АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
08.03.2022.
БЛИЦ БИЗНИС/ПРИВРЕДА И ФИНАНСИЈЕЖЕНЕ У ИТ СЕКТОРУ ЗАРАЂУЈУ 9,1 ОДСТО МАЊЕ ОД МУШКИХ КОЛЕГА "УЧЕШЋЕ ЖЕНА У СТЕМ": НА КОПАОНИК БИЗНИС ФОРУМУ И О РОДНОМ ЈАЗУ У НАУЦИ, ТЕХНОЛОГИЈИ, ИНЖЕЊЕРСТВУ И МАТЕМАТИЦИ
Током другог званичног дана овогодишњег Копаоник бизнис форума, Програм Уједињених нација за развиј (УНДП) у Србији и Рингиер организовали су панел под називом "Учешће жена у СТЕМ (наука, технологија, инжењерство и математика) областима у Србији".
Пише: Н. Д. В. 08.03.2022. 15:54
ФОТО: МЛАДЕН ШУРЈАНАЦ / РАС СРБИЈА Копаоник бизнис форум 2022 панел 23 Women in stem
Уводну реч на панелу имала је стална представница УНДП-а у Србији, Франсин Пикап, која је објаснила каква је ситуација са учешћем жена у СТЕМ, истакла неке од горућих проблема у области, као што је велики родни јаз у СТЕМ-у (удео жена на Западном Балкану у СТЕМ је око 14 одсто, док је у укупном броју запослених у ИКТ сектору мање од трећина жена), њиховим последицама, зашто је учествовање жена у овим делатностима битно, како проблеми могу да се реше, као и шта као друштво добијамо њиховим разрешењем.
На панелу, који је модерирао главни и одговорни уредник НИН-а, Милан Ћулибрк, учествовале су консултанткиња за сигурност у клауду у Мајкрософту, Јелена Братић, представница Регионалне мреже жена у СТЕМ на Западном Балкану, Татјана Кецојевић и ИТ предузетница, Зоја Кукић Ђорђевић.
Бранкица Јанковић, повереница за родну равноправност, није могла, силом прилика, да учествује на панелу, те је модератор прочитао њено писмо уместо ње.
Веће учешће жена у СТЕМ корисно је за цело друштво
У уводном излагању Франсин Пикап је на илустративним примерима приказала родни јаз, како у броју жена које студирају у СТЕМ областима (наука, технологија, инжењерство и математика), тако и на тржишту рада.
Заједничко истраживање УНДП-а и Регионалног савета за сарадњу (РЦЦ) показало је да је удео жена у СТЕМ занимањима на Западном Балкану само 14 одсто, каже Пикап.
Што се тиче Србије, она је истакла да према званичним подацима Републике Србије жене чине 71,2 одсто дипломаца у науци, математици и статистици.
- Ипак, у другим СТЕМ областима удео жена је значајно мањи. Мање од трећине, или око 28,6 одсто дипломаца у информационо-комуникационим технологијама су жене, рекла је стална представница УНДП-а у Србији, и додала да на тржишту рада удео жена наставља даље да опада.
ФОТО: МЛАДЕН ШУРЈАНАЦ / РАС СРБИЈА
Према Индексу родне равноправности за Србију, мање од четвртине, односно 21,6 одсто ИТ стручњака су жене. Поред тога, иако жене у ИКТ-у имају у просеку већа примања од других жена, оне и даље зарађују 9,1 одсто мање од својих мушких колега, наводи она.
Она је истакла да веће учешће жена у СТЕМ областима може имати низ користи за економију и цело друштво.
- Студија Европског института за родну равноправност открива да би већа радна снага у области СТЕМ, стечена укључивањем већег броја жена, довела до повећања БДП-а у ЕУ по глави становника до 3 одсто до 2050. године, или 820 милијарди евра, наводи она и додаје да студије показују да комбинација куповне моћи и утицаја жена има одлучујућу улогу у 70-80 процената свих куповина.
