АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
30.06.2020.
РАДНА ПРАВА МЕДИЦИНСКОГ ОСОБЉА: РАДНА ОБАВЕЗА И НЕИСПУЊЕНА ОБЕЋАЊА
ИРЕНА ПЕЈИЋ - 30.06.2020.
Фото: Нови Синдикат Здравства Србије / Facebook
Поновно разбуктавање заразности коронавирусом доводи до низа питања, а медијски и јавни фокус се поново усмерава на медицинске раднике и раднице. Како они раде у овим (новим) условима?
Још је крајем марта Министарство здравља донело наредбу у којој се од здравствених установа захтевало да по хитном поступку запосле у стални радни однос на неодређено лекаре, медицинске сестре и техничаре који су у том моменту радили на пословима сузбијања и спречавања ширења коронавируса. Међутим, већ у априлу се показало да поједине здравствене установе ову наредбу нису спроводиле о чему сведоче подаци из истраживања које је спровео и објавио БИРН.
Тада се нетранспарентно и без јасних критеријума одређивало ко добија уговоре на неодређено а ко не, а бројне раднице и радници у здравству су, и поред тога што се у јавности говорило о преко 2500 нових стално запослених у здравству, остали без обећаних уговора.
Од тада се ситуација променила утолико што је пажња јавности о овом питању смањена услед попуштања мера и враћања живота у нормалне токове. Међутим, у првим данима након одржаних избора, за које је у јавности постојала, испоставило се оправдана брига о здравственом ризику, питање услова у здравственим установама поново долази у жижу јавности и то због - "другог пика првог таласа" епидемије.
Председник Конфедерације самосталних синдиката (КСС), Ивица Цветановић за Машину наводи да је тренутни притисак на лекаре, сестре и техничаре али и немедицинско особље у здравственим установама велики:
Укидањем ванредног стања се мислило да је све готово, па су ишли избори и утакмице. Ми смо указивали да треба постепено укидати мере. Сада видимо резултат јер је само пре два дана било 5% заражених од укупног броја тестираних а наш здравствени систем је у тим условима врло тешко одржив. Не знам како више да се тим људима захвалимо за све што раде.
Фото: Немања Јовановић / Kamerades
Питање радне обавезе
Посебну пажњу јавности је ових дана привукао закључак Кризног штаба којим се радна обавеза практично увела у правно редовним околностима и којом здравствени радници, здравствени сарадници и друга запослена лица у здравственим установама могу бити упућени на извршавање радне обавезе у било коју јавну здравствену установу или привремену болницу којој недостаје потребан број извршилаца на основу усменог налога руководиоца.
У разговору за Машину, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије, Раде Панић је навео да су због лоше епидемиолошке ситуације у Новом Пазару и Крагујевцу јуче "неке колеге отишле тамо као испомоћ". Панић је у разговору навео да нема информацију да ли је премијерка потписала Уредбу о радној обавези за коју каже да може бити примењена само ако је ратно или ванредно стање.
Према важећем Закону о одбрани "радна обавеза уводи се у ратном и ванредном стању у државним органима, органима аутономних покрајина, органима јединица локалне самоуправе, привредним друштвима, другим правним лицима, као и предузетницима. Радна обавеза, састоји се у извршавању послова и задатака одбране, у складу с Планом одбране Републике Србије".
Панић наводи да не постоји друга ситуација у којој се то тако може уводити.
Седам дана се чекало на премештање колега јер није било валидне уредбе да се то уради. Нисам сигуран ни да ова Влада у техничком сазиву уопште може да донесе такву одлуку.
А закон јасно каже да таква Уредба није валидна. Према Закону о раду:
запослени може да буде премештен у друго место рада ако је удаљеност од места у коме запослени ради до места у које се премешта на рад мања од 50 км и ако је организован редован превоз који омогућава благовремени долазак на рад и повратак са рада и обезбеђена накнада трошкова превоза у висини цене превозне карте у јавном саобраћају.
Марио Рељановић, научни сарадник на Институту за упоредно право у свом ауторском тексту каже да "најпре треба рећи да је у питању текст који је готово дословце преписан из Уредбе о мерама за време ванредног стања. Уредбе која је наравно престала да важи укидањем ванредног стања. Сада се иде ка увођењу мера које су важиле у ванредном стању, али без поновног увођења ванредног стања. То наравно не иде."
Како у закључку пише да се здравствени радници усмено обавештавају о премештању ради извршења радне обавезе, по Панићу се заправо "игра на савест медицинских радника да без икаквог папира и валидног правног акта иду у другу установу јер су свесни да колегама треба помоћ" и додаје да је неопходно да држава уради свој део посла да би ствари биле по закону.
У Допису Влади Републике Србије који је упутио Синдикат медицинских сестара и техничара Србије се наводи да је оваква одлука Кризног штаба о усменом распоређивању, за коју не постоји никаква законска основа јер је Закон о раду не препознаје као категорију, за извршавање радних обавеза "неприхватљива и незаконита" јер законски она не може да се спроводи без достављања анекса уговора о раду и писаног образложења који треба да понуди разлоге за анекс уговора, рок у коме запослени или запослена треба да се изјасне, али и информације о правним последицама непотписивања таквог анекса.
Такође, из овог Синдиката су упозорили да је одлука о неприхватању такве усменог наредбе престанак радног односа такође неприхватљива и незаконита јер је по Закону о раду потребно да за престанак радног односа потребно испоштовати процедуру прописану Законом.
Уколико до таквог отказа дође, запослени/а би могли да покрену судски спор, који би по Синдикату сасвим извесно и добили, а трошкови таквог спора би у том случају ишли на терет здравствене установе, односно на терет пореских обвезника - свих нас.
фото: Medical Academy Sofia
Какви су услови за рад у установама здравствене заштите?
Како наводи председник КСС-а Ивица Цветановић, на почетку епидемије нас је спасила примарна заштита:
Ми имамо примарну заштиту која нам је остала од претходног система, зато смо добро прошли на почетку, у Европи примарне заштите нема. Сада је већ у смислу примарне заштите знатно теже јер је притисак на њу велики.
Раде Панић у разговору са новинарком Машине наводи и да је до сада преминуло 15 лекара и стоматолога "добар део њих јер нису имали адекватну опрему. Од почетка епидемије се забрањивало да се носи заштитна опрема, које или није било или смо је сами набављали, а многи директори су вршили притиске на запослене да је не носе како се пацијенти не би плашили и да се не би дизала паника".
Панић наводи и да иако представници Кризног штаба наводе да заштитне опреме у здравственим установама тренутно има довољно, питање је колико има резерви те опреме јер је "ово само почетак онога што ће се дешавати."
О најављиваном запошљавању медицинског особља и лекара Панић каже да су по среди биле "рекламе и политички маркетинг":
Морате да будете припадник странке да добијете посао. У здравственим установама постоји потреба за запошљавањем 15% лекара и медицинског особља, али не можете да добијете уговор због закона о максималном запошљавању у јавним институцијама. Па да бисте ви дошли до сталног посла као потребни кадар, морали би да се отпусте они који примају плате а ни не долазе на посао.
Панић додаје и да је први захтев синдиката на чијем је челу био да све колеге, њих 2300, које су пријављене на Завод за запошљавање и запосле. Даље наводи и да су неки од оних који су се по позиву Владе вратили из иностранства у Србију на почетку епидемије, али да нису добили обећане послове. Како каже, Министарство, Влада, Фонд на крају нису урадили оно што је потребно - да сви који чекају на Заводу за запошљавање, који су завршили специјализације, који су их сами плаћали, који су годинама волонтирали и радили без иједног динара - буду запослени.
|