АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
26.01.2021.
ЗАБРИЊАВАЈУЋИ И ФРАПАНТАН ПОДАТАК ЗА СРБИЈУ: 850.000
Извор: Блиц уторак, 26.01.2021.
Танјуг/Никола Анђић
Београд -- У Србији око 14 одсто становништва, прецизније 850.000 одраслих људи, нема завршену основну школу, иако је она по закону обавезна.
Истовремено, диплому стеченог средњег образовања у нашој земљи нема свака пета особа, пише Блиц.
Поражавајући је и податак да је у Србији 2,68 одсто становништва без школске спреме, 11 одсто са непотпуним основним образовањем, а 20,76 одсто са основним образовањем, док је неписмених скоро два одсто (1,96).
Професорка Филозофског факултета у Београду и андрагог Катарина Поповић каже за "Блиц" да је из године у годину све већи број људи који немају основно образовање, а то потврђује и чињеница да имамо трећину становништва које има максимално основну школу, док средњу школу није ни покушало да упише.
"Та статистика се на претходном попису и нешто побољшала. Укупан број комплетно неписмених се чак и смањио, али то није ни за какву утеху.
Сам број људи који нису донекле завршили основну школу је огроман, али број оних који су максимално завршили основну школу, када саберете податке о становништву које има максимално основну школу, је негде испод 34 одсто", каже она.
Према њеним речима, андрагози такве људе сврставају у функционално неписмене, који могу да оду у крајност, односно у потпуну неписменост.
"То значи да у групи имате оне који буквално не знају да напишу једну реченицу, они који могу да прочитају крупне наслове или да прате турску или шпанску серију, па до оних који могу да се сналазе у свакодневном животу, али са вештином писмености нису владали у довољној мери да унапреде квалитет свог живота, јер рецимо не могу да прочитају упутство за лек, што мислим да је забрињавајуће", прича нам проф. Поповић.
Према појединим истраживањима поводом Међународног дана писмености, Србија је у 20. век ушла са скоро 80 одсто неписмених, да би се тај број између два светска рата смањио на 50 одсто.
У периоду социјалистичког режима тај проценат је додатно смањиван, али ни та држава није обраћала пажњу на онај део становништва који је напуштао основну школу, а који су чинили претежно Роми и сеоска популација.
Такође, крио се и проценат деце са посебним потребама и она нису слата у школу, па су фактички остајала, нарочито она која нису у породицама интелектуалаца, без икаквог образовања.
|