АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
24.07.2020.
ЗДРАВСТВО: НИКАД ВЕЋЕ ПЛАТЕ ИЛИ МАНИПУЛАЦИЈЕ ПЛАТАМА?
Фото: ФоНет/АП 24.07.2020. Нова економија
Пандемија и светски страх од новог корона вируса још једном је показао колико нам је потребан стабилан и јак здравствени сектор. Подршке за здравствене раднике стизале су са различитих страна, али и обећања и уверавања домаћих званичника да плате лекара никада нису биле веће, али и да ће и даље расти. Ипак, да ли је баш тако? Колико заправо плаћамо оне који нас лече? Да ли је то довољно?
Познато је да се ономе који упише Медицински факултет каже - видимо се за 15 година кад завршиш. И зна се да је ретко који посао одговорнији од оног у чијим је рукама наше здравље. А здравље је, чини се, била најцењенија реч у овој првој половини 2020. године. Да ли довољно ценимо напор, труд и одговорност који је потребан да би се неко назвао лекаром? Власт у Србији каже да их ценимо више него икад, макар када су плате у питању. Због тога им је и председник обећао повишицу, коју су ипак на платним листићима добили само као привремену стимулацију.
У моменту писања овог текста, незадовољни и забринути лекари се оглашавају у страху да се манипулише бројем оболелих од САРС-Цов-2 вируса и да се због пораста броја оболелих неки од њих позивају да се поново укључе у рад "ковид болница". Они истовремено подсећају да се ни током најјачег удара епидемије није знало колико је тачно здравствених радника заражено, да је некима од њих било забрањено да носе заштитну опреме, док је други ни нису имали довољно или су пак имали опрему којој је истекао рок трајања. Са свим овим тврдњама у јавност је изашао Синдикат лекара и фармацеута Србије.
Из Синдиката су такође додали да је стимулација од 10 одсто коју су добили уз априлску плату и даље само привремена мера, а не трајно повећање плате, како је то било најављивано. Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута, за "Нову економију" истиче како не верује да ће се повећање преиначити у трајно, иако се ограђује да је тешко о таквој мери унапред говорити.
"Није се десило на првом заседању Скупштине, а требало је. Неке наше сумње кажу да не да неће бити тог повећања, него ће вероватно увести и неки кризни порез или тако нешто, јер се отказују редовни програми у установама, пошто нема хируршких рукавица. Када видите цену рукавица, онда видите колико ту нема новца и колико је све илузија", истиче Панић.
Панић додаје да треба имати у виду да се ова стимулација израчунавала искључиво у односу на основну плату, што значи да у повећање нису урачуната дежурства, викенди, минули рад, али и то да увећање плате нису добили здравствени радници који су у току априла били на одмору, боловању или самоизолацији због корона вируса.
Никад веће плате или манипулације платама?
Према тврдњама Александра Вучића, као и министра Златибора Лончара, плате лекара су знатно веће него што је то био случај раније, па је тако председник навео да је плата доктора на Инфективној клиници пре седам година била 64.000 динара, а да је данас 106.000 динара, док је министар здравља у фебруару ове године рекао како је лекар специјалиста 2009. године имао плату око 78.000, а да је "данас примио плату од 150.986 динара".
Осим што се ни бројке званичника међусобно не поклапају, треба имати у виду да се ни једна ни друга садашња плата, коју помињу Вучић и Лончар, не могу односити на тренутну основну нето плату лекара. Плата коју Вучић помиње је највероватније плата лекара у коју је урачуната стимулација коју су здравствени радници добили због епидемије, док је она коју Лончар помиње или бруто зарада (са доприносима које послодавац уплаћује држави) или је у питању плата лекара специјалисте који је у међувремену докторирао, напредовао на начелничко место и у текућем месецу имао максималан број дежурстава, као и дугачак радни стаж на основу ког има додатак на плату на основу минулог рада - мада у том случају не можемо говорити о поређењу исте радне позиције. Свакако, ни једна ни друга плата не одсликавају реално висину зарада коју лекари данас примају.
Колико кошта рад лекара?
Али, почнимо од почетка. Колико данас кошта рад лекара?
Пре 19 година донет је Закон о платама у државним органима и јавним службама по чијим одредбама се и данас уређују плате свих изабраних, постављених и запослених лица у јавном сектору. Дакле, да бисмо израчунали плату неке особе запослене у јавном сектору, потребно је да основицу помножимо са коефицијентом који припада позицији на којој ради. Према истом закону, висину основице утврђује Влада, а коефицијенти служе да би се одредили односи између послова различите сложености, одговорности, услова рада и захтеване стручне спреме, како је појашњено и у самом закону.
Међутим, како се закључци Владе објављују селективно и како их није могуће све претражити у односу на тему коју уређују, историји мењања основица није могуће јасно ући у траг, а на захтев "Нове економије" да нам доставе све закључке који се тичу утврђивања висине основице, из Владе није стигао одговор све до закључивања текста.
