АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
13.01.2012.
Мобинг: ПСИХИЧКО ЗЛОСТАВЉАЊЕ НА РАДУ КАКО СЕ СПРЕЧАВА И КАКО СЕ ЛЕЧИ
Аутор Тијана Живковић 2012/1/13 Текстови истог аутора: Психолошке реакције на губитак
Право на рад, које је зајемчено међународним конвенцијама и националним уставима, истовремено треба схватити као право на достојанствен рад. Међутим, да ли особа која свакодневно трпи психичко, неретко и физичко малтретирање ужива ово право? Рад представља процес који се мора одвијати уз уважавање личности радника, и свака супротност оваквом раду указује на принудни или ропски рад. Иако би у савременом свету овакав рад требало да представља историјску категорију, елементи ропског рада су, на жалост, још увек присутни. Достојанство на раду је тешко остварити, и то управо захваљујући савременим облицима ропског рада, укључујући и дискриминацију на раду, психичко злостављање (мобинг), сексуално узнемиравање и повреде права приватности на раду.
Мобинг је специфично понашање којим, на радном месту, једна особа или више њих, дуже време, психички или физички злоставља и понижава другу особу, у намери да угрози њен углед, част, људско достојанство и интегритет личности. Овакво злостављање често се наставља све док злостављана особа не напусти радну средину, и у том смислу мобинг представља много више од повремених конфликата и сплеткарења мањег обима, који су карактеристични за већину организација. Разлог томе је што се мобинг изједначава са правом агресијом која се одвија у етапама и испланирано. Према месту настанка, према томе ко га спроводи, као и према мотивима настанка мобинг се јавља као вертикални и као хоризонтални мобинг.
Вертикални мобинг постоји када претпостављени злоставља једног подређеног радника, или једног по једног запосленог, док не уништи целу групу. Према истраживањема оваква врста мобинга заступљена је у 45% случајева. Вертикални мобинг постоји и када једна група радника злоставља претпостављеног, што се дешава у 5% случајева.
Хоризонтални мобинг је заступљенији, и јавља се у 55% случајева. Он се одвија између радника на једнаком положају. Осећај угрожености, љубомора и завист могу да подстакну жељу да се елиминише неки колега, нарочито ако постоји услов да његова елиминација доведе до напретка у каријери.
У стручној литератури је присутна и подела на вербални, невербални, стратешки и емотивни мобинг. Вербални мобинг карактерише систематско јавно понижавање и омаловажавање, док се невербални мобинг карактерише као смишљено занемаривање особе, ћутање, искључивање из већине активности... Стратешки мобинг се везује за политику власника фирме или управљачке структуре о потреби смањења броја запослених, који се најчешће јавно не истиче, а спроводи се организованим мобинг активностима у циљу да запослени сам напусти фирму, не тражећи за себе отпремнину или неку другу погодност. Емотивни мобинг се одвија на личном нивоу, и покретач овакве врсте мобинга је најчешће завист, љубомора, злоба, антипатија итд. Активности мобинга немају увек чисто негативни карактер, али ако су коришћене учестало и током дужег временског периода, а у намери да узнемиравају и муче, њихова садржина се мења и претвара се у опасно оружје комуникације. Типлогија напада, тј. непријатељских активности се може поделити у пет категорија: напад на могућност адекватног комуницирања (искључивање из разговора, стално прекидање, викање, понижавајући гестови-мимике); напад на могућност одржавања социјалних односа (изолација жртве-премешта се у просторију далеко од колега, не позива се на заједничке састанке, прославе, неформална дружења); напад на личну репутацију (лажне приче о жртви и њеном пословном и приватном животу, оговарање, исмејавање); напад на квалитет професионалног рада (сталне и неосноване критике, претерана контрола, стална кажњавања, одузимање средстава за рад, тзв. "синдром празног стола", или затрпавање жртве радним задацима са кратким роковима, тзв. "синдром препуног стола"); напад на физичко здравље (присиљавање на обављање задатака који угрожавају здравље, претња физичким нападима, сексуално узнемиравање и сл.).
Мобери (злостављачи) најчешће су лица која су мање радно и стручно способна, али су политички и слично моћни субјекти. Углавном се ради о особама са недостатком самопоштовања, које то прикривају понижавањем и иживљавањем над подређеним особама. На жалост, њима се доста често придружују и остали радници, и то из страха да и сами не постану жртве мобинга, усвајајући познату изреку "Ако не можеш против њих, придружи им се".
