АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
16.11.2020.
Блиц / Бизнис / ВестиКАКО РАДИШ ТАКВА И ПЛАТА: ПОНОВО НА "СТОЛУ" ПЛАТНИ РАЗРЕДИ ЗА РАДНИКЕ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ, А ОНО ШТО ДОНОСЕ НЕЋЕ СВИМА ИЋИ НАРУКУ
М.А. 16.11.2020.
Платни разреди, односно иста плата за исти посао у јавном секору поново су на дневном реду. До сада се на увођењу новог начина вредновања рада који се плаћа из буџета државе радило више пута.
Сада је нови министар просвете Бранко Ружић изјавио да ће у првој половини наредне године платни разреди бити једна од најважнијих тема, а оптимистичне процене су, према његовим речима, да би они могли да се уведу од јануара 2022. године.
Претходно је Влада Србије неколико пута најављивала и одлагала увођење платних разреда. Прво је требало да почну са применом од 1. јануара, па од јула 2020. године, а последњи пут је рок померен за почетак 2021. Изгледа да ће и тај датум, по свој прилици, бити пробијен.
Фото: В. Никитовић / РАС Србија
А, суштина увођења платних разреда јесте да запослени у општој држави буду једнако плаћени за исти рад, што значи да возач у једном министарству треба да има једнаку плату као возач у другом министарству, влади или агенцији. Платни разред значи и да се плате запосленима повећавају на бази квалитета њиховог рада - у преводу како и колико радиш толика и плата.
"Онима који у овом тренутку имају потцењене износе, плате биле повећаване сразмерно расположивим средствима, док се онима у прецењеној групи плате не би повећавале све док их њихова платна група не достигне. Важно је да се види које зараде су ниске, а које претерано високе и да се на основу оправданих критеријума и у односу на сложеност посла, одговорност и ризике одреде циљни односи у оквиру јавног сектора", објашњава извор "Блиц Бизниса" из Немањине 11.
Бранко Ружић, раније министар државне управе и локалне самоуправе, објашњавао је крајем прошле године да је потребно да се анализира фискални утицај укључивања свих запослених у јавном сектору у нови систем плата, односно да се спречи да учешће масе зарада опште државе у бруто домаћем производу порасте и да се не наруши финансијска одрживост буџета.
"То је све условило потребу да се од усвајања закона па до њихове примене остави одговарајући временски период, чиме би се омогућило да реформа система плата постигне финансијски одрживи ефекат почев од 1. јануара 2021. године", рекао је Ружић крајем 2019. године, образлажући измене Закона о систему плата запослених у јавном сектору, измене Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и измене Закона о запосленима у јавним службама.
Бранко Ружић Фото: Милан Илић / РАС Србија Бранко Ружић
Министар је објаснио да платни разред значи да се плате запосленима повећавају на бази квалитета њиховог рада, чак и у случају да се не повећава основица на основу које се обрачунава плата. Према његовим речима, целокупни јавни сектор ће бити обухваћен платним разредима, са више од 400.000 запослених.
Фискални савет: Направити довољно широк распон зарада
Фискални савет је у више наврата указивао да је увођење платних разреда више пута одлагано од 2013. године. Према њиховој оцени, ако Влада Србије жели да задржи најквалитетније људе у јавном сектору потребно је да направи довољно широк распон зарада.
У документу "Платни разреди и запосленост у државном сектору Србије:
Од недовршене реформе до одрживог система" наводи се да у систем платних разреда треба да буду укључени сви државни сектори, што тренутно није случај. Око петина запослених, односно сектори полиције, војске, функционери, су ван система платних разреда, што није случај у другим европским земљама које су уредиле систем зарада у јавном сектору.
Кључни део реформе система зарада, према мишљењу Фискалног савета, јесте да се основица за зараде пропише на нивоу блиском минималној заради. Они оцењују да ће се само тако добити довољно добри распони зарада у оквиру којих ће моћи да се адекватно плате најстручнија и најодговорнија радна места у земљи.
Фискални савет не спори да је реформа зарада и запослености велики стручни и политички изазов, али скреће пажњу да је највећи број европских земаља био у стању да на тај изазов успешно одговори.
|