АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
02.03.2021.
ЕКОНОМИЈАБрадаш: У СРБИЈИ ПОЛА МИЛИОНА АПСОЛУТНО СИРОМАШНИХ, А СМАЊУЈЕ СЕ СОЦИЈАЛНА ПОМОЋ
У Србији више од два милиона грађана живи у ризику од сиромаштва или социјалне искључености, а око пола милиона у апсолутном сиромаштву јер немају новац ни за егзистенцијалне потребе, али социјалну заштиту из године у годину ужива све мањи број угрожених, рекла је данас истраживачица у Фондацији Центар за демократију Сарита Брадаш.
Пише: Бета 02. марта 2021. 10.11
Фото: Бета/Драган Гојић
Она је, коментаришући Закон о социјалној карти који је јуче ступио на снагу, рекла за Бету да је социјалну помоћ у 2019. години примало 226.897 грађана што је у односу на 2012. годину десет одсто мање.
Додала је да је смањен и број корисника дечијег додатка у односу на 2012. годину за 28 одсто и прима га 226.289 деце.
"Уместо усвајања докумената који ће успоставити систем социјалне заштите тако да свака особа којој је то потребно оствари право на социјалну помоћ и то такву да омогући, не само заштиту од сиромаштва и социјалне искључености, већ и достојанствен живот, Скупштина Србије је усвојила Закон о социјалној карти који је безизлаз из сиромаштва", рекла је Брадаш.
Циљ доношења Закона о социјалној карти је, како је у образложења навело Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, постојање јединствене и централизоване евиденције, у електронском облику која садржи тачне и ажурне податке о социјално-економском статусу ради ефикаснијег остваривања права и услуга социјалне заштите и праведније расподеле социјалне помоћи.
Доношење Закона о социјалним картама пре измена система социјалне заштите било би, како је рекла Брадаш, разумљиво када би имао за циљ да се утврди који појединци и породице су угрожени како би се омогућило признавање њихових права ради укључивања у програме подршке.
Подаци о учешћу сиромашних у укупном становништву, међутим, како је рекла, указују на "високу грешку искључености, односно да највећи број сиромашних нема приступ социјалној помоћи".
Уместо да се, како је рекла, повећава број корисника новчане социјалне помоћи он се смањује, па је у 2019. износио свега 3,1 одсто у укупном броју становништва.
Подаци о ниском обухвату и неадекватности новчаних социјалних давања, према речима Брадаш, треба да буду сигнал доносиоцима одлука да је потребно предузети мере како би се стање променило и прикупили ажурни подаци не само о корисницима програма социјалне помоћи, већ и о општој популацији.
По Закону о социјалној карти јасно је, како је оценила, да предлагач нема намеру да идентификује све оне у социјалној потреби будући да је "социјална карта јединствени регистар који садржи податке о појединцу и са њим повезаних лица о социјално-економском статусу, податке о врсти права и услуга из социјалне заштите које лице користи или је користило".
Брадаш је оценила да је "врло необично образложење зашто се не прикупљају подаци о општој популацији, а што је била једна од опција која је одбачена због заштите права на заштиту личних података".
Из тог образложења могло би се, према њеним речима, закључити да Закон о заштити података о личности не важи једнако за све кориснике социјалне заштите као и оне грађане који је не користе, а надлежно министарство као предлагач није дало образложење зашто тај закон онемогућава заштиту личних података за општу популацију, али омогућава за кориснике социјалних услуга.
Највећи број података ће ресорно министарство, како је навела, преузимати из Централног регистра становништва у којем се налазе подаци и за општу популацију.
"Зашто се онда доноси овакав закон? Из образложења Закона о социјалној карти сазнајемо да је намера да се смањи грешка искључености из права социјалне заштите тек декларативна, да не постоји намера да се повећа обухват и адекватност давања већ да су и постојећи корисници терет за буџет", рекла је Брадаш.
У образложењу Закона о социјалној карти наведено је, како је рекла да су "буџетска средства за социјалну заштиту велика, али су ипак ограничена јер је број корисника велик, па се мора водити рачуна о приоритетима у социјалној заштити".
То образложење предлагача закона, према њеним речима, није тачно јер када се упореде издвајања за те намене са издвајањима других земаља Србија даје најмање, а давања су неадекватна и обухват мали.
У 2018. години просек земаља ЕУ за трошкове социјалне заштите износи, како је рекла 27,9 одсто бруто домаћег производа (БДП), а за Србију 19,4 одсто.
Брадаш је рекла да се у извештајима Европске комисије о напретку Србије у области социјалне укључености и заштите из године у годину понавља иста оцена да су обухват и адекватност новчаних давања недовољни да покрију основне потребе.
Додала је то значи да већина сиромашних не остварује право на социјалну новчану помоћ, а они који то право остварују ни уз новчана давања не могу да задовоље ни основне потребе.
Разлог за мали обухват и неадекватност давања је, према њеним речима, врло ниско постављена линија административног сиромаштва коју утврђују држава на основу увида у материјалног стање грађана. Та линија је, како је рекла, далеко испод линије апсолутног сиромаштва која означава минимум, неопходан за задовољење егистенцијалних потреба.
"Праг административног сиромаштва нижи је за трећину од прага апсолутног сиромаштва што значи да особа која је остварила право на новчану социјалну помоћ не може да задовољи основне егзистенцијалне потребе, а да би достигла линију релативног сиромаштва потребан јој је двоструки износ социјалне помоћи", рекла је Брадаш.
Предлагачи Закона о социјалној карти имали су, како је рекла, врло специфично разумевање праведности која се по њима постиже на начин да ће права остваривати само они којима је помоћ потребна и који испуњавају услове, и биће искључени сви они који су "грешком" укључени у права, при чему се не наводи ни један податак о грешци укључености.
"Помоћ је потребна свима који не могу да задовоље основне егзистенцијалне услове, али држава Србија као не-социјална држава се изузима из обавезе да кроз социјалну политику обезбеди материјална и нематеријална добра за достојанствен живот што је широко прихваћена дефиниција праведност, већ узима од сиромашних да би дала сиромашнијим", рекла је Брадаш.
У прилог томе, како је рекла, говори и то да је разлог доношења закона спречавање злоупотреба, а "последњи покушај спречавања злоупотреба било је усвајање измена Закона о финансијској подршци породици са децом када се држава обрачунала са 'трудничком мафијом' на начин да је умањила права трудницама и породиљама".
Подаци који се, како је навела према Закону о социјалној карти прикупљају о покретној имовини корисника социјалне заштите детаљнији су од података о покретној имовини коју Агенција за спречавање корупције тражи од јавних функционера.
"До предлагања овог закона нисмо знали да сиромашни располажу арсеналом оружја па их треба обезоружати (лишити социјалне заштите) тако што ће се из базе података Министарства унутрашњих послова преузети подаци о власништву над оружјем као и о возилима од марке до снаге мотора, али не и подаци из центара за социјални рад о адекватноси (квалитету) стамбеног простора или о доступности здравственим и образовним услугама", рекла је Брадаш.
|