Све до почетка 2019. године основица за све запослене у здравству била је јединствена. Када су 2014. уведене мере фискалне консолидације и свима у јавним службама смањене плате, у здравству су исто тако подједнако биле умањене основице. У наредним годинама та јединствена основица била је увећана 2016. године 3 одсто, 2017. године 5 одсто и 2018. године 5 одсто. Али је и даље постојала једна основица за обрачун зарада у области здравства.
Тек у јануару 2019. Нови синдикат здравства је објавио како су тада први пут уведене три различите основице за запослене у здравству - једна за доктора специјалисту, доктора медицине и стоматолога (3.099 динара), друга за медицинске и стоматолошке техничаре (3.155 динара) и трећа за остале запослене (3.014) динара), а све према Закључку Владе донетом 16. јануара 2019. године.
На тај начин омогућено је повећање плата у здравству како је претходно уређено Законом о буџетском систему, а то је - да се од почетка 2019. године лекарима, биохемичарима и стоматолозима плата повећа 10 одсто, медицинским и стоматолошким техничарима 12 одсто, а осталом немедицинском особљу које ради у здравству седам одсто.
ПРОСЕЧНА ЗАРАДА У ОПШТОЈ ДРЖАВИ ТРЕНУТНО ЈЕ ОКО 20% ВИША НЕГО У ПРИВАТНОМ СЕКТОРУ, АЛИ ЈЕ РАСПОН ЗАРАДА ЗА НАЈВЕЋИ ДЕО ЈАВНОГ СЕКТОРА РЕЛАТИВНО МАЛИ - ЛЕКАР СПЕЦИЈАЛИСТА У СРБИЈИ ИМА САМО ТРИ ПУТА ВЕЋУ ПЛАТУ ОД НАЈНИЖЕ ПЛАТЕ НЕКВАЛИФИКОВАНОГ РАДНИКА
Пракса неуједначеног повећавања плата настављена је и новембру 2019. када су лекари поново добили повећање од 10 одсто, а медицински техничари у висини од 15 одсто, док су немедицинском кадру новембарске плате биле веће за осам одсто.
На овај начин, између некада једнаких основица сада је направљена значајна разлика. Тренутна цена рада за лекаре износи 3.409 динара, док је она за медицинске техничаре 3.629 динара, а за немедицинско особље 3.256 динара.
С обзиром на то да основа за обрачун плата више није иста, упитно је и колико односи између плата у здравственом сектору одражавају оно што је некада одређено као сврха постојања различитих коефицијената, а то је управо могућност да се сложенији, одговорнији и послови који захтевају вишу стручну спрему, више и плате.
Раде Панић објашњава како је овако неуједначено повећање плата служило искључиво рекламирању садашње власти.
"И ако су то хтели да раде, морали су да мењају коефицијенте а не основицу, али је овако једноставније и брже, а ову власт апсолутно не занимају важећи закони, тако да смо добили то што смо добили да крају", објашњава Панић за "Нову економију".
Одговор на питање због чега су основице промењене покушали смо да добијемо од Владе, Министарства здравља и Министарства финансија, који нам нису одговорили, док су нам из Министарства државне управе и локалне самоуправе, као и из Министарства за рад рекли да нису надлежни за ову тему.
Насумично повећавање плата
Занимљиво је увидети да су препоруке Фискалног савета у потпуној супротности са оним што Влада ради. Наиме, Фискални савет је у оквиру своје анализе из јула 2019. године "Платни разреди и запосленост у државном сектору Србије: од недовршене реформе до одрживог система" констатовао да би требало радити на значајнијем повећању плата управо најстручнијег кадра, јер, како објашњавају, ""колико Влада жели да задржи најквалитетније људе у јавном сектору, потребан је довољно широк распон зарада". То, како додају, тренутно није случај, нити се тако нешто планира.
"Просечна зарада у општој држави тренутно је око 20% виша него у приватном сектору, али је распон зарада за највећи део јавног сектора релативно мали - лекар специјалиста у Србији има само три пута већу плату од најниже плате неквалификованог радника. То за последицу има да је јавни сектор у Србији атрактиван радницима са просечним и испотпросечним квалификацијама (који би били продуктивнији у приватном сектору), а дестимулативан за најстручније и најпотребније запослене, који онда јавни сектор напуштају", пише у анализи Фискалног савета.
Да би основица требало да буде јединствена у целом здравственом сектору, мишљења су и чланови синдиката.
Раде Панић из Синдиката лекара и фармацеута Србије је мишљења да је постојање више различитих основица потпуно кршење закона, док истовремено изражава забринутост да би се тренутни односи плата могли само преписати у закон који уређује платне разреде, чиме би се пореметила категоризација различитих врста послова у здравству.
"Јасна је методологија утврђивања коефицијената, односно сврставања у платне групе и разреде по одређеним критеријумима. У свим тим критеријумима ми смо далеко испред свих осталих, од компетенција, односно школе, па до напора рада где се гледа са колико непознатих људи комуницирате, колики је стрес..."