Насупрот незадовољним и исфрустрираним моберима, жртве мобинга су углавном поштене и креативне особе, особе које након година беспрекорног рада траже признање, младе особе на почетку каријере, особе проглашене технолошким вишком, припадници мањинских група, жена у групи мушкараца, или мушкарац у групи жена, особе оболеле од нетипичних болести (нарочито од аидс-а или хепатитиса Ц). Дуготрајно излагање мобингу увек доводи до озбиљних здравствених последица, и реч је о процесу који изазива право трауматско искуство. Поремећаји који могу настати као последица мобинга могу бити телесни (хронични умор, повећана или смањена телесна тежина, смањен имунитет); психички (депресија, емоционална празнина, осећај губитка животног смисла, губитак мотивације и ентузијазма, апатија, несаница, повећана потреба за алкохолом, цигаретама, седативима) и поремећаји понашања (заборавност, губитак концентрације, породични проблеми, суицидно понашање).
На жалост, разорне последице мобинга су велике и захватају све сфере друштвеног живота, тако да треба истаћи и појаву двоструког мобинга, процеса који се манифестује и захвата породицу жртве. Пример: на самом почетку мобинга жртва има пуну подршку своје породице. Међутим, мобинг се наставља, и траје чак и годинама. Због негативних и разорних последица мобинга, породица се временом мења и изолује жртву како би се заштитила. Последица двоструког мобинга је веома често и развод брака. На основу тога закључује се да мобинг скоро никада не остаје на радном месту, већ се шири и захвата приватни живот жртве. Мобинг такође оставља негативне последице и на националну економију. Истраживање Међународне организације рада показује показује да се у САД сваке године губе 200 милијарди долара због стреса и страха на радном месту, у Немачкој се годишње изгуби око 15 милијарди евра. Статистички подаци мобинга Посматрано по делатностима, мобинг је најраспрострањенији у државној управи и одбрани (14%), затим у школству и здравству (12%); хотелијерству и ресторанима (12%); делатностима транспорта и комуникација (12%); трговини (9%); у рударству и прерађивачкој индустрији (6%); финансијском посредовању (5%); грађевинарству (5%); електропривреди и водопривреди (3%); пољопривреди и рибарству (3%). У Србији не постоје прецизни подаци о броју запослених који трпе злостављање на раду, мада се зна да се број оних који се обраћају за помоћ мери хиљадама. На основу спроведених истраживања у протеклим годинама дошло се до података да се чак 68,9% радника изјаснило да је изложено неким облицима мобинга, од тога највише да су мета непрестаног ширења непроверених гласина и клевета, са циљем њеног деградирања. 39,5% радника се изјаснило да су исмевани због начина говора, облачења, хода, а 56,7% се изјаснило да је омаловажавано због пола, старости, националне припадности, политичких и религијских уверења. Синдром "пуног", односно "празног" стола који надређени примењују у циљу психичке дезоријентације запосленог, појављује се са великом учесталошћу (синдром "пуног" стола у 53,75%, а синдром "празног" стола у 24,5% случајева). Занимљиво је то да истраживања која су спроведена у земљама ЕУ указују на велике разлике измедју држава чланица. На пример, проценат мобингованих радника у Финској износи 15%, док је у Бугарској тај број знатно мањи, 6,5%, а у Мађарској износи свега 3%. Међутим, ови подаци не требају да заварају, они само указују на културне разлике у толеранцији на психолошка малтретирања. На пример, у Шведској (12% мобингованих радника) је свакоднево понашање претпостављеног који задаје задатке раднику повишеним тоном оцењено као неприхватљиво и често је класификовано као мобинг. У нашим крајевима овакво понашање је непримећено, односно такво понашање се толерише.
Закон о спречавању злостављања на раду Институт мобинга, односно злостављања на раду, је данас уређен посебним законом и више се не регулише тзв. Општим правилима. У Србији је актуелан Закон о спречавању злостављања на раду (.doc), и са његовом применом почело се 2010. године. Важан сегмент закона је тај да је особа која пријави мобинг заштићена од отказа, тако да велики број запослених коначно има храбрости да стане на пут мобингу. Мобинг има далекосежне последице и потребно га је као појаву третирати веома озбиљно. Никако се не сме занемарити чињеница да се код великог броја жртава мобинга развије озбиљна психичка болест, као ни то да је велики број мобингованих особа извршило самоубиство, или размишљало о истом, или убиству мобера. Жртвама мобинга је неопходна помоћ.
Прочитајте још на: http://www.prekoramena.com
|