АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
19.10.2021.
БЛИЦ / БИЗНИС / СТРАТЕГИЈАСТРЕС НА ПОСЛУ УСКОРО И ЗВАНИЧНА ДИЈАГНОЗА НА УДАРУ МЕНАЏЕРИ "НОВОГ ДОБА", АЛИ И ЈОШ НЕКОЛИКО ПРОФЕСИЈА
А. Ј. 19.10.2021. 07:50
"Burnout" или хронични стрес на послу који није успешно превазиђен, од следеће године ће бити уврштен међу званичне здравствене дијагнозе. Синдром сагоревања постао је један од термина којима многи запослени описују своју свакодневницу на радном месту, а ускоро ће бити признат и као повод за боловање уз одређену терапију, пише Euronews.
Светска здравствена организација га је уврстила у 11. издање приручника Међународне класификације болести, а државе чланице СЗО, међу којима је и Србија, би требало да почну да га примењују у здравственим установама од 1. јануара.
Здравствени радници, међутим, кажу да се још не зна када би нови шифрарник болести могао да почне да се примењује и у Србији. Специјалиста медицине рада и професор Мединицинског факултета у Београду др Петар Булат каже да је за увођење нових правила потребно време, јер је у питању компликован процес и огроман посао, а да ће сигурно бити одређен и прелазни период у којем ће доћи до промене кодова и постојећих дијагноза.
Симптоми "нове болести" су исцрпљеност, несаница, главобоља, висок притисак, пад имунтитета, осећај празнине, поремећаји концентрације, заборављање, нервоза, преосетљивост... На послу се смањује ефикасност, а често долази и до кашњења, повлачење у себе, изолације од колега.
ФОТО: SHUTTERSTOCK_105421988/ РАС СРБИЈА
Професор сматра да лекари у нашој земљи неће често прибегавати овој дијагнози, јер је "сама њена потврда веома компликована" пошто су њени симптоми карактеристични и за неке друге дијагнозе, пише Euronews.
- Изгарање на послу има сличне симптоме као депресија и још неке болести, само се другачије зове. Не верујем да ће се та нова шифра често користити, јер ће лекарима бити тешко да раздвоје да ли се ради о стресу због породичних или пословних проблема или је болест настала због комбинације свих тих фатора. Мислим да се неће упуштати у такве анализе, јер би то било тешко открити - сматра др Булат.
Које су професије у највећем ризику?
Он напомиње да су у највећем ризику од прекомерног рада и изгарања на послу лекари, просветни радници и новинари, али да је овај феномен веома присутан и код професионалних менаџера.
- Тај раскорак настаје када људи улажу много енергије у свој посао, а не добијају одговарајућу сатисфакцију. То је ситуација изневерених очекивања због чега особа почне психички да 'тоне'. То да ли ће такав човек нарушити здравље у оваквим ситуацијама зависи и од његове личности и способности да то превазиђе, јер ако нема породицу и пријатеље, то ће се на њега јаче одразити, него ако има подршку најближих - објашњава др Булат.
Бурноут карактеришу осећај недостатка енергије или исцрпљеност, негативна осећања или цинизам у вези с послом и смањена продуктивност. Јавља се као одговор на претерани и пролонгирани стрес који појединац свакодневно трпи на радном месту, и то је фаза коју карактерише психичка, физичка или свеопшта исцрпљеност.
Резултати међународне здравствене студије "Будућност здравља", коју је спровео Институт за истраживање тржишта Кантар хелт међу 18.000 испитаника у девет земаља, показује да је сваки други Европљанин (55%) доживео хроничну исцрпљеност на послу или нешто слично или да из личног искуства зна који су симптоми тог проблема. Иста студија показала је и да више од две трећине Срба пати од хроничне исцрпљености на послу или да је било на ивици исцрпљености.
Синдром изгарања на послу највише погађа Русе (72%), Србе (66%) и Пољаке (62%), док се мање од половине испитаника у Шпанији, Италији и Немачкој (49%), као и у Француској (44%), суочило са хроничном исцрпљеношћу на послу. Истраживање је показало и да већина испитаника сматра да је дужност послодавца да спроводи мере за очување здравља запослених на радном месту.
Утицај короне на психичко здравље запослених
Значајан утицај на психичко здравље запослених у последњих годину и по дана имали су и нови услови рада због епидемије вируса корона. Резултати истраживања Савеза самосталних синдиката Србије показали су да је сваком трећем запосленом у Србији било угрожено ментално здравље током пандемије, а последице коронавируса су највише оставиле трага на психи жена и запослених између 35 и 50 година, који су најтеже поднели све негативне последице које је проузроковала пандемија.
- Пандемија је допринела и додатном стресу на раду, који пријављује чак 63% запослених, као и код сваког трећег на којег су негативно утицале промене у начину рада и радној атмосфери - наводе у савезу самосталних синдиката.
Истраживање је урађено на узорку од 610 испитаника из готово свих већих места и градова Србије, а узорак је укључивао испитанике оба пола из јавног и приватног сектора, с тим што је већина испитаника из јавног сектора. С обзиром на податак да је у узорку 30 одсто било позитивно на коронавирус, скоро половина испитаника је указала на стрес изазван страхом да се зараза може донети својим укућанима, док је страх за властиту сигурност и недостатак заштитне опреме пријавио незнатан број испитаника, пише Euronews.
|