АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
10.05.2022.
ПОЛИТИКА/РАДНА ПРАВАНОВИ ПРОТЕСТ НАУЧНИХ РАДНИЦА И РАДНИКА
Данас је у Београду организована протестна шетња научних радника у којој је учествовало стотињак запослених у научним и научно-образовним институцијама. Разлог за организовање овог протеста је неуспех преговора са Владом Србије и информације да се у појединим научним институтима наслућују откази научним радницима.
Стефан Алексић 10.05.2022.
Протест научника у Београду. Фото: Стефан Алексић
На протесту су се могли видети транспаренти са порукама "Сигуран посао за научнике" и - један који заиста коначно евоцира и готово заборављени захтев традиционално везан за радничке покрете - "Једнака плата за једнак рад". Протестна шетња је кренула од зграде Ректората и кретала се улицама Београда а организатор је био Синдикат науке и Кампања за достојанствен рад у науци.
Подсећамо да се радничка и синдикална борба научних радника развија већ неколико месеци, да је до сада одржано већ четири протеста, те да је у питању тек један део нешто ширег напора за побољшање и повећање видљивости проблема научних радника у Србији. Такође, подсећамо и на то да је најургентнији проблем са којим се суочавају научници и научнице тиче њиховог радног статуса: многи научници раде на основу уговора на одређено време, а институционално финансирање науке се бескрајно помера и одлаже. Па као последица тога, многи научни радници у Србији примају плате на основу категоризације из далеке 2011. године.
Но, то је само један од проблема. Као што смо писали раније, захтеви кампање су да се у науци обезбеди доследна примена радног законодавства, сигуран посао за све научнике и једнаке плате за једнак рад, а од почетка кампање реализован је низ активности, од уличних акција, преко протеста, до одржавања трибина на тему остваривања достојанствених услова рада у сектору науке, па је за очекивати да се активности наставе и у будућности.
Информација је од злата, али ни коментар није за бацање, па стога хајдемо дати један кратки и слободни. Дакле, неколико ствари је овде битно: прва је свакако да научни радници коначно успевају да артикулишу и своје захтеве и своје организовање. Друга је да сада коначно успевају и да артикулишу своје проблеме као неке колективне и радничке проблеме, опирући се глобалном тренду бескрајне индивидуализације одговорности за социјалне положаје (читај: недаће).
Али, са друге стране, научним радницима се не пише добро на дуги рок: "наука"- дуго не без разлога привилеговани облик стварања знања о свету око нас - данас се налази на ниским гранама. Јер, наука је и хоризонтално и вертикално колективни напор - не важи безвезе за науку исто оно што важи и за љубав: да расте само ако дели - а колективне ствари, посебно оне које су структурно условљене да буду колективне, су данас омражене. А када су омражене, онда ће се целокупни политичко-економски механизам потрудити да их економски и дискурзивно унизи, па није ни за чуђење то што се данас научни радници смарају мастиљавцима и џабалебарошима, дангубама које не стварају профит, нити то што се последњих година експоненцијално увећава број (лоших) медијских урадака форматираних према сервилној матрици која објашњава зашто предузетници радије запошљавају оне који нису завршили факултете.
Јер, данас су привилеговани они облици стварања знања (или радије: онога што само личи на знање) који имају капацитет да на концу легитимишу и репродукују социјалне и класне разлике. Другим речима, данас је привилегован "предузетнички тип знања", знање које настаје као еманација предузетничке воље и снаге, знање које у извесном смислу подсећа и на шмитовски децизионизам: привилеговано знање данас је оно које је настало одлуком и вољом предузетника.
|