АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
22.04.2021.
ПОМОЋ ЗА НЕЗАПОСЛЕНЕ СТИЖЕ У ЈУНУ
Због престанка дејства прошлогодишњих владиних мера подршке привреди, отварања нових јавних позива НСЗ-а, али и најављених једнократних 60 евра помоћи порастао број незапослених на бироу рада
Сви незапослени који су се до 15. априла пријавили на евиденцију Националне службе за запошљавање добиће једнократно, у оквиру пакета економске помоћи, додатних 60 евра, а они који су се обрели на бироу после тог датума моћи ће да користе друга права и услуге ове службе, али не и да рачунају на назначену помоћ државе. То правило почело је да важи од дана када је Влада Србије усвојила предлог ребаланса буџета, у којем су издвојена и додатна средства за незапослене, што је отприлике 4,3 милијарде динара.
Исплата помоћи почеће у јуну, без претходне пријаве. Из Националне службе за запошљавање подсећају да активних тражилаца запослења има око 540.000, али и да је тај број порастао, вероватно зато што су многи желели да добију помоћ државе, али и због престанка дејства прошлогодишњих владиних мера подршке привреди и отварања нових јавних позива НСЗ-а.
Зоран Мартиновић, директор НСЗ-а, прецизирао је да је реч о око 600.000 оних који могу да рачунају на ову врсту помоћи. Недавно је навео и да постоји више разлога за повећање броја незапослених у односу на исти период лане, а један од њих је и најављена једнократна помоћ, због чега је примећен већи прилив грађана на биро из категорије неактивних.
У прва два месеца ове године детектован је и већи број новајлија из радног односа, јер је дејство владиних мера подршке привреди престало крајем 2020, тако да је од почетка ове године дошло до пораста броја незапослених за око 3,9 одсто.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, не види у порасту броја незапослених ништа чудно. Сматра и да је сасвим реално рећи да је број грађана без посла већи од оног којим баратају биро рада и анкета о радној снази.
- Нема дилеме да је много више незапослених од броја оних који су пријављени на евиденцији, што се сада и показало. То зна и Национална служба и власт. Заводи за запошљавање недовољно стимулишу људе да остану на евиденцији, пошто тамо не налазе посао, већ су ту само да би остварили право на накнаду и осигурање. Сем тога, многи међу стварно незапосленима се нису ни пријавили на биро, неки су једноставно пропустили ту шансу, а држава све њих ипак посматра као грађане који имају запослење. У томе је сав апсурд и због тога би требало све то да исправи нека нова анкета о радној снази - уверен је проф. Савић.
У овој години укупно је издвојено 5,75 милијарди динара, првенствено за подршку онима који теже долазе до запослења, попут младих без средњег образовања, старијих од 50 година, особа са инвалидитетом, Рома, дугорочно незапослених, корисника новчане социјалне помоћи и жртава породичног насиља. Од целокупног износа, 550 милиона динара директно је усмерено на запошљавање особа са инвалидитетом. Сви програми су углавном намењени приватном сектору, осим јавних радова и стручне праксе, за које може да конкурише и јавни сектор, с обзиром на то да је идеја државе да помогне реални сектор у одржавању стабилности пословања и постојећег нивоа запослености.
|