АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
07.03.2016.
ПОЛОЖАЈ ЖЕНА У ОБЛАСТИ РАДА У СРБИЈИ
МАШИНА * 07.03.2016.
фото: Реконструкција женски фонд
Судећи према подацима који се могу видети у "Индексу родне равноправности у Србији" за 2016. годину и у публикацији "Жене и мушкарци у Републици Србији" коју је Републички завод за статистику издао 2014. године, у домену рада разлика у положају између мушкараца и жена у Србији је далеко лошија него већини других европских земаља. Родни јаз је највећи у области поделе и квалитета рада, чак дупло већи од оног у Европској унији.
Индекс родне равноправности у Србији, објављен 2016. године, саопштава да је много већи удео жена запослених у секторима образовања, здравства и социјалног рада, такозваним "секторима бриге" и додаје да жене ређе раде на пословима са променљивим почетком и крајем радног времена, што се сматра показатељем флексибилног радног времена. Закључак је да то може да смањи њихову способност усклађивања рада и породичног живота, посебно у контексту неуравнотежене поделе рада у домаћинству и бриге о породици која се више ослања на жене.
Поред података који су ушли у званичну статистику много више забрињава невидљивост података о широко распрострањеној дискриминацији жена приликом запошљавања и рада. Дискриминацији су најчешће изложене: Ромкиње, жене са инвалидитетом, лезбејке, жене других националности, жене у репродуктивном добу, жене са малолетном децом, старије жене, младе жене... Приликом запошљавања и у радном односу жене преживе бројна сексуална узнемиравања, уцене и злостављања; прве су на листама за отуштање а последње на листи кандидата и кандидаткиња за унапређење, и даље су мање плаћене за исти рад у односу на мушкарце.
Жене су чешће одбијане на конкурсима за посао са образложењем да је то "мушки посао" или због својих година, а нису ретки случајеви да је жена добила отказ након коришћења породиљског одсуства. Дискриминација жена присутна је и у бизнис сектору, жене заузимају тек четвртину (25,8%) највиших позиција одлучивања у компанијама, а чине нешто мање од трећине предузетника/ца (31,7%). Већина жена присутних у предузетништву данас су предузетнице из нужде (66%), већином без породичне традиције у овој области и послују углавном на локалном тржишту, у оквиру услужних делатности.1
Истраживање Републичког завода за статистику показује да жене у просеку раде више од 4 сата дневно на неплаћеним кућним пословима, док у данима викенда жене проведу више времена у неплаћеним пословима него мушкарци у укупном послу.
Феминистичке активисткиње, непослушне грађанке, бунтовне жене, солидарне другарице обележавају 8. март због његовог еманципаторског и бунтовног карактера,интернационалистичке солидарности, антифашистичког континуитета, узајамне подршке жена и заједничких акција против патријархата.
8. март -- Међународни дан жена
Дан жена установљен је на Другој међународној конференцији жена социјалиста 8. марта 1910. године у Копенхагену на иницијативу Кларе Цеткин, тадашње лидерке радничког покрета. Тај празник обележава се у знак сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. године, и њујоршки марш више од 15.000 жена које су тражиле краће радно време, боље плате и право гласа. Осми март као празник под називом Међународни дан жена постоји од 1975. године која је била проглашена међународном годином жена, а две године касније Генерална скупштина УН је резолуцијом прогласила 8. март Даном женских права и међународног мира. Прва прослава Дана жена у Србији одржана је 1914. године.
Мрежа Жене против насиља, Ромска женска мрежа, Мрежа Жена у црном Србије и Реконструкција Женски фонд и ове године организују протестни осмомартовски марш под слоганом ЗА РАДНА ПРАВА ЖЕНА И СОЦИЈАЛНУ ПРАВДУ! Протесту ће се придружити и Леви самит Србије.
Активисткиње и активисти ће се окупити 8. марта, у 14 часова, на Тргу Републике у Београду и кренути у протест против патријархата, капитализма, национализма, милитаризма, расизма, ксенофобије, хомофобије, фашизма...
Текст преносимо са сајта организације Реконструкција женски фонд.
|