АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
26.11.2020.
Пашалић: НИКАД ВИШЕ ПОСЛА ЗА ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА, МНОГО ПОСТУПАКА - МАЛО ОДГОВОРА
АУТОР: Н1 Београд 26.11.2020
Заштитник грађана Зоран Пашалић каже да су пандемија коронавируса, али и ситуација са загађењем у Србији, лечењем ретких болести, стањем у домовима за децу и одрасле, учинили да та институција има неколико пута више посла него претходних година. Истиче да им се грађани обраћају у далеко већем броју него раније, али да пре из медија сазнају за неки случај, јер најчешће медији реагују одмах по догађају, а грађани "нажалост далеко спорије". Упркос бројним покренутим поступцима, за сада је мало одговора надлежних.
Каже да је дебата о броју заражених и умрлих од ковида и даље актуелна.
"Озбиљна полемика је настала после изјаве епидемиолога Предрага Кона (који је изјавио да је од марта до јуна од ковид-19 умрло три пута више људи него што је објављено), која је медијски добила веома велики значај. Та тема је и даље веома актуелна. То ће бити поступак који ће пред Заштитником трајати јако дуго", каже Пашалић у Дану уживо на ТВ Н1 и додаје да нису добили никакав одговор од надлежних на своје упите.
Наводи да је "цела ова година, нажалост, због проблема који сви имамо са вирусом који је променио живот и у свету и код нас, учинила да имамо неколико пута више посла него претходних година или него што је то у неким нормалним ситуацијама".
Истиче да је Заштитник реаговао у много случајева, почев од кршења права грађана током ванредног стања, притужби на непоступање полиције на позиве грађања током бакљада на крововима у време пролећног полицијског часа, лошег стања у домовима за смештај одраслих и деце, енормног загађења ваздуха у Србији, насиља над женама, али и убрзавања поступка да се једини лек за лечење спиналне мишићне атрофије што пре омогући за употребу.
Говорећи о предлогу Заштитника да се покрене дисциплински поступак унутар полиције, јер се нису одазвали на пријаве грађана током бакљаде на крововима у време полицијског часа, наводи да када су тражили податке о кршењу забране кретања добили су збирне: и за оне који су шетњом кршили забрану кретања, али и за оне који су истовремено кршили и ред и мир поменутим бакљадама.
Истиче да је требало раздвојити те две групације, као и да ће тражити да се санкционишу они припадници полиције који се нису одазвали позивима грађана.
На питање када очекује одговор Министарства унутрашњих послова поводом извештаја о полицијском насиљу током јулских протеста, каже да ће то "буквално бити у наредних неколико дана", јер истичу законски рокови, који су по њему, сувише дуги. Додаје да неће да прејудицира да ли ће бити задовољни или незадовољни, али да ће реаговати у складу са одговором.
Ако се не поради на смањењу загађења, тражићемо казне
Говорећи о алармантном загађењу у Србији, Пашалић је рекао да је завршен извештај о контроли рада локалне самоуправе у Београду и других локалних самоуправа, који је најављен у јануару.
"Он нам говори само о томе да ресорно министарство мора да уради свој део посла и да опомене локалне самоуправе шта су им обавезе. Првенствено, израда планова заштите ваздуха и израда краткорочних планова. Пример је Београд, он има завршен план, али нема краткорочни план", истиче Пашалић.
Наводи да је краткорочни план веома битан, нарочито у ситуацијама када вам "главни град буде проглашен најзагађенијим на свету", тада се тај план активира, како би се што пре реаговало и смањило загађење.
"Наше препоруке су уперене према граду. Имате градове који се нису удостојили ни да направе план о загађености ваздуха нити краткорочни план", указује он и додаје да је важно проверавати квалитет ваздуха ради нас самих, а онда и због настојања Србије да уђе у ЕУ, на којем путу ће Поглавље 27 о заштити околине "бити најтеже и наскупље савладати".
"Најбитније је здравље грађана, али неке локалне средине се потпуно оглушују о препоруке. Никоме није драго да иде казненим одредбама, али ако буде требало, покренућемо и то", упозорава Пашалић и подсећа да је његова канцеларија ресорном министарству у петак предала "мишљење и рокове у којим очекујемо да нас упознају шта мисле да раде".
"Није популарно да поред постојећих (епидемиолошких ) мера се доносе нове, али ако је то у интересу здравља грађана, онда се то мора учинити", упозорава заштитник.
Побољшати стање у домовима за одрасле и децу
Говорећи о прошломесечном неуспелом покушају контроле у Дому за одрасла инвалидна лица у Земуну, када представницима Заштитника грађана није дозвољено да уђу у ту институцију, он подсећа на члан 21 Закона о Заштитнику грађана који му дозвољава да уђе у сваку институцију, када је то од значаја за поступак који води.
Истиче да запослени институције Заштитника када обилазе институције, попут сличних домова, "иду под пуном заштитном опремом, тако да никог не доводе у ризик".
"Изненадило ме је што је министарство (за рад, запошљавање и социјалну политику) ставило забрану на те институције", каже Пашалић.
Каже да им највећи број притужаба стиже не само што, у условима корона-кризе, рођаци не могу да посете штићенике домова, већ и због стања тих људи у домовима.
"Потпуно разумем епидемиолошке мере, увек смо се држали мера, али говори се о њиховом статусу и да ли се њихов третман, не само у овим условима него и иначе, побољшао", указује Пашалић и подсећа на случај дома у Сремчици, који је више пута лично обилазио, истичући да статус штићеника тог дома мора бити много бољи него што је сада: "најпре бољи услови, а друго њихово увођење у нормалан живот, преко одређених активности које би дом морао да им пружи".
На питање ко је одговоран за такву ситуацију у домовима он истиче да "не можете упрети прстом на једну или више особа - то је ланац одговорности, од оних који управљају тим домовима па до ресорног министарства, које треба да све контролише. Имате изузетне људе који преко својих могућности учине да тамо живот буде добар, али имате и ситуације потпуног занемаривања обавеза за које су ти људи плаћени".
Озбиљан проблем насиља над женама
Указује и на озбиљан проблем насиља над женама, истичући да су оне најчешће на његовој мети, много више од мушкараца, јер су "незаштићене".
"Проблем је у томе што мора прво да се препозна насиље као нешто што нас окружује и што смо деценијама прећуткивали... Дозвољава се, чак и у јавном оглашавању, да неко вербално врши насиље и тиме оправдава такав однос према женама. Једини начин је да се овакве појаве строго санкционишу. Сарадња између центара за социјални рад, полиције и судова мора да профункционише", наводи Пашалић.
"Женама које су преживеле насиље мора се омогућити бесплатан преглед, како би лакше било доказано насиље над њима на суду. Жене често одустају од сведочења", каже он.
Заштитник грађана је, после протеста родитеља деце оболеле од спиналне мишићне атрофије, која осам месеци чекају на једини лек док им се у међувремену здравствено стање погоршава, покренуо по сопственој иницијативи поступке контроле правилности и законитости рада Републичког фонда за здравствено осигурање и београдске Клинике за неурологију и психијатрију за децу и омладину.
"У питању је лек који није прошао сва клиничка испитивања... Треба убрзати цео поступак, у зависности од тренутних околности, али не можемо зато што нас је спопала пандемија да ускратимо ту децу за једини могући лек", истиче Пашалић и додаје да треба да се убрзају сви поступци и да се лек што пре нађе на позитивној листи.
|