АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
24.11.2020.
БЛИЦ / БИЗНИС / ПРИВРЕДА И ФИНАНСИЈЕОД КОРОНА КРИЗЕ ЋЕМО СЕ ДУГО ОПОРАВЉАТИ - ЕКОНОМИСТИ: БИЋЕ ИЗГУБЉЕНА ДЕЦЕНИЈА
М.А. 24.11.2020.
ФОТО: PROFIMEDIA
Пандемија коронавируса оставиће трајније последице на понашање потрошача, што ће додатно успорити опоравак, упозоравају стручњаци.
Међу њима је и члан Управног одбора Европске цетралне банке (ЕЦБ) и бивши гувернер ирске централне банке Philip R. Lane, који је у разговору за француски дневник Les Echos упозорио да се повратак европске привреде на преткризни ниво, онај на којој је била 2019. године, може очекивати тек на јесен 2022. Бржи повратак на ниво пре цовид-шока не треба очекивати чак ни са вакцином против коронавируса, будући да је потребно време да се она дистрибуира и да се становништво вакцинише, па ће следећа година, оценио је Лане, бити у знаку вакцинације. Ипак, то није једини разлог споријег опоравка од удара короне на привреду, пише хрватски портал Index.
"Не претпостављамо да ће се све вратити на ниво на коме је било пре коронавируса, јер ће бити дуготрајнијих ефеката у смислу поверења потрошача и штедње, као и повратка људи на посао. Упркос вакцини, биће дуготрајнијих штета и европска економија неће изаћи из ове кризе, а да не буде ослабљена кроз дужи период", упозорио је Лане за Les Echos.
И у једној недавно објављеној студији ЕЦБ-а упозорава се да ће коронакриза оставити трајније последице на европску привреду. Удар коронавируса је, истиче се у студији, утицао како на понуду тако и на потражњу, а посебно ће се одразити на тржиште рада и инвестиције.
Део хрватских аналитичара такође упозорава да ће корона криза оставити трајније последице на понашање потрошача. То ће додатно успорити опоравак, који ће у случају Хрватске ионако трајати дуже од оног на Западу.
Дужи опоравак због велике зависности од туризма
Независни економиста Горан Шаравања процењује да ће Хрватској за повратак на ниво пре короне највероватније требати три до четири године. Додуше, у следећој години може се, како показују прогнозе, очекивати размерно висока стопа привредног раста, али у наредним годинама она ће поново успорити. С обзиром на очекивани велики пад привредне активности у овој години, повратак на ниво пре пандемије коронавируса изгледан је тек, сматра Шаравања, 2023. или 2024. године. Тим више што Хрватска јако зависи од туризма, делатности која је можда и највећа жртва корона кризе.
"Тек када дође до стварног опоравка туризма, Хрватска ће ухватити прави ритам опоравка. Нико у овом тренутку не може проценити каква ће бити туристичка 2021. година, садашњи су изгледи свакако бољи него пре открића вакцине, али тешко да ће нам следећа сезона бити на нивоу оне из 2019. године", истиче Шаравања.
Подсећа и да је опоравак од последње рецесије трајао годинама ,иако је ситуација била другачија од ове у којој се земља сада налази. Неке од тих разлика, попут чланства у ЕУ, новца из фондова Уније и брзе реакције власти, Хрватској свакако иду у прилог, но друге, попут чињенице да се сада суочавамо са здравственом кризом која је економију бацила на колена, ову кризу ипак чине другачијом и тежом од последње.
"Глобална економија је сада у великим проблемима. Задуженост је велика, робна размена је пала, а нема ни покретача опоравка, што је раније била Кина. Мењају се и навике потрошача, који су опрезнији у потрошњи него раније, што се посебно види код туристичких путовања. Уместо да троше, више стављају и стављаће и даље на страну, посебно зато што је тешко очекивати нека већа повећања плата у наредном периоду. Уз то компаније немају новца, па је сасвим изгледно да ће бити и мање инвестиција, а тиме и мање нових радних места", напомиње Шаравања описујући стање као затворени круг.
|