АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
17.02.2021.
ИЗМЕНЕ ЗАКОНА: ПЛАТА ЗА ТРУДНИЦЕ НА БОЛОВАЊУ И БЕЗ УПЛАЋЕНИХ ДОПРИНОСА
Н1/ БИЗНИС Аутор:Даниела Илић Красић 17. феб. 2021
Фото: Shutterstock
Исплата зараде трудницама на боловању и у случају када им послодавац не уплати доприносе новина је предвиђена изменама Закона о здравственом осигурању. Овај пропис још је у форми нацрта и на јавној расправи је до краја фебруара. Саговорнице портала Н1 подсећају да према тренутним прописима ниједна трудница, којој послодавац не уплаћује доприносе, не може да прима плату током трудничког боловања. Нацртом се, такође, предвиђа да лекари, а не запослени, достављају дознаке о боловању послодавцима, што би, према њиховом мишљењу, требало да скрати процедуру трудницама омогући - бржу исплату накнада.
"Осигураници из члана 72. овог закона у случају привремене спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће, остварују права из обавезног здравственог осигурања без обзира да ли је уплаћен доспели допринос", стоји у нацрту новог, измењеног Закона о здравственом осигурању.
Како се наводи у образложењу овог прописа, то подразумева и право на накнаду зараде због привремене спречености за рад, "што није случај према важећем решењу".
Јасмина Михњак, уредница родитељског портала Бебац.цом, који је недавно указао на проблем умањених зарада породиљама због лошег тумачења државне уредбе којим се одложени порези и доприноси сматрају - плаћеним, истиче да овакве измене закона управо спречавају такве ствари.
"Прво, треба разликовати накнаду за време трудичког боловања и накнаду за време породиљског боловања. Трудничко боловање се регулише Законом о здравственом осигурању, а породиљско Законом о финансијској подршци породици с децом. За једно је надлежно МИнистарство здравља, а друго је под Министарством за рад", објашњава Јасмина Михњак за портал Н1 .
Промена процедуре
Она истиче да се, уз измене закона којим се предвиђа исплата накнаде зараде трудницама и у случају када послодавац не уплати доприносе, мења и процедура око подношења захтева за исплату накнада зараде.
"Према том нацрту, жена више неће носити послодавцу дознаке о трудничком боловању, већ ће то урадити лекари, електронским путем. Пошто је у току јавна расправа, послали смо надлежном министарству допис са питањем да ли ће у истом тренутку и РФЗО добити те дознаке да је трудница спречена за рад, или то треба да уради послодавац. Ако то треба да уради послодавац, у закон мора да се дода још један члан који ће дефинисати рок у ком то треба да учини. Ово из разлога да се процедура не би продужавала и да не би било кашњења у исплати. Уколико и РФЗО добије одмах обавештење да је жена спречена за рад, скраћено је и време у коме РФЗО треба да исплати новац", објашњава Михњак.
Како додаје, накнаду зарада за труднице на боловању сада би требало да обрачунава РФЗО, а не послодавац, тако да и то доприноси убрзавању процедуре.
Идеја на путу остварења
Јована Ружичић, оснивачица удружења Центар за маме за портал Н1 истиче да је свака мера која подржава породице, труднице и породиље - добра мера.
Зашто касни исплата трудничког боловања
"Промена Закона о здравственом осигурању, из најава, звучи да би могла да буде добра за труднице. Држава је препознала проблем запослених жена које када остану трудне сазнају да им послодавац није месецима уплаћивао доприносе. То их одмах ограничава и у смислу породиљске накнаде, а итекако утиче и на то да ли ће имати здравствено осигурање. Из искуства које чујемо од мама, често су на овај начин оштећене жене које раде на слабо плаћеним пословима", истиче Јована Ружичић.
Са коначном оценом предложеног решења, ипак, жели да сачека. "Ово, према најавама звучи да може да буде значајна подршка трудницама, али ћу, поучена искуством, сачувати хвалу када се уверимо да је све у реду, јер се дешавало да се добра идеја изгуби на путу од најаве до њеног спровођења", истакла је Ружичић.
Како се сада обрачунавају плате
Јасмина Михњак објашњава како сада изгледа подношење захтева за накнаду плате током трудничког боловања. "По тренутном законском решењу, трудница доноси дознаке послодавцу. Онда послодавац обрачунава накнаду зараде, плати порезе и доприносе за све раднике, укључујући и трудницу. Потом све то подноси у РФЗО, који има рок од 30 дана да провери да ли је накнада добро обрачуната - обрачун се, практично, ради два пута. Тек потом РФЗО исплаћује новац послодавцу. Послодавац трудници на боловању може да исплати плату кад и свима, па да му онда РФЗО рефундира трошкове, или је може да чека ту исплату од Фонда, што је у појединим фирмама једина опција, јер нема могућност да плати ту накнаду унапред. Зато је и долазило до тих кашњења", наводи Михњак.
Кад РФЗО уплати новац послодавцу, он иде на посебан рачун за боловања. Послодавац има рок од три дана да исплати новац трудници, иначе мора новац да врати са каматом. На питање да ли брзина исплате накнаде зараде трудницама зависи од послодавца, Јасмина Михњак каже - пре од доброг рачуновође.
"Битно је ко ради обрачун плата. Имали смо кашњења трудничких накнада и у државним фирмама. На пример, када један рачуновођа ради обрачун плата за више школа. Док он покупи све дознаке, па уради обрачуне, па их преда... Та административна заврзлама је и доводила до великих кашњења", указује Михњак.
Док труднице накнаду своје зараде на боловању добијају од послодавца (коме РФЗО рефундира тај износ), породиљама држава директно уплаћује плате. Из тог разлога се уплате породиљама раде на нивоу локалних самоуправа - директно тудницама на рачун.
|