000 имања газдују седамдесетогодишњаци.
У овом тренутку има око 370.000 оних који су обвезници ПИО за пољопривреднике, од чега 74.000 није у систему, односно или су умрли или имају пензијско осигурање по другом основу.
СТО СЕЛА ПОТПУНО ПРАЗНО
У Србији постоји 4.700 села, а у више од 200 нема ниједног становника млађег од 20 година. Од укупног броја, 1.200 је у фази нестајања, док у 1.034 живи мање од 100 житеља. У 550 има мање од по 50 становника, а у чак 86 одсто насеља опада број становника. У нашој земљи је данас око 100 празних насеља, а још толики број има мање од по десет становника.
- Проблем је и то што многа пољопривредна газдинства не праве економску вредност да би могла да плаћају обавезе према ПИО, односно само од 50.000 до 70.000 пољопривредника може да својим радом обезбеди плаћање доприноса, који износе од 80.000 до 90.000 динара годишње - наглашава Гулан. - Подсетимо на то да важећи пензиони систем за пољопривреднике постоји од 1986. године, као и да је у 2018. години постојало 184 милијарде динара, што је око милијарду и по евра, неплаћених обавеза. Што је још горе, чак 95 одсто тих обавеза је апсолутно ненаплативо. Због тога је нужан нови пензиони систем за пољопривреднике који ће бити одржив у будућности.
Наш саговорник наводи да је просечна паорска пензија у 2018. години била свега 11.805 динара, што је за више од 3.000 динара мање од најмање просечне пензије у Србији. Има и оних који примају мање чак и од тог просека, и таквих је чак 28.776 паора.
- Стратегија развоја села постоји, али она, нажалост, стоји негде у фиоци - каже Гулан. - Људи се плаше повратка у село, и сада се враћају само они који су са 15 или 16 година побегли у највеће градове. То су данас старци, стари више од шест деценија. Људи морају да знају да повратак на село не значи враћање мотици и ралу, већ посвећивање модерној пољопривреди, која пружа озбиљну перспективу. Када бисмо то схватили не бисмо имали око 800.000 хектара земље коју нико не користи.
|