АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
21.01.2022.
КОРУПЦИЈА ПОСКУПЉУЈЕ ИНФРАСТРУКТУРНЕ ПРОЈЕКТЕ У СРБИЈИ
Фото: Pixabay
21.01.2022. 11:21 Глобална иницијатива против транснационалног организованог криминала (ГИ-ТОЦ)
Коруптивна пракса у Србији повећава цене које се плаћају страним инвеститорима у инфраструктури у неким случајевима за чак 20 или 30 одсто, али нема институционалног одговора који би то доказао односно спречио. Студија трошкова изградње аутопута у Србији указује да је цена коју плац́амо кинеским инфраструктурним партнерима веће за скоро трећину у односу на конкуренате који нису изабрани. Али, овакво потенцијално неетичко пословање није ограничено само на кинеске компаније, наводи се у најновијем извештају који је објавила Глобална иницијатива против транснационалног организованог криминала (ГИ-ТОЦ).
Та међународна невладина организација као пример наводи и француски инфраструктурни гигант ВИНЦИ, који је концесиони уговор за београдски аеродром добио "по сумњиво доброј цени" од 501 милион долара за двадесетпетогодишњу концесију.
Русија такође нуди велике позајмице за инфраструктурне пројекте, у замену за ангажовање руских извођача.
На пример, један уговор о развоју железнице, вредан 1,2 милијарде долара, финансиран је углавном руском позајмицом, а 70 одсто радова додељено је руским железничким извођачима.
"Зато што је за већину ових пројеката, према меморандуму о разумевању или уговорима о финансирању, јасно наведено да 85 одсто износа пројекта позајмљујемо од кинеске банке. Осталих 15 одсто Србија финансира из додатних средстава", навео је један од саговорника у истраживању.
Милиони евра од илегалних финансијских токова (ИФТ)
путују кроз Босну и Херцеговину, Црну Гору и Србију сваке године. Иако
корупција чини највећи део ових токова, и друге нелегалне активности су
заступљене у методологији ГИ-ТОЦ.
Посао кријумчарења миграната у 2020. години вредео је око између 8,5 и 10,5 милиона евра само у Србији, док се "сектор" прања новца од нелегалних активности процењује на између 1 и 2,5 милијарде евра. Сматра се да већина овог новца инвестира накнадно у секторе грађевине, некретнина, туризма и игара на срећу.
Додаје се и да је 6,5 одсто дувана у употреби нелегално у Србији, што је знатно боље у однсу на Црну Гору или Босну и Херцеговину, а да је само због трговине овом робом Западни Балкан ускраћен за више од 200 милиона евра пореза годишње.
Према проценама ГИ-ТОЦ, скоро 19 одсто свих радника у Србији прима плате у готовини, а обилује и недовољним и делимичним пријављивањем запослености.
"Проблем је посебно широко заступљен у малим и средњим предузећима и пољопривредном сектору. Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) има кампању против злоупотребе неформалне економије. Сматра да је неформална економија између 15 и 20 одсто у Србији. Процене Европске комисије су веће, око 27 одсто", додаје се у извештају.
|