Српске власти су изразиле интересовање за нови програм са Међународним монетарним фондом (ММФ), који и на даље не би подразумевао повлачење средстава ове међународне институције, кажу у Фонду.

Пише: ФоНет

19. јануара 2021. 10.33

Фото: EPA-EFE/ JIM LO SCALZO

Србија је почетком јануара окончала са ММФ програм подржан Инструментом за координацију политике (The Policy Coordination Instrument - PCI), а који је одобрен јула 2018. године на период од 30 месеци, без предвиђеног повлачења финансијских средстава.

"За нови аранжман са Фондом биће потребан не само споразум о фискалним, монетарним и финансијским политикама, већ и амбициозна реформска агенда коју би ММФ могао да одобри и подржи", каже за Бизнис.рс шеф Канцеларије ММФ за Србију Себастиан Соса,.

Соса констатује да је Србија једна од неколико земаља у региону која се није обраћала Фонду за финансијску помоћ током трајања пандемије ковид-19.

"Трошак финансијског одговора на кризу, заједно са падом прихода услед пада привредних активности, донели су фискални дефицит од готово девет одсто БДП у 2020. години. Међутим, Србија је успела да подмири своје веће потребе за финансирање преко тржишта обвезница, међународном и домаћем. После кратког периода погоршања услова за финансирање у априлу прошле године, Србија је већ почетком маја успела да се врати на међународно тржиште, емитовањем еврообвезница у вредности од две милијарде евра", каже Соса.

"У децембру 2020. године успешно је емитована и серија десетогодишњих еврообвезница, вредна 1,2 милијарде долара, са релативно ниском каматном стопом. Потражња локалних банака у Србији за државним хартијама од вредности опоравила се од маја, међународне финансијске институције, не само ММФ, нуде значајна средства за финасирање, а ту су и билатерални зајмови. Гледајући екстерни сектор, потребе платног биланса Србије су остале под контролом, упркос наглом смањењу дознака и директних страних инвестиција. Девизне резерве су, заправо, остале углавном стабилне током 2020. године", казао је Соса.

Пад привредног раста у 2020. године је међу најнижим у Европи, а Соса објашњава да за то има више разлога.

"Недавна процена је да ће пад реалног БДП у 2020. години у Србији бити само 1,1 одсто. То је условљено, пре свега, снажним растом са којим је Србија у кризу ушла - тај раст је у првом кварталу 2020. године био 5,2 одсто у односу на исти период 2019. године. Друго, структура српске економије је таква да има скроман удео сектора у којима су међуљудски контакти интензивни, као што је туризам и релативно висок удео пољопривреде и прехрамбене индустрије, који су у пандемији мање погођени. Коначно, значајан је и одговор државе која је подржала предузећа и очување радних места. Међутим, упркос том нижем паду економске активности у овој години, утицај пандемије је и даље значајан, па су пројекције да ће реални БДП у 2022. години бити за четири процента нижи од пројекција које су дате пре ковид-19 кризе", наглашава Соса.

Соса додаје и да је, уз подршку Фонда, Србија спровела озбиљне кораке у смањењу економских и социјалних последица пандемије.

"Фискални пакет које су усвојиле српске власти је један од највећих у односу на упоредиве земље Европе. Пакет подразумева повећање давања за здравство, субвенције за зараде, новчане трансфере свим пунолетним грађанима, као и шему државних гаранција за банкарске зајмове малим и средњим предузећима. Централна банка смањила је референтну каматну стопу, упумпала ликвидност у банкарски сектор и увела мораторијум на отплату зајмова. Истовремено, реформе којима је циљ јачање управљања државних предузећа и оснаживање тржишта капитала су одложене. Нису спроведене ни реформе запошљавања у јавном сектору, као ни реформе система зарада државних службеника", изјавио је шеф мисије ММФ у Србији.

Извор