- Као тржиште, жене представљају прилику већу од Кине и Индије заједно, истиче Пикап.
Она је навела да глобално, само 10 одсто инвестиција одлази на стартапове које воде жене, а нове технологије које се развијају попут сетова за виртуелну реалност нису прилагођени женског физиологији.
Како би се повећало учешће и побољшала позиција жена у СТЕМ областима, истиче Пикап, требао би променити и даље доминантну перцепцију да су оне мушки домен у коме жене не могу да буду подједнако успешне.
- Како би подстакли више жена да се определе за каријере у ИКТ-у (информационо- комуникационим технологијама) морамо да имплементирамо више родносензитивних правила на радном месту, како би се лакше помирили посао и приватни живот и створило безбедно радно окружење за жене.
ФОТО: МЛАДЕН ШУРЈАНАЦ / РАС СРБИЈА Јелена Братић
За већи успех су потребне жене
- Тимови који имају избалансирано родно учешће су иновативнији и продуктивнији. Наша истраживања показују да компаније које имају 30 одсто жена руководећег кадра, профитабилније, агилније и да се лакше прилагођавају изазовима - каже Јелена Братић из Мајкрософта.
Она је истакла да у компанији имају посебан програм којим оснажују жене да преузму руководеће позиције.
- Пре свега зато што смо препознали да ако желимо да будемо успешни у будућности морамо да имамо веће учешће жена.
Мултидисциплинарност је битна за све нас
Татјана Кецојевић истиче да је неформално образовање веома важно да се жене прилагоде на брзе промене контекста у ком живимо. Све те новине је немогуће обухватити формалним образовањем, а неформално образовање може да помогне женама и оснажи их, каже Кецојевић.
ФОТО: МЛАДЕН ШУРЈАНАЦ / РАС СРБИЈА Татјана Кецојевић
- Један од начина да се у СТЕМ области укључе жене које немају запослење или које каријерно стагнирају је да прођу кроз програме преквалификација, да би могле да се прилагоде променама на тржишту рада, истиче она и додаје да би учествовање државе у томе додатно помогло.
- Решавање највећих изазова данашњице, попут климатских промена, је разлог да се повежемо и регионално. Проблем са којим се Србија суочава не разликује се од оног са чим се суочава Хрватска или Северна Македонија, каже Кецојевић одговарајући на питање модератора о значају регионалног умрежавања.
У ИТ сектору је доста лепо радити
Зоја Кукић је навела да привлачење и задржавање жена У ИТ компанијама није трошак, већ улагање те не мора да буде скупо.
Она је истакла да постоји потреба да се води рачуна и о зарадама.
- Жене из неког разлога ређе преговарају о плати. Просто треба и послодавац да буде свестан тога. Ако је мање плаћате она ће бити мање продуктивна, наводи она.
ФОТО: МЛАДЕН ШУРЈАНАЦ / РАС СРБИЈА Зорја Кукић
Најбољи начин, наводи она, да се реши низ ових проблема, је укључити жену у менаџмент која би се бавила свим проблемима жена на радном месту.
- Невероватно је како смо ми дошли до тога да смо од професије где је пионир била жена, направили мушку професију. За 10 година према истраживању 9 од 10 занимања ће захтевати високе дигиталне вештине да разумете шта се дешава испод .
ФОТО: МЛАДЕН ШУРЈАНАЦ / РАС СРБИЈА
Она је и образложила зашто девојчице губе интересовање за ИТ.
- Ви кренете и хоћете да их упишете у школу програмирања, а њих тамо уче да праве видео игре што је атрактивније дечацима. На Амазону имате гомилу техничких играча, то су роботи, плави роботи, возила, грађевинске машине. Врло је јасно ко је циљна група, додаје она.
- Ми се вртимо у зачараном кругу, где постоји стереотип са једне стране да је то мушка индустрија, а са друге стране причамо да нам треба више жена, закључује Кукић.
|