САМО У ПОСЛЕДЊЕ ТРИ ГОДИНЕ (2015-2017) ЗАБЕЛЕЖЕН ЈЕ ОДЛИВ ЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ДРЖАВНОГ ЗДРАВСТВА ОД ПРЕКО 6.000 ЉУДИ, ШТО ПРЕДСТАВЉА ОКО 5% ОД УКУПНОГ БРОЈА ЗАПОСЛЕНИХ У ОВОМ СЕКТОРУ
Из синдиката "Независност" деле бригу да би се тренутне одлуке могле применити и на установљавање платних разреда, али они скрећу пажњу да се тиме жели постићи разлика између медицинског и немедицинског особља, што је неприхватљиво с обзиром на то да би у том случају хигијеничар у здравству имао плату у висини минималне зараде, док би економски техничар имао плату тек нешто више од републичког минимума.
"Ми се трудимо да кроз своје захтеве изборимо повећање плата и увек смо тражили да повећање буде процентуално исто за све. Нажалост, ова власт је социјални дијалог, када говоримо о финансијском делу, ставила у страну и одлуке о расту плата доноси без разговора и преговора са синдикатима, иако је по Посебном колективном уговору то обавезна", наводи извршни секретар синдиката "Независност" Горан Дејановић у писаном одговору "Новој економији".
Из синдиката здравства и социјалне заштите "Слога" такође деле забринутост за положај својих колега који нису медицински радници.
"Највеће последице су по немедицинске раднике са средњом стручном спремом, њима је плата најмање расла од када су основице увећаване на овај начин. Такође, уколико се овакав тренд настави, да процентуално увећање не буде свима исто, немедицински радници са високом стручном спремом имаће мању плату од медицинских радника са вишом стручном спремом. Оно што је најбитније, међуљудски односи су значајно нарушени између колега, здравствених и нездравствених радника", истиче председник овог синдиката Предраг Ђурић.
Више основица, мање транспарентности
Ипак, оно што је направило збрку и у нашем тексту када смо хтели да одговоримо на једноставно питање - "колико плаћамо лекаре" - прави збрку и када је потребно утврдити колико и кога плаћамо у јавном сектору.
Фискални савет је у неколико наврата у својим анализама и препорукама скретао пажњу да је у тренутном систему превелик број различитих основица, коефицијената и додатака на плате, те да је "практично немогуће постићи ефикасно управљање и контролу, па је његово поједностављивање предуслов за спречавање нетранспарентних злоупотреба различитих додатака на плату".
Такође, за нашу анализу значајно, Фискални савет у више наврата скреће пажњу на здравство као на сектор коме је неопходна реформа, али и у коме су запослени дестимулисани и самим тим често одлазе из државног здравства. Ова институција у својој анализи из јуна 2018. године истиче податак да плате здравствених радника у Србији знатно заостају у поређењу са другим земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ). Тај јаз је најизраженији када је у питању плата лекара специјалиста, који зарађују нешто више од 50 одсто изнад просечне зараде, док у земљама ЦИЕ та разлика износи значајно изнад 80 одсто.
Иако су од јуна 2018, када је објављена ова анализа, плате лекара два пута порасле по 10 одсто, данас основна плата лекара специјалисте запосленог у Клиничком центру износи 89.758 (основица 3.409 * коефицијент 26,33) што је скоро у динар 50 одсто више од просечне плате која је у марту износила 59.681 динара. У рачуницу нисмо укључили стимулацију коју су здравствени радници добили у априлу, с обзиром на то да она није донета као трајна мера.
Дакле, то би могао да буде одговор на питање "колико плаћамо лекаре". Нешто више од једне и по просечне зараде. Да ли је то довољно? Фискални савет каже да није.
"Упоредна анализа није једини сигнал који указује на то да су здравствени радници у Србији недовољно плаћени, јер исту поруку шаље и тржиште. Наиме, само у последње три године (2015-2017) забележен је одлив запослених из државног здравства од преко 6.000 људи, што представља око 5% од укупног броја запослених у овом сектору. То је посебно проблематично кад се зна да је квалитет здравствене заштите у Србији низак и да се погоршава у многим сегментима, а дестимулативни систем зарада свакако је један од узрока ових негативних тенденција", пише у анализи из 2018.
У новијој анализи, из јула 2019, Фискални савет такође истиче да се половина смањења запослености у државном сектору односила управо на здравство из кога је у периоду од 2013. до 2018. године отишло око 10.000 људи.
Осим одласку из јавног сектора, недовољно високе плате доприносе и дестимулацији лекара, али и стварају простор за корупцију и то у сектору у ком је корупција на већини међународних листа оцењена као веома присутна. Прилика за установљавање јасног система зарада у здравству, као и у целом јавном сектор, који би на транспарентан и логичан начин дефинисао довољно велик и стимулативан, а истовремено и економски одржив распон зарада, могао би да буде почетак примене Закона о систему плата запослених у јавном сектору, која је више пута одлагана, а према последњим најавама у ову реформу требало би да се уђе у 2021. години.
Катарина Балетић
*Овај текст је подржао Балкански фонд за демократију. Ставови изражени у тексту не представљају нужно мишљење Балканског фонда за демократију, Немачког Маршаловог фонда САД, већ су искључиво одговорност Business Info Group